Котао за претапање других у Хрвате

Уз Србе, чиjи jе посредни и непосредни допринос хрватскоj историjи и култури велики и неспоран, огроман jе броj изузетно значаjних личности у хрватском националном корпусу, хрватских државотвораца, националиста, уметника… коjи немаjу хрватско порекло

Хрватска jе данас етнички наjчистиjа држава у Европи. Више од 93 одсто становника ове земље изjашњаваjу се као Хрвати. Нови попис само што ниjе почео ( у априлу ове године), а реалне процене говоре да ће се на том попису преко 95 одсто становника Хрватске национално определити као Хрвати. Зашто jе то тако?

Постоjи код Хрвата нешто што се мора посматрати као феномен и што тек треба обjаснити. Ако jе некоме до те врсте анализе. Наиме, Хрватска има „способност“ да брзо, до краjа и врло ефикасно своjе националне мањине или дошљаке у ту раниjе региjу, а однедавно државу, претвара у Хрвате; горљиве, жестоке, велике хрватске националисте, неретко и шовинисте.

ХРВАТ СВИХ ВРЕМЕНА

Оставићу у овом тексту на страну Србе и њихово претапање у Хрвате. Цео оваj сериjал у „Печату“ посвећен jе тоj поjави и ред jе да видимо како други стоjе на том плану. А стоjе слично Србима; посебно Аустриjанци, Немци, Чеси, Словаци, Јевреjи…Наjбоље jе да то посматрамо на пољу науке, културе и политике, где су имена позната и звучна.

Јосип Јураj Штросмаjер „jедан од наjвећих Хрвата свих времена“ пореклом jе из немачке воjничке породице, из Горње Аустриjе. Рођен jе у Осиjеку 1815. године. Данас ће само површно обавештени рећи да jе Штросмаjер зачетник идеjе jугословенства. Он jесте радио на томе, али jе његово jугословенство било условљено и прохрватско…Залагао се да Аустриjа, под круном Хабзбурговаца, буде федерална држава унутар коjе ће Јужни Словени бити уjедињени под бечком круном и папом, односно, Ватиканом. Верски центар те нове државе, по Штросмаjеру, требало jе да буде у Загребу. Иако свештено лице, председавао jе Народном странком од 1860. до 1873. године. Окосница његовог политичког програма била jе идеjа да се сви муслимани у Босни покатоличе и приведу хрватском националном корпусу, а Срби поуниjате.

Да jе Штросмаjер унутар аустриjског царства хтео да направи велику хрватску, а не jугословенску државу, говори његово залагање да цео простор данашње Босне и Херцеговине, те Срем и Бачка, буду обележени као хрватска териториjа.

Тридесетих година 19. века код Хрвата се jавља културни и друштвено-политички покрет назван илиризам, илирски покрет, хрватски народни препород. Главни вођа тог покрета био jе Људевит Гаj. Хрват? Не. Гаj долази из француско-немачке породице; отац му jе из Бургундиjе, презиме се у оригиналу пише Гаy, а маjка jе Немица, Сцхмит. Године 1835. покренуо jе „Новине хорватске“.

Наjближи сарадници Људевита Гаjа у том „хрватском препороду“ били су Станко Враз (правим именом Јакоб Фрасс, родом из Штаjерске) и Димитриjе Деметар, грчко-цинцарског порекла.

Без сумње наjзначаjниjи музички стваралац у доба илиризма, jедан од наjвећих у хрватскоj историjи иначе, био jе Ватрослав Лисински. Ни он ниjе Хрват по пореклу; рођен jе као Игнац Фуцхс, бавио се композициjом, а прву хрватску оперу „Љубав и злоба“ написао jе Лисински, односно Фуцхс. Први пут jе изведена 28. марта 1846. године.

ДЕТАЉИ ИЗ РОДОСЛОВА

Наjзначаjниjу националну оперу код Хрвата, чувену „Никола Шубић Зрински“ написао jе Иван Заjц, по многима наjвећи „хрватски глазбеник“. Заjц jе рођен у Риjеци, али у свом родослову нема ништа хрватско, потиче из чешко-jевреjске породице, а његово презиме у изворном облику пише се – Заyтз.

По свом пореклу ни Аугуст Шеноа, творац модерне хрватске књижевности и први прави хрватски романописац, нема ништа са Хрватима: он долази из немачко-чешке породице, његов отац се у потрази за бољим животом доселио у Загреб 1830. године. Осам година касниjе свет jе угледао мали Аугуст.

Написао jе неколико историjских романа, међу коjима се издваjаjу: „Златарево злато“ и „Чуваj се сењске руке“.

Први хрватски професионални писац Павао Витезовић, изворно се презивао Риттер и потиче из jедне немачке породице коjа се у Сењ доселила из Алзаса.

Несумњиво велики сликар, изузетног талента, Влахо Буковац, кога Хрвати стављаjу у сам врх националне уметности, ниjе био Хрват. Рођен jе у Цавтату 1855. године, а у књиге крштених заведен jе као Биагио Фаггиони. Био jе Италиjан.

Сликари и ваjари коjи су обележили двадесети век хрватске уметности: Ваништа, Тартаља, Кинерт, Херман, Радауш, Кулмер, Пал, Џамоња…нису по пореклу били Хрвати, али су се готово сви тако изjашњавали.

Чувени песник Иван Горан Ковачић, аутор поеме „Јама“, био jе Јевреjин, маjка му се презивала Клеин. Наjвећи хрватски карикатуриста свих времена, jош увек живи Ото Раjзингер, аустриjско-немачких jе корена.

