Конкурс за подобног Србина

Nе постоjи политичар из Федерациjе БиХ из бошњачког корпуса коjи jе икада отишао да се поклони српским жртвавама у околини Сребреници, у Братунцу, Возући или било ком другом стратишту Срба у БиХ….

Смиjе ли неко лице бошњачке националности постати градоначелник Сараjева ако претходно, приjе номинациjе, jавно не изрази жаљење због нестанка више од 100 000 Срба и подсjети на броjне српске гробнице у овом граду – одговор jе: без проблема.

Да ли би било нормално да се у захтjевима за доношењем закона о забрани негирања геноцида, уз све друге злочине било коjе стране, на првом мjесту наведе наjужасниjи злочин геноцида на БХ просторима – jасеновачки? Наравно да би, али о томе у двиjе трећине БиХ нико и не размишља.

Може ли лице српске националности постати начелник општине Сребреница, а да се приjе тога не огради или свечано не закуне да „признаjе геноцид у Сребреници?“ Судећи према ватреним реакциjама бошњачке jавности и ОХР-а, то се не би смjело десити, без обзира што такви услови немаjу никакву законско упориште и представљаjу удар на Уставно уређење БиХ и сам Изборни закон.

Наjава наjjачих странака из Републике Српске да jе дошло вриjеме да изађу са jедним кандидатом на локалне изборе изазавала jе унисоне протесте из бошњачког политичког спектра, покренула већ 20 година уходану медиjску пропаганду и завршила, као и обично, у отвореном лобирању пред свим могућим међународним иснтитуциjама да се мjесто начелника сребреничке општине резервише вjечно за само jедну националност.

Зашто jе потребно да се лице српске националности коjе буде изабрано на ту функциjу, умjесто програма за даљи опоравак општине коjи jе нужан свим становницима, без обзира на име и вjеру, изjасни или закуне да прихвата да jе на подручjу општине у рату начињен геноцид, што се стално потенцира у Сараjеву.

Не постоjи политичар из Републике Српске вишег ранга коjи ниjе посjетио Сребреницу, одао пошту страдалим Бошњацима, положио цвиjеће и изразио жаљења због жртава и злочина коjи су се десили? Не постоjи политичар из Федерациjе БиХ из бошњачког корпуса коjи jе икада отишао да се поклони српским жртвавама у околини Сребреници, у Братунцу, Возући или било ком другом стратишту Срба у БиХ.

Оних коjи грлато постављаjу захтjеве о томе ко и под коjим условима може да буде на функциjи у Сребреници        никада ниjе било на помену у Јасеновцу – наjстрашниjоj гробници у историjи БХ простора? Ипак, они данас настоjе да буду „моралне вертикале“.

Што се ОХР-а тиче, њихови двоструки аршини за жртве у БиХ познати су jош од отварање ове канацелариjе. На директна питања зашто их никада нема приликом обиљежавања сjећања на српске жртве ратова – често су долазили цинични одговори да „нису били позвани“.

Данас они на „сва звона“ шаљу поруке како се не смиjе предлагати особа „коjа негира геноцид или долази из партиjе коjа то ради“. Међутим, законски механизми за одмjеравање личних ставова људи – не постоjе, па jе захтjев постављен широко, толико да би требало да у старту превентивно елиминише било коjе лице коjе би долазило на српске листе.

То много личи на бизарни, вишегодишњи (пропали) захтjев бошњачке политичке елите да, без обзира на резултате новог пописа становништа остане паритет по попису из 1991. године – све док се промиjељена етничка структура не врати на старо?!

При томе, наравно, никоме ниjе пало напамет да би и Срби могли да затраже да се не призна валидност ни jедног пописа након Другог свjетског рата због геноцида над Србима, Јевреjима и Ромима у усташкоj НДХ, у чиjем jе саставу била циjела садашња БиХ све док се демографско стање не врати на период од 1940. године.

И тако долазимо до суштинског проблема – 20 година од завршетка „трагичног сукоба у региону“ (формулациjа из Деjтонског споразума) jедан дио становништва живи у 2012. а други jош не жели да оконча рат. Ни у своjим главама ни у политичким кабинетима у (етнички чистом) Сараjеву.

Пише: Ненад ТАДИЋ

Извор: