Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У четвртак, 30. марта 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је конференција „Правни поредак независне Државе Хрватске“ на којој су наставници тог факултета изложили реферате усредсређене на спознају елемената правног поретка НДХ.
У првом делу конференције, коју је отворио декан Правног факултета Универзитета у Београду професор др Сима Аврамовић, а после уводних напомена професора др Бориса Беговића, излагања су била посвећена питањима правности поретка НДХ (доцент др Милош Здравковић), расном законодавству (професор др Зоран Мирковић), организацији власти (професор др Танасије Маринковић) и правном устројству војних и полицијских снага НДХ (професор др Марко Давинић).
У наставку конференције, излагања су била посвећена кривичном праву НДХ (професор др Игор Вуковић), њеном међународноправном статусу (професор др Ивана Крстић и доцент др Милош Јовановић), пореском праву НДХ (професор др Дејан Поповић), правном положају Хрватске православне цркве (доцент др Далибор Ђукић) и правном режиму непокретности у НХД (доцент др Нина Кршљанин). Аргументи изнети у излагањима и веома живој расправи која је уследила у великој мери су потврдили основну хипотезу да је Независна Држава Хрватска ипак била држава.
У раду конференције су учествовали председник САНУ Владимир Костић, чланови САНУ Данило Баста и Љубодраг Димић, водећи домаћи историчари, као и велики број наставника и сарадника Правног факултета универзитета у Београду. Сви реферати са ове конференције биће емитовани на III програму Радио Београда, а у току ове године биће објављен и зборник радова.
КОНФЕРЕНЦИЈА
ПРАВНИ ПОРЕДАК НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ
Правни факултет Универзитета у Београду, 30. март 2017.
Резимеи реферата:
Милош Здравковић
„ПРАВНОСТ“ ПОРЕТКА ХДХ
Одговор на питање правности НДХ поретка тражи се у оквиру опште теорије права као дисциплине која треба да пружи базична сазнања о заједничким и битним својствима које поредак треба да поседује да би био правни. Без обзира на разлике које постоје међу различитим теоријским концепцијама, све оне подразумевају да правни поредак јесте нормативан, да га чине норме. Поред нормативности, услов егзистенције правног поретка одређен је генералном ефикасношћу, тј. захтевом да се, скупа узев, правна правила генерално поштују, да су уопштено посматрано делотворна. Нормативност права не исказује се само констатацијом да право садржи норме, већ се, пре свега, мисли на то да право људима даје или пружа специфичну врсту разлога за делање и одлучивање, јер правне норме представљају упутства за практично, људско деловање у друштву.
Суштински проблем нормативности НДХ поретка лежи у чињеници да великом броју људи он није пружао било какве рационалне разлоге на основу којих су они могли да усмере своја понашања. С друге стране, НДХ поредак у значајној мери није био ефикасан. Он то није био јер прописи НДХ законодавства, а посебно њихова примена од стране усташких власти, нису обезбеђивали опстанак значајног броја људи, заправо, потпуно су угрожавали њихову егзистенцију, те људи према којима су деловали нису имали разлоге да их поштују. Спроведена правно-теоријска анализа питања правности НДХ поретка показује да једини несумњив одговор који је на то питање могуће дати јесте да НДХ поредак није био правни поредак у уобичајеном значењу те речи и да због тога његову правност ваља ставити под наводнике.
Зоран С. Мирковић
РАСНО ЗАКОНОДАВСТВО У НДХ (1941-1945)
Нацистичка Немачка јесте створила амбијент за насиље огромних размера, али су други учесници у сенци немачке моћи имали сопствене интересе и разлоге за уништење непожељних. На примеру Хрватске се види да су расни закони и каснији прогон Јевреја и Рома уследили као свесно и аутономно деловање НДХ, које је требало да оствари њене циљеве. Прогон Јевреја, уз замерку да су били продужена рука српског режима, био је заснован на жељи да се одстрани њихов економски и друштвени утицај. С друге стране, Роми су сматрани друштвено непожељним, „паразитима“, и требало их је због тога уклонити. Независна Држава Хрватска је свим силама државне моћи, од законских одредби до министарских наредби и ангажовања свих расположивих војних и полицијских снага, уместо заштите како је обећала тачком 1. Законске одредбе о држављанству, припадницима ове две групе људи одузела права, имовину, слободу и на крају животе.