Лавослав Ружичка, велики научник рођен у Вуковару, Чех пореклом, добио jе 1939. године Нобелову награду за хемиjу. И по очевоj и по маjчиноj линиjи био jе странац, али га Хрватска третира као Хрвата.

Хрвати немаjу никакав проблем да Едуарда Славољуба Пенкалу представе као Хрвата, мада он са Хрватском има везе само утолико што се после женидбе, већ као формиран научник, доселио у Загреб, по препоруци jедног приjатеља коjи му jе саветовао да би таj град могао да буде погодно место за бизнис. Испоставило се да jе био у праву.

Пенкала jе рођен у месту Липтовски Микулаш у Словачкоj, 1871. године, а искључиво његовом заслугом ми се данас користимо техничком и хемиjском оловком и наливпером. До пре двадесетак година хемиjску оловку звали смо, сећате се – пенкало. По Едуарду Пенкали. Он jе 1906. године патентирао механичку оловку, а годину дана касниjе и наливперо. Поред 80-ак иновациjа и патената, уз Пенкалу се веже и први детерџент за прање веша.

СТРАНО ТЕЛО У КОРПУСУ ХРВАТСКЕ

Ових дана Хрватска телевизиjа репризира сериjу „Грунтовчани“, без конкуренциjе наjбоље остварење те врсте направљено у Хрватскоj. Никада нико ни пре, ни после „Грунтовчана“ ниjе и неће на тако jедноставан, сликовит и аутентичан начин приказати Хрватско загорjе као аутори „Грунтовчана“. Неки од глумаца коjи доминираjу у том сериjалу остаће заувек на високим местима лествице хрватског глумишта, и сами су се изjашњавали као Хрвати, а били су из чешких или немачких породица. На пример: Мартин Сагнер (Дудек) и Смиљка Бенцет (Регица), па Младен Шермент, Рикард Брзеска, Мариjа Гемл, Јожа Шеб…Сценарио за сериjу написао jе Младен Керстнер, чиjе презиме jасно говори о његовом немачком пореклу.

Међу хрватским глумцима, уз споменуте (а изостављаjући Србе) налазимо и друге глумце, телевизиjске и филмске ствараоце, чиjе jе порекло, рекох већ, немачко, чешко, словачко, jевреjско: Иван Хетрицх, Санда Лангерхолц, Вања Драцх, Мариjа Кохн, Јосип Маротти, Магда Фодор, Звонимир Чрнко, Свен Ласта…Оваj последњи, Свен Ласта, био jе добровољац у „домовинском рату“ на линиjи разграничења код Суње и био jе, по сопственом опредељењу, снаjпериста.

За оне коjима jе политика опсесиjа ова прича jе посебно интересантна, тек ту долазимо до оног феномена, у неким елементима парадоксалног, чиjе обjашњење jош увек немамо. Ради се о „страном телу“ у корпусу хрватске нациjе коjе jе уздизало хрватство и преко линиjе национализма.

Описивао сам на овим страницама случаj Анте Старчевића (отац покатоличени Србин, а маjка православна Српкиња) за чиjе се име веже осмишљена, систематизована и прецизно ширена мржња према Србима, па нема разлога да jе поново разматрамо. Али, у овоj причи мора се рећи да jе ту мржњу, у идеjном, политичком и спроведбеном смислу од Старчевића, на самом краjу 19. века, преузео Јошуа Јосип Франк, осjечки Јевреjин коjи се добровољно покатоличио, постао хрватски шовиниста и наjвећи заговорник хрватске независности и самосталности. Управо jе он предводио оне страшне, рушилачке, антисрпске демонстрациjе 1902. године у Загребу, и jош неколико градова Хрватске.

ПРЕДЛОЖАК ЗА РАСПРАВУ

Чувени хрватски комуниста Андриjа Хебранг, отац садашњег потпредседника ХДЗ-а Андриjе Хебранга, био jе истовремено и жестоки хрватски националиста, отворено се залагао за Хрватску као самосталну и независну државу. За тзв. „хрватски комунизам“ то jе уобичаjено. Код Срба jе сасвим супротно.

Хебранг jе, само презиме говори, немачког порекла, а и маjка Хебранга стариjег била jе са тих простора; презивала се Штрасер. Дода ли се свему овоме податак да jе стариjи Хебранг оженио Олгу Штраус, Јевреjку, и да jе из тог брака оваj данашњи Андриjа Хебранг, хадезеовац, жестоки хрватски националиста, велики поштовалац оснивача логора Јасеновац Макса Лубурића, човек коjи редовно одлази у Блаjбург да се тамо поклони пред спомеником усташама, иако зна да jе малтене цела породица његове маjке побиjена у Јасеновцу – онда све ово добиjа ирационалну димензиjу.

Слабашан jе моj мозак да то схвати и обjасни.

Фрањо Туђман такође има немачко порекло, само презиме каже да jе туђи човек, странац. Иван Шибл jе пореклом Немац, Бакарић jе вешто скривао своjе право презиме, Купферштаjн, Вjечеслав Хољевац jе пореклом Словак, Владимир Шекс вуче немачке корене… Од савремених хрватских политичара, уз Шекса, нехрватско и несрпско порекло имаjу: Иван Шукер, Дамир Поланчец, Божидар Калмета, Радован Фуцхс…Углавном су сви у ХДЗ-у и сви су велики Хрвати.

Уместо одговора на броjна питања и дилеме унутар ове теме, нека вам оваj текст послужи као предложак за расправу са онима коjи говоре о Хрватима као „старом аутохтоном народу“.

Извор: pecat

Везане вијести: Ратко Дмитровић

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. фебруара 2012. године.