Kosmet 90-tih: stravična mučenja i ubistva Srba pod zastavom SAD

Kazna članovima „Gnjilanske grupe“ izrečena je u Vrhovnom sudu Srbije u Beogradu, još u januaru 1999.godine. I tada su oni proglašeni krivima zbog toga što su od početka juna do kraja decembra 1999.godine, do smrti mučili gotovo 50 civila, najpre srpske nacionalnosti. Još gotovo 150 osoba su mučili i vređali, a potom pustili na slobodu. U međuvremenu, Apelacioni sud je poništio tu odluku i započeo novi sudski proces. Razlog za to je iskaz ključnog svedoka u Tužilaštvu za ratne zločine pod šifrom „Božur 50“. Tokom obnovljenog procesa, utvrđeno je da je njegov iskaz u odnosu na one koji su na optuženičkoj klupi, nepouzdan.

Sudija je juče rekla: neosporno je da su se ti zločini dogodili u Gnjilanu. Znači da postoji spisak ljudi koji su ili nestali, koji su ubijeni i slično. Međutim, ljude koji su trenutno bili optuženi za taj zločin, svi koji su svedočili – znači, žrtve tih zločina, njihove porodice – niko nije uspeo da ih prepozna. Oni su navodili druge ljude. Ona je baš rekla, njihove albanske komšije.

Tako da u tom smeru tužilaštvo nije uspelo da dokaže da su ti ljudi koji se nalaze na optuženičkoj klupi ustvari odgovorni za taj zločin. Niko ne spori da se zločin u Gnjilanu dogodio. Jednostavno je pitanje ko su ljudi koji su to uradili.

Da zahtevaju predaju bivših kosovskih terorista ili da ih uhapse, srpski istražni organi, koji imaju malu ili nikakvu kontrolu nad najvećim delom Kosova, naravno, ne mogu. I to je strašno, jer je ovih 11 osuđenika – samo vrh ledenog brega, kratka epizoda užasnog horor filma. Evo samo nekoliko isečaka iz iskaza zaštićenog svedoka „Božur 50″ i svedočenja preživelih strašnih mučenja od strane „Gnjilanske grupe”. O onome što se desilo u drugoj polovini 1999. godine u gradu:

Nevine ljude sekli su noževima, a zatim upirali prst u ranu, kako bi krv tekla više i jače. Žrtve su postavili jednu iza druge, a potom ispalili devet metaka u stomak, proveravajući kolika je prodorna moć pištolja, sve žrtve su tom prilikom poginule. Starici su noge vezali za dva automobila i vozili u različitim smerovima. „Kreni polako, nemoj brzo da joj uzmeš dušu” – rekao je jedan od prestupnika. Dok je jadna starica još bila živa, isto su uradili i sa njenim rukama i konačno je potpuno rastrgli. Silovali su ženu u kasnoj fazi trudnoće. Oca, držeći mu nož na grlu, prisilili na polni odnos sa svojom ćerkom. Jedan od preživelih je podsetio da je jedan od terorista „Oslobodilačke vojska Kosova“ oduzeo bebu od majke i nabio je na nož.

Niz eksperata ne isključuje mogućnost da su članovi „Gnjilanske grupe“ učestvovali u mučenjima Srba, koji su potom dospevali u ruke „Crnih transplantologa“.

„Suđenje je bilo teško od početka, bila je loša disciplina a advokati optuženih su često vređali svedokinje koje su prošle višednevno mučenje, često govoreći da su one namešteni svedoci i da nisu doživele mučenje, a i ako su ga doživele – svakako su ga zaslužile.

Sud je morao da reaguje mnogo oštrije i odlučniji u sukobu sa advokatima koji su držali političke govore. Neki od njih su bili profesionalni, ali su neki radili vrlo nedolično.

Imali smo vrlo hrabrog svedoka – saradnika, ali je pitanje da li ćemo ih i dalje imati, s obzirom na to da su videli ishod suđenja. Pitanje je da li će se neko drugi pojaviti, pogotovu kad vidi ko je pušten iz protvora – rekla je jedna od svedokinja

Uzgred, gnjilanski mučitelji i ubice su sva zlodela učinili pod zastavom SAD. Naša sagovornica Marija Ristić u članku, objavljenom na sajtu „Balkanska tranziciona pravda“ navodi reči bivšeg sudije opštinskog suda u Gljilanu, koji tvrdi da su u gradu zlodela OVK, masovna ubistva i razbojništva počela upravo posle dolaska američkog kontigenta KFOR. Do tada, dok su na istom prostoru boravili francuski vojnici, situacija je bila prilično stabilna. Još jedan bivši stanovnik Gnjilana je situaciju nakon dolaska Amerikanaca, opisao na sledeći način: ljudi su počeli da se boje i da polako napuštaju grad. Od svojih kolega Albanaca je čuo da im je prećeno i zabranjeno čak i da razgovaraju sa Srbima. U to vreme su se u gradu pojavili ljudi u crnim uniformama. Govorili su da su članovi OVK. Jasno je da im je cilj bio da uplaše Srbe i prinude ih da napuste KiM. A to im je i uspelo: do 1999.godine, u Gnjilanu je bilo oko 15000 ljudi, a sada ne može da se nađe ni 50 srpskih duša.

Primetimo za kraj, tačka na slučaj „Gnjilanske grupe“ još nije stavljena. Do sada je optužbi oslobođeno 6 osoba. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je izjavilo da će podneti žalbu na tu odluku. Osim toga, Tužilaštvo nije zadovoljno ni strogošću tj dužinom predviđenih kazni, koje su tek „delimična satisfakcija za žrtve“- izjavio je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, kome je, inače, tokom procesa, pretio jedan od članova „Gnjilanske grupe“.