arrow up

Подијелите вијест:

КОМЕНТАР: Ватикан

Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен

Раде Драговић
Раде Драговић

Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције састаће се сутра у Ватикану, шести пут откако на предлог папе Фрање разматра историјску улогу контроверзног надбискупа Алојзија Степинца. Међутим, ма каква да је била папина идеја, пуну годину од почетка рада овог тела више је питања него одговора.

Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен. То је можда познато члановима делегације, али јавности свакако није. Као што се не зна ни досадашњи учинак разговора, нити аргументи које су изнели српски епископи и историчари. Од комисије се очекује и одговор зашто ватиканске архиве нису отворене и ко је то спречио.

Да ли је годину дана рада и шест састанака довољно да се анализира Степинчева одговорност за оно што је Србе, Јевреје и Роме снашло у НДХ? Тешко, посебно уколико су нови докази и даље сакривени. Уколико је прави циљ овог подухвата истинска научна истина, ових шест састанака могу да буду само припрема за озбиљан научни дијалог, истраживање и укрштање историјских аргумената.

Све друго било би само још један неискрени разговор, пун гордости и предубеђења, који неће родити ништа. А ако је тако, све то нам није ни требало.

Да ли ће Степинац бити светитељ, заиста није најважније. То зависи само од Римокатоличке цркве и њеног поглавара. Србија, Срби и православци на то не могу да утичу. И не треба.

Њихова обавеза је другачија. Да јасно, аргументовано и научно посведоче истину о свом страдању у НДХ и да без околишања прозову организаторе, инспираторе и све који су од затирања и ратног покрштавања окретали главу. Ову прилику зато не би требало да пропусте.

Аутор: Раде Драговић

Везане вијести:

Ватикан крије истину о Степинцу | Јадовно 1941.

Завршени разговори о Степинцу, на Ватикану последња реч

О Степинцу – пети пут

О Дневнику надбискупа загребачког др Алојзија Степинца

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​