Танасије Маринковић
ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ НДХ
Политичка власт у Независној Држави Хрватској (НДХ) почивала је идејно на националсоцијалистичком и фашистичком схватању о држави и државном праву. Оно се своди на то да је држава правна организација једног народа, а народ органска целина која се држи јединством претполитичких, племенских веза. Устав и субјективна права ”грађана” нису категорије за себе, већ само средстава помоћу којих држава изражава и остварује своју вољу. Фашизам више наглашава код државе њену правну организацију, а националсоцијализам њену националну садржину. Осим овог угледања на идеје и праксу државног права, НДХ је преузела од Мусолинијеве Италије и Хитлерове Немачке образац тоталитарног политичког система. Његово обележје, између осталог, је постојање званичне идеологије, тј. система учења о свим важнијим видовима појединачног и заједничког живота људи.
Ту идеологију развија и спроводи, често уз употребу силе и страха, одговарајућа, парадржавна организација (првобитно политичка странка), на челу с неприкосновеним вођом. У овом раду се разматрају елементи доктрине државног права и тоталитарног политичког система у организацији власти НДХ. Најпре се анализира нестабилност правног поретка НДХ оличена како у непостојању устава у формалном смислу, тако и у ”поплави” Павелићевих закона. Затим се излаже хоризонтална и вертикална организација НДХ заснована на начелу јединства власти и строгој централизацији државе у корист Поглавника. Коначно, указује се на идеологију и организацију усташког покрета у НДХ, као елемента државне власти, с обзиром на његову законом одређену улогу ”да се брине да у хрватској држави увек и свуда влада само хрватски народ, те да он буде потпуни господар свих материјалних и духовних добара у својој земљи”.
Марко Давинић
ПРАВНО УСТРОЈСТВО И ДЕЛОВАЊЕ ВОЈНИХ И ПОЛИЦИЈСКИХ СНАГА НДХ
Одмах након проглашења Независне Државе Хрватске приступило се формирању њених војних и полицијских снага, на основу већег броја правних прописа. Домобранске јединице представљале су регуларну војску, која је настала на тековинама аустро-угарске војне традиције. С друге стране, Усташка војница подразумевала је војничко крило усташког покрета и развила се из релативно малог језгра емиграната, који су се вратили у земљу након слома Краљевине Југославије. На граници војних и полицијских снага, налазило се Оружништво (жандармерија), које је прописима дефинисано као војнички устројено стражарство. Поред њих, део оружаних снага НДХ представљале су и легионарске јединице, које су биле ангажоване у склопу немачке и италијанске војске, углавном на Источном фронту.
Упоредо са војним јединицама, развијао се и полицијско – обавештајни апарат нове државе. Његове главне полуге представљале су Равнатељство за јавни ред и сигурност у оквиру Министарства унутрашњих послова и Усташка надзорна служба, као полицијско-обавештајно крило усташког покрета. У раду се констатује да је основни проблем током читавог трајања НДХ представљало постојање паралелних структура, које је било евидентно како у војним, тако и у полицијским снагама. Оваква ситуација последица је тежње представника усташког покрета да овладају не само војним и полицијским снагама, него и свим другим сферама живота у НДХ. При томе напредовање у усташком покрету зависило је мање од знања и компетентности, а више од неформалних позиција, односно блискости са Поглавником и људима од његовог највећег поверења. Коначно, монструозни злочини учињени од различитих формација у оквиру усташког покрета, у највећој мери су допринели јачању партизанских и четничких јединица на територији НДХ и њеном коначном слому у мају 1945. године.
Игор Вуковић
ПОРЕДАК ЗЛОЧИНА – КРИВИЧНО ПРАВО НДХ
Систем кривичноправних норми донетих у време Независне Државе Хрватске у целости је био у функцији стварања и одржавања атмосфере терора који је спроводила усташка власт. Иако је формално задржан оквир материјалних и процесних правила Краљевине Југославије, одмах по оснивању НДХ доносе се уредбе којима се уводе бројна нова кривична дела кажњива смрћу. Дефинисање „части и животних интереса хрватског народа“ као подобног објекта кривичноправне заштите, омогућило је стварање режима озакоњене репресије над нехрватским живљем, уз екстензивно постављену надлежност ванредног кривичног правосуђа. Осим злоупотребе механизма преких судова, злочиначки карактер власти одликовала је и широка примена управно-казнених мера упућивања у концентрационе логоре и колективно кажњавање. Позивајући се на размишљања Радбруха, аутор одриче правни карактер систему формално кривичних прописа установљених у НДХ у околностима геноцида.
Ивана Крстић Милош Јовановић
МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ СТАТУС НДХ
Питање да ли је НДХ била држава са становишта међународног права, носи са собом извесне политичке и правне последице. Уколико се може сматрати државом, онда и активности предузете током њеног постојања повлаче много већи степен одговорности. С друге стране, уколико се покаже да је НДХ била само инструмент окупације сила Осовине, у том случају главну одговорност за акте сноси окупатор. Дуго су постојала два опречна мишљења о овом питању. Међународноправни статус оспоравале су углавном комунистичке власти послератне Југославије, наводећи уз назив НДХ придев “такозвана”.
С друге стране, хрватски интелектуалци су углавном указивали на то да је НДХ имала свој правни субјективитет и да јесте настала у ратним околностима, али као плод вишевековне борбе хрватског народа. Аутори, да би дошли до одговора на ово питање, испитују међународноправни статус НДХ из угла међународноправне активности, односно деловања дипломатских представништва, аката о међународним признањима, закључивања међународних уговора и приступања међународним организацијама. У раду је закључено да архивска грађа показује да је НДХ имала довољну самосталност у вођењу послова и константну тежњу да ту самосталност очува и повећа, те да се може сматрати државом са становишта међународног права у свом фактицитету. Међутим, аутори испитују и чињеницу да ли чин признања независности може бити противправан и то питање остављају отвореним за дискусију.
Дејан Поповић
ПОРЕСКО ПРАВО У НДХ
У истраживању природе пореског права НДХ примењена је не само нормативна анализа, него се показала потреба да се проуче и околности у којима је оно стварано. Отуда је методолошки приступ одређен са два додатна захтева. Први би се, с ослонцем на Гурвича, могао назвати „правом у акцији“ (где се право не раздваја од своје друштвене стварности), а други је компаративно-историјскоправни приступ, заснован на упоредној анализи околности у којима је настајало и функционисало словачко и хрватско право. Наиме, и Словачка и НДХ створене су кроз деструкцију држава чији су саставни део биле, спроведену снагом немачке, односно немачке и италијанске војне силе. У обема је образован режим по узору на нацистички и обе су се укључиле у спровођење холокауста. Одмах по осамостаљењу, словачки режим је почео радикалан прогон Чеха, док је у НДХ покренут механизам геноцида према Србима. Разлика у третману се може објаснити много мањим уделом чешког становништва у Словачкој него српског у НДХ, али и околношћу да су и Словаци и Чеси претежно припадали истој, католичкој вери, док су Срби за католичку цркву у Хрвата били шизматици.
Заједничко обележје права НДХ и Словачке била је спремност да се у оним доменима који нису чинили темеље „новог поретка“ преузимају закони држава чијом су деструкцијом оне настале. Тако је, на терену пореског права, Словачка преузела чехословачке законе, подижући, како су ратни расходи расли, пореске стопе и уводећи ванредне ратне порезе. НДХ је, пак, преузела пореско законодавство Краљевине Југославије.
Окосницу пореског система представљао је Закон о непосредним („изравним“) порезима из 1928. године, који је имао све карактеристике цедуларног модела опорезивања дохотка. Бројним „преинакама и надопунама“ пореске стопе су повећаване, у настојању да се смањи буџетски дефицит, али се, како се отпор усташком режиму ширио, порески капацитет све више смањивао. Ни ванредни ратни порез, ни покушаји задуживања државе, ни конфискација имовине Јевреја и Срба нису могли да премосте јаз између јавних прихода и јавних расхода. На терену посредних пореза, задржани су југословенски прописи о трошаринама и таксама („пристојбама“), а 1943. године Поглавник је донео Законску одредбу о порезу на пословни промет, којом је само незнатно модификован систем пореза на промет који је постојао у Краљевини Југославији, а који се базирао на комбинованој примени кумулативног свефазног пореза и, за 882 тарифна броја, пореза заснованог на принципу „ступњастог паушала“.
Иако је НДХ углавном задржала пореске законе Краљевине Југославије, ти су прописи добили сасвим ново значење у држави формираној према моделу националсоцијализма. Органи управе и суд привидно су били везани законом, али су тзв. „општи принципи“ (Leitsätze), којих су се све институције морале придржавати, омогућавали да се одлуке доносе потпуно у складу са вољом Поглавника и интересних група око њега. Судија се у усташком поретку није смео ослањати на своју слободну оцену, јер су „општи принципи“ одређивали право као „заповест вође“. Право је тако постало „технички инструмент за спровођење одређених политичких циљева“. То својство, међутим, имало је не само хрватско, него и немачко право тога доба.
Далибор Ђукић
ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ХРВАТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Истраживања утицаја религије на дешавања у Независној Држави Хрватској (НДХ) углавном обухватају и краћи осврт на оснивање и деловање Хрватске православне цркве (ХПЦ). За разлику од већине питања која се тичу државне организације НДХ и која имају углавном историјскоправни значај, појава ХПЦ је догађај који има свој одјек у садашњости, а може и у будућности представљати озбиљан изазов за православну заједницу у Хрватској. Пошто се покушаји поновног оснивања ХПЦ представљају као њена рестаурација и наставак њеног деловања који је насилно прекинут током владавине комунистичког режима, аутор у раду настоји да утврди какав је био карактер творевине која је називана ХПЦ, какав је био њен званични правни положај у правном поретку НДХ, какав је био њен канонскоправни статус у оквиру Православне цркве и да ли њена организациона структура одговара канонској традицији Православне цркве. У литератури се могу пронаћи анализе у којима се преиспитује да ли је НДХ заиста била држава, хрватска и независна. У раду аутор анализира да ли је ХПЦ била заиста црква, хрватска и православна.
Нина Кршљанин
ПРАВНИ РЕЖИМ НЕПОКРЕТНОСТИ У НДХ
Иако је на први поглед од мањег значаја за утврђивање карактера државноправног поретка НДХ него јавно право, и грађанско право садржи битан део опште слике о овом питању. Однос државе према грађанима управо у сфери где би они требало да буду најслободнији може много рећи о томе каква је то држава. За тему анализе одабран је правни режим непокретности због њиховог изразитог економског значаја како за привреду државе, тако и за појединца. Прописи НДХ у овој области се могу оквирно поделити у три категорије. Прву чине очигледно неправедни и дискриминаторни прописи, другу неутрално формулисани (често рестриктивне норме изазване ратним приликама), док у трећу спадају они који на први поглед једнако третирају грађане, али садрже имплицитну дискриминацију или се ослањају на друге акте те врсте. У раду се анализирају најважније норме из све три категорије, уз неке примере њихове примене у пракси. На основу њиховог међусобног односа, то јест система који је на овај мешовит начин изграђен на темељима сурове дискриминације, а под завесом законитости – аутор даје своју оцену о природи поретка НДХ.
Извор: Правни факултет
Везане вијести:
АУДИО: Далибор Ђукић: Правни положај Хрватске православне цркве
АУДИО: Танасије Маринковић: Организација власти НДХ
АУДИО: Зоран Мирковић: Расно законодавство у НДХ
АУДИО: Милош Јовановић и Ивана Крстић: Међународноправни статус НДХ
АУДИО: Дејан Поповић: Пореско право у НДХ
АУДИО – Борис Беговић, Милош Здравковић: Правни поредак Независне Државе Хрватске
Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – проф. др Дејан Поповић
Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – проф. др Зоран Мирковић
Историјска читанка: Циклус Правни поредак НДХ – др Игор Вуковић
Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – др Далибор Ђукић …
One Response
prvo u ndh su sigurno bili pocinjeni veliki zlocini.ali kao prvo rimokatolicka crkva gospodine begovicu nije kriva nista.beogradski i sarajevski mediji su pisali a i sada pisu negativno o ulozi svete katolicke crkve u ratu protiv srpskog naroda.to nije tacno.evo i dokaza.sam gospod isus krist je dosao na zemlju u vidu tjelesnog oblicja da bi spasao ljudsku vrstu od zla i zlog satane.u ljudima je tada carovao grijeh a bog je svom narodu obecao oslobodjenje tj trajno od grijehova svih navjescujuci ljubav prema bogu i covjeku.npr.kad je bogu isusu sudjeno pred pilatom on sam je mogao da satre samog pilata za tren oka ali nije.vec je stradao na krstu izmedju dva razbojnika da bi ljudima pokazao das ih voli ida nece da zatre ljudski rod zbog njihovih grijehova.vec je jos tada dok je bio na zemlji uspostavio svete tajne i ispovijest…a sto se tice vaseg misljenja i pomenute knjige viktora novaka magnum krimen to je vrijedjanje bozije crkve svetog oca pape i naravno samoga boga oca i sina i svetoga duha i bogorodice djevice marije.hvala amen