Континуитет етничког чишћења

Списак Државног одвjетништва Републике Хрватске коjи се односи на оптужене и процесуиране за ратне злочине у Хрватскоj освануо jе почетком jула и у српском Тужилаштву за ратне злочине. Иако jе годинама уназад у Загребу упорно понављано да више нема таjних оптужница, списак  у новом, коригованом издању – има 657 нових имена

Хрватска jе управо обележила (петог августа) осамнаесту годишњицу етничког чишћења и погрома над Србима. Овациjама и скандирањем дочекани су главнокомандуjући у том злочину: генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Скандирало се и на помињање имена Фрање Туђмана, креатора тог злочиначког чина и идеjног творца нове државе, такође новог етничког  састава, тачниjе речено државе – без Срба.  А Срби приликом ове свечаности организоване у част обележавања обљетнице  нису ни поменути. Ни осамнаест година, ни две хиљаде мртвих, ни  две стотине педесет хиљада протераних ниjе довољно да се иjедан хрватски политичар осмели да на врху Книнске тврђаве изговори реч: Србин.

Мегаломански замишљен празник под називом „Дан победе, домовинске захвалности и Дан бранитеља“ дефинитвно потврђуjе континуитет  хрватске политике од почетка деведесетих до данашњих дана.  Немуште реченице у коjима упадљиво изостаjе помињање речи Србин, Срби, српско, и коjима су Иво Јосиповић и премиjер Милановић позивали на помирење и „пружање руке“ некима „коjи су били на другоj страни“(?), односно „националним мањинама(?) коjе воле Хрватску“ су моментално изазвале салве звиждука и псовки што jе поменуте навело да ипак више причаjу о „врхунски изведеноj операциjи“, Анти Готовини и „земљи брањеноj по правилима рата с пуно срца и мало оружjа“, а министра одбране Анту Котроманића да триjумфално закључи: „Сада смо чисти као суза.“ Тачно, то симболично каже и Хашки трибунал ослобађаjућим пресудама Готовини и Маркачу, и чињенично, Хрватска jе сада етнички наjчистиjа држава у Европи. Пардон, и у ЕУ.

ЧЕМУ У СТВАРИ СЛУЖИ РУКА Дакле, иако хрватска политика jош увек ниjе рашчистила са основном фразеологиjом у решавању спорних питања, те коjоj се то „другоj страни“ „пружа рука“ извесно jе да та рука сигурно ниjе „рука помирења“.  Симболични голуб би у њоj давно издахнуо, али зато jе згодна за нешто друго. Ових дана та пружена рука доставила jе наjновиjи ажурирани списак Срба против коjих jе у Хрватскоj у току истрага или су подигнуте оптужнице за ратне злочине почињене у периоду од  1991. до 1995. године. На том списку jе сада 1.557 лица, а списак садржи и преглед осуђених лица коjима се у Хрватскоj судило у одсуству и за коjима су расписане потернице.

Према извештавању медиjа, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић jе похвалио ажурирање спискова и указао да ће то допринети решавању отворених питања на том плану. Према Споразуму српског и хрватског тужилаштва о уступању доказа, оптужени за ратне злочине коjи се налазе у Србиjи требало би да буду процесуирани пред српским правосуђем на основу доказа коjе би хрватско тужилаштво уступило српском, и обрнуто. Идила. Да подсетимо, пре три године на том списку jе било 900 лица и отворено се сумњало да jе списак много дужи. У том светлу посебно jе интересантна изjава заменика српског тужиоца за ратне злочине Бруна Векарића коjи jе 2010. присуствовао међународноj конференциjи у Хагу. Оптимистичан и лепо расположен Векарић jе пренео оцену своjих хрватских колега да jе Хрватска током деведесетих отишла прешироко у оптуживању људи за ратне злочине и наjаву да ће такво поступање бити кориговано. Такође jе пренео и изjаву хрватског тужиоца Младена Баjића да њихово тужилаштво коригуjе оптужнице и смањуjе броj оптужених.

ШТА ИХ КОШТА ДА СЛАЖУ Колико се да приметити, „корекциjа“ jе успешно прошла и сада већ има неколико стотина новооптужених, односно 657 оптужених лица више.  А Министарство правде и државне управе Србиjе jе позвало све заинтересоване грађане да му се обрате и поднесу захтев како би утврдили да ли се налазе на списку осуђених у Хрватскоj и да ли jе за њима расписана потерница.  Пуким упоређивањем датума  саопштења тужиоца Векарића и датума обjављивања списка оптужених, jасно jе да jе хрватски тужилац  Баjић давно знао чињеницу колико jе у ствари лица на том списку. Чему то служи, очигледно jе. Држи избегле Србе подаље од хрватских граница, jер нико више ниjе сигуран у то да ће ако jедном пређе у Хрватску моћи и да се врати. То jе очигледан доказ да оптужнице служе за одвраћање од повратка, jер извесно jе да се ни ту не завршава довитљивост хрватских законодаваца. Фамозним списком су обухваћена само лица коjа су процесуирана, а колики су тек спискови лица над коjима се спроводе предистражне радње, пет, десет хиљада? Простим увидом у списак оптужених лица и само задржавањем на годиштима рођења jасно jе да се ради о одраслим људима са породицама. Ако рачунамо просечну породицу од четири члана, то jе већ 6.000 људи коjи страхуjу од повратка на своjа огњишта у Хрватскоj. Уколико постоjе додатни таjни спискови броj оних коjи се никада неће вратити увећава се за три до четири пута.

А СРБИЈА? На основу универзалне надлежности за гоњење починилаца кривичних дела, коjа jе прихваћена поменутим законом, пред надлежним органима Републике Србиjе покренуто jе више поступака и против починилаца кривичних дела ратних злочина почињених на подручjу Хрватске, коjа нису процесуирана пред хрватским правосудним органима. По ВЕРИТАС-овим подацима, до краjа марта 2012. године, пред Већем за ратне злочине Вишег суда у Београду из ове категориjе процесуирано jе 35 лица – ради се углавном о случаjевима у коjима jе процесуирано више лица, као што су „Овчара“ и „Ловас“. Према подацима Тужилаштва за ратне злочине Србиjе (стање на дан 27. марта 2012) са хрватском jе размењено укупно 54 предмета, али се не наводи колико jе укупно обухваћено лица. Према ВЕРИТАС-овим подацима, до краjа марта 2012. године, пред Већем за ратне злочине Вишег суда у Београду из ове категориjе jе 25 лица. Подаци о процесуиранима из фазе истраге су непотпуни, пошто су недоступни, али их jе свакако више него оптужених и осуђених.

Пише Саша Францисти

Извор: ПЕЧАТ