Kontinuitet etničkog čišćenja

Spisak Državnog odvjetništva Republike Hrvatske koji se odnosi na optužene i procesuirane za ratne zločine u Hrvatskoj osvanuo je početkom jula i u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine. Iako je godinama unazad u Zagrebu uporno ponavljano da više nema tajnih optužnica, spisak  u novom, korigovanom izdanju – ima 657 novih imena

Hrvatska je upravo obeležila (petog avgusta) osamnaestu godišnjicu etničkog čišćenja i pogroma nad Srbima. Ovacijama i skandiranjem dočekani su glavnokomandujući u tom zločinu: generali Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak. Skandiralo se i na pominjanje imena Franje Tuđmana, kreatora tog zločinačkog čina i idejnog tvorca nove države, takođe novog etničkog  sastava, tačnije rečeno države – bez Srba.  A Srbi prilikom ove svečanosti organizovane u čast obeležavanja obljetnice  nisu ni pomenuti. Ni osamnaest godina, ni dve hiljade mrtvih, ni  dve stotine pedeset hiljada proteranih nije dovoljno da se ijedan hrvatski političar osmeli da na vrhu Kninske tvrđave izgovori reč: Srbin.

Megalomanski zamišljen praznik pod nazivom „Dan pobede, domovinske zahvalnosti i Dan branitelja“ definitvno potvrđuje kontinuitet  hrvatske politike od početka devedesetih do današnjih dana.  Nemušte rečenice u kojima upadljivo izostaje pominjanje reči Srbin, Srbi, srpsko, i kojima su Ivo Josipović i premijer Milanović pozivali na pomirenje i „pružanje ruke“ nekima „koji su bili na drugoj strani“(?), odnosno „nacionalnim manjinama(?) koje vole Hrvatsku“ su momentalno izazvale salve zvižduka i psovki što je pomenute navelo da ipak više pričaju o „vrhunski izvedenoj operaciji“, Anti Gotovini i „zemlji branjenoj po pravilima rata s puno srca i malo oružja“, a ministra odbrane Antu Kotromanića da trijumfalno zaključi: „Sada smo čisti kao suza.“ Tačno, to simbolično kaže i Haški tribunal oslobađajućim presudama Gotovini i Markaču, i činjenično, Hrvatska je sada etnički najčistija država u Evropi. Pardon, i u EU.

ČEMU U STVARI SLUŽI RUKA Dakle, iako hrvatska politika još uvek nije raščistila sa osnovnom frazeologijom u rešavanju spornih pitanja, te kojoj se to „drugoj strani“ „pruža ruka“ izvesno je da ta ruka sigurno nije „ruka pomirenja“.  Simbolični golub bi u njoj davno izdahnuo, ali zato je zgodna za nešto drugo. Ovih dana ta pružena ruka dostavila je najnoviji ažurirani spisak Srba protiv kojih je u Hrvatskoj u toku istraga ili su podignute optužnice za ratne zločine počinjene u periodu od  1991. do 1995. godine. Na tom spisku je sada 1.557 lica, a spisak sadrži i pregled osuđenih lica kojima se u Hrvatskoj sudilo u odsustvu i za kojima su raspisane poternice.

Prema izveštavanju medija, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je pohvalio ažuriranje spiskova i ukazao da će to doprineti rešavanju otvorenih pitanja na tom planu. Prema Sporazumu srpskog i hrvatskog tužilaštva o ustupanju dokaza, optuženi za ratne zločine koji se nalaze u Srbiji trebalo bi da budu procesuirani pred srpskim pravosuđem na osnovu dokaza koje bi hrvatsko tužilaštvo ustupilo srpskom, i obrnuto. Idila. Da podsetimo, pre tri godine na tom spisku je bilo 900 lica i otvoreno se sumnjalo da je spisak mnogo duži. U tom svetlu posebno je interesantna izjava zamenika srpskog tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića koji je 2010. prisustvovao međunarodnoj konferenciji u Hagu. Optimističan i lepo raspoložen Vekarić je preneo ocenu svojih hrvatskih kolega da je Hrvatska tokom devedesetih otišla preširoko u optuživanju ljudi za ratne zločine i najavu da će takvo postupanje biti korigovano. Takođe je preneo i izjavu hrvatskog tužioca Mladena Bajića da njihovo tužilaštvo koriguje optužnice i smanjuje broj optuženih.

ŠTA IH KOŠTA DA SLAŽU Koliko se da primetiti, „korekcija“ je uspešno prošla i sada već ima nekoliko stotina novooptuženih, odnosno 657 optuženih lica više.  A Ministarstvo pravde i državne uprave Srbije je pozvalo sve zainteresovane građane da mu se obrate i podnesu zahtev kako bi utvrdili da li se nalaze na spisku osuđenih u Hrvatskoj i da li je za njima raspisana poternica.  Pukim upoređivanjem datuma  saopštenja tužioca Vekarića i datuma objavljivanja spiska optuženih, jasno je da je hrvatski tužilac  Bajić davno znao činjenicu koliko je u stvari lica na tom spisku. Čemu to služi, očigledno je. Drži izbegle Srbe podalje od hrvatskih granica, jer niko više nije siguran u to da će ako jednom pređe u Hrvatsku moći i da se vrati. To je očigledan dokaz da optužnice služe za odvraćanje od povratka, jer izvesno je da se ni tu ne završava dovitljivost hrvatskih zakonodavaca. Famoznim spiskom su obuhvaćena samo lica koja su procesuirana, a koliki su tek spiskovi lica nad kojima se sprovode predistražne radnje, pet, deset hiljada? Prostim uvidom u spisak optuženih lica i samo zadržavanjem na godištima rođenja jasno je da se radi o odraslim ljudima sa porodicama. Ako računamo prosečnu porodicu od četiri člana, to je već 6.000 ljudi koji strahuju od povratka na svoja ognjišta u Hrvatskoj. Ukoliko postoje dodatni tajni spiskovi broj onih koji se nikada neće vratiti uvećava se za tri do četiri puta.

A SRBIJA? Na osnovu univerzalne nadležnosti za gonjenje počinilaca krivičnih dela, koja je prihvaćena pomenutim zakonom, pred nadležnim organima Republike Srbije pokrenuto je više postupaka i protiv počinilaca krivičnih dela ratnih zločina počinjenih na području Hrvatske, koja nisu procesuirana pred hrvatskim pravosudnim organima. Po VERITAS-ovim podacima, do kraja marta 2012. godine, pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu iz ove kategorije procesuirano je 35 lica – radi se uglavnom o slučajevima u kojima je procesuirano više lica, kao što su „Ovčara“ i „Lovas“. Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine Srbije (stanje na dan 27. marta 2012) sa hrvatskom je razmenjeno ukupno 54 predmeta, ali se ne navodi koliko je ukupno obuhvaćeno lica. Prema VERITAS-ovim podacima, do kraja marta 2012. godine, pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu iz ove kategorije je 25 lica. Podaci o procesuiranima iz faze istrage su nepotpuni, pošto su nedostupni, ali ih je svakako više nego optuženih i osuđenih.

Piše Saša Francisti

Izvor: PEČAT