Комеморација за нацисте у Хрватској је срамота за Европу

English

Миса за Хитлера jе незамислива. Зашто онда свиjет шути када jе у питању миса за Анту Павелића?
Замислите на тренутак да се одрже мисе задушнице у два велика њемачка града на годишњицу смрти Адолфа Хитлера. Не треба ни рећи да би таква церемониjа пробудила биjес, огорчење и опште протесте не само у Њемачкоj, већ и у циjелом свиjету. Прошле седмице, локални еквивалент таквог догађаjа одржао се у Хрватскоj, али умjесто биjеса и демонстрациjа, ниjе се чула нити jедна риjеч протеста било гдjе у овоj земљи.

Говорим о мисама задушницама коjе су 28. децембра одржане у Загребу и Сплиту (а можда и jош негдjе) и коjима се обиљежила 51. годишњица смрти Анте Павелића, челника озлоглашене Независне Државