arrow up

Подијелите вијест:

Коментар: Порука

Паљење храма Преображења Господњег нови је удар на православље, Србе и њихове светиње у “мултиетничком” Сарајеву!

Мирослав Филиповић
Мирослав Филиповић

Паљење храма Преображења Господњег нови је удар на православље, Србе и њихове светиње у “мултиетничком” Сарајеву!

Пожар, дим и жута трака око храма дочекали су у недељу ујутро малобројне православне вернике који су дошли на молитву.

Паљење храма је, кажу свештеници, “дело” људске руке. Запаљива материја је убачена споља у оставу храма. То је већ четрдесети напад на ову светињу. Храм је више пута обијан, из њега су крали иконе, лупали му прозоре, свештеници и верници су дочекивани погрдним графитима: “Марш у Србију” и “За Алаха против влаха”.

Раније су запаљена и врата храма Светог Саве у Блажују на којем је полупано шест прозора, а на зиду је остављена порука: “Смрт Младићу!” Нападачи никад нису откривени.

Српске цркве и храмови у Сарајеву су нападани више од сто пута. У том граду, али и широм Федерације БиХ, не дају српској деци да уче ћирилицу и српску историју.

Порука је јасна – Србима нема места у граду на Миљацки. Паљење храмова је наставак системског затирања српства и вере православне. Пре рата у овом граду Срба је било око 100.000, а сада их је свега неколико хиљада. Од 600.000 Срба којих је пре рата живело у ФБиХ, сада су сведени на ниво статистичке грешке – 2,55 одсто.

Дакле, ФБиХ је етнички очишћена од Срба, али погром се наставља 21 годину после “Дејтона”. Сва прича бошњачких лидера о мултикултуралности Сарајева пада у воду. По њима, Босна је муслиманска. То је, у ствари, ратни циљ СДА.

Сарајевски печат патолошке мржње према Србима, православљу, Српској, Дану РС и ћирилици, видљив је на сваком кораку, а доказ томе је и графит у насељу Бистрик: “Калаш носим, Србе косим”.

Аутор: Мирослав Филиповић

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Цркву у Сарајеву запалила иста политика која хоће да укине РС (фото)

КОМЕНТАР: Зеница | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​