Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Котао за претапање других у Хрвате

Датум објаве: петак, 25 марта, 2011
Величина слова: A- A+
Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Уз Србе, чији је посредни и непосредни допринос хрватској историји и култури велики и неспоран, огроман је број изузетно значајних личности у хрватском националном корпусу, хрватских државотвораца, националиста, уметника… који немају хрватско порекло

Хрватска је данас етнички најчистија држава у Европи. Више од 93 одсто становника ове земље изјашњавају се као Хрвати. Нови попис само што није почео ( у априлу ове године), а реалне процене говоре да ће се на том попису преко 95 одсто становника Хрватске национално определити као Хрвати. Зашто је то тако?
Постоји код Хрвата нешто што се мора посматрати као феномен и што тек треба објаснити. Ако је некоме до те врсте анализе. Наиме, Хрватска има „способност“ да брзо, до краја и врло ефикасно своје националне мањине или дошљаке у ту раније регију, а однедавно државу, претвара у Хрвате; горљиве, жестоке, велике хрватске националисте, неретко и шовинисте.

ХРВАТ СВИХ ВРЕМЕНА
Оставићу у овом тексту на страну Србе и њихово претапање у Хрвате. Цео овај серијал у „Печату“ посвећен је тој појави и ред је да видимо како други стоје на том плану. А стоје слично Србима; посебно Аустријанци, Немци, Чеси, Словаци, Јевреји…Најбоље је да то посматрамо на пољу науке, културе и политике, где су имена позната и звучна.
Јосип Јурај Штросмајер „један од највећих Хрвата свих времена“ пореклом је из немачке војничке породице, из Горње Аустрије. Рођен је у Осијеку 1815. године. Данас ће само површно обавештени рећи да је Штросмајер зачетник идеје југословенства. Он јесте радио на томе, али је његово југословенство било условљено и прохрватско…Залагао се да Аустрија, под круном Хабзбурговаца, буде федерална држава унутар које ће Јужни Словени бити уједињени под бечком круном и папом, односно, Ватиканом. Верски центар те нове државе, по Штросмајеру, требало је да буде у Загребу. Иако свештено лице, председавао је Народном странком од 1860. до 1873. године. Окосница његовог политичког програма била је идеја да се сви муслимани у Босни покатоличе и приведу хрватском националном корпусу, а Срби поунијате.
Да је Штросмајер унутар аустријског царства хтео да направи велику хрватску, а не југословенску државу, говори његово залагање да цео простор данашње Босне и Херцеговине, те Срем и Бачка, буду обележени као хрватска територија.
Тридесетих година 19. века код Хрвата се јавља културни и друштвено-политички покрет назван илиризам, илирски покрет, хрватски народни препород. Главни вођа тог покрета био је Људевит Гај. Хрват? Не. Гај долази из француско-немачке породице; отац му је из Бургундије, презиме се у оригиналу пише Гаy, а мајка је Немица, Сцхмит. Године 1835. покренуо је „Новине хорватске“.
Најближи сарадници Људевита Гаја у том „хрватском препороду“ били су Станко Враз (правим именом Јакоб Фрасс, родом из Штајерске) и Димитрије Деметар, грчко-цинцарског порекла.
Без сумње најзначајнији музички стваралац у доба илиризма, један од највећих у хрватској историји иначе, био је Ватрослав Лисински. Ни он није Хрват по пореклу; рођен је као Игнац Фуцхс, бавио се композицијом, а прву хрватску оперу „Љубав и злоба“ написао је Лисински, односно Фуцхс. Први пут је изведена 28. марта 1846. године.

ДЕТАЉИ ИЗ РОДОСЛОВА
Најзначајнију националну оперу код Хрвата, чувену „Никола Шубић Зрински“ написао је Иван Зајц, по многима највећи „хрватски глазбеник“. Зајц је рођен у Ријеци, али у свом родослову нема ништа хрватско, потиче из чешко-јеврејске породице, а његово презиме у изворном облику пише се – Заyтз.
По свом пореклу ни Аугуст Шеноа, творац модерне хрватске књижевности и први прави хрватски романописац, нема ништа са Хрватима: он долази из немачко-чешке породице, његов отац се у потрази за бољим животом доселио у Загреб 1830. године. Осам година касније свет је угледао мали Аугуст. Написао је неколико историјских романа, међу којима се издвајају: „Златарево злато“ и „Чувај се сењске руке“.
Први хрватски професионални писац Павао Витезовић, изворно се презивао Риттер и потиче из једне немачке породице која се у Сењ доселила из Алзаса.
Несумњиво велики сликар, изузетног талента, Влахо Буковац, кога Хрвати стављају у сам врх националне уметности, није био Хрват. Рођен је у Цавтату 1855. године, а у књиге крштених заведен је као Биагио Фаггиони. Био је Италијан.
Сликари и вајари који су обележили двадесети век хрватске уметности: Ваништа, Тартаља, Кинерт, Херман, Радауш, Кулмер, Пал, Џамоња…нису по пореклу били Хрвати, али су се готово сви тако изјашњавали.
Чувени песник Иван Горан Ковачић, аутор поеме „Јама“, био је Јеврејин, мајка му се презивала Клеин. Највећи хрватски карикатуриста свих времена, још увек живи Ото Рајзингер, аустријско-немачких је корена.
Лавослав Ружичка, велики научник рођен у Вуковару, Чех пореклом, добио је 1939. године Нобелову награду за хемију. И по очевој и по мајчиној линији био је странац, али га Хрватска третира као Хрвата.
Хрвати немају никакав проблем да Едуарда Славољуба Пенкалу представе као Хрвата, мада он са Хрватском има везе само утолико што се после женидбе, већ као формиран научник, доселио у Загреб, по препоруци једног пријатеља који му је саветовао да би тај град могао да буде погодно место за бизнис. Испоставило се да је био у праву.
Пенкала је рођен у месту Липтовски Микулаш у Словачкој, 1871. године, а искључиво његовом заслугом ми се данас користимо техничком и хемијском оловком и наливпером. До пре двадесетак година хемијску оловку звали смо, сећате се – пенкало. По Едуарду Пенкали. Он је 1906. године патентирао механичку оловку, а годину дана касније и наливперо. Поред 80-ак иновација и патената, уз Пенкалу се веже и први детерџент за прање веша.

СТРАНО ТЕЛО У КОРПУСУ ХРВАТСКЕ
Ових дана Хрватска телевизија репризира серију „Грунтовчани“, без конкуренције најбоље остварење те врсте направљено у Хрватској. Никада нико ни пре, ни после „Грунтовчана“ није и неће на тако једноставан, сликовит и аутентичан начин приказати Хрватско загорје као аутори „Грунтовчана“. Неки од глумаца који доминирају у том серијалу остаће заувек на високим местима лествице хрватског глумишта, и сами су се изјашњавали као Хрвати, а били су из чешких или немачких породица. На пример: Мартин Сагнер (Дудек) и Смиљка Бенцет (Регица), па Младен Шермент, Рикард Брзеска, Марија Гемл, Јожа Шеб…Сценарио за серију написао је Младен Керстнер, чије презиме јасно говори о његовом немачком пореклу.
Међу хрватским глумцима, уз споменуте (а изостављајући Србе) налазимо и друге глумце, телевизијске и филмске ствараоце, чије је порекло, рекох већ, немачко, чешко, словачко, јеврејско: Иван Хетрицх, Санда Лангерхолц, Вања Драцх, Марија Кохн, Јосип Маротти, Магда Фодор, Звонимир Чрнко, Свен Ласта…Овај последњи, Свен Ласта, био је добровољац у „домовинском рату“ на линији разграничења код Суње и био је, по сопственом опредељењу, снајпериста.
За оне којима је политика опсесија ова прича је посебно интересантна, тек ту долазимо до оног феномена, у неким елементима парадоксалног, чије објашњење још увек немамо. Ради се о „страном телу“ у корпусу хрватске нације које је уздизало хрватство и преко линије национализма.
Описивао сам на овим страницама случај Анте Старчевића (отац покатоличени Србин, а мајка православна Српкиња) за чије се име веже осмишљена, систематизована и прецизно ширена мржња према Србима, па нема разлога да је поново разматрамо. Али, у овој причи мора се рећи да је ту мржњу, у идејном, политичком и спроведбеном смислу од Старчевића, на самом крају 19. века, преузео Јошуа Јосип Франк, осјечки Јеврејин који се добровољно покатоличио, постао хрватски шовиниста и највећи заговорник хрватске независности и самосталности. Управо је он предводио оне страшне, рушилачке, антисрпске демонстрације 1902. године у Загребу, и још неколико градова Хрватске.

ПРЕДЛОЖАК ЗА РАСПРАВУ
Чувени хрватски комуниста Андрија Хебранг, отац садашњег потпредседника ХДЗ-а Андрије Хебранга, био је истовремено и жестоки хрватски националиста, отворено се залагао за Хрватску као самосталну и независну државу. За тзв. „хрватски комунизам“ то је уобичајено. Код Срба је сасвим супротно.
Хебранг је, само презиме говори, немачког порекла, а и мајка Хебранга старијег била је са тих простора; презивала се Штрасер. Дода ли се свему овоме податак да је старији Хебранг оженио Олгу Штраус, Јеврејку, и да је из тог брака овај данашњи Андрија Хебранг, хадезеовац, жестоки хрватски националиста, велики поштовалац оснивача логора Јасеновац Макса Лубурића, човек који редовно одлази у Блајбург да се тамо поклони пред спомеником усташама, иако зна да је малтене цела породица његове мајке побијена у Јасеновцу – онда све ово добија ирационалну димензију. Слабашан је мој мозак да то схвати и објасни.
Фрањо Туђман такође има немачко порекло, само презиме каже да је туђи човек, странац. Иван Шибл је пореклом Немац, Бакарић је вешто скривао своје право презиме, Купферштајн, Вјечеслав Хољевац је пореклом Словак, Владимир Шекс вуче немачке корене… Од савремених хрватских политичара, уз Шекса, нехрватско и несрпско порекло имају: Иван Шукер, Дамир Поланчец, Божидар Калмета, Радован Фуцхс…Углавном су сви у ХДЗ-у и сви су велики Хрвати.
Уместо одговора на бројна питања и дилеме унутар ове теме, нека вам овај текст послужи као предложак за расправу са онима који говоре о Хрватима као „старом аутохтоном народу“.

Извор: ПЕЧАТ

 

Везане вијести: Ратко Дмитровић

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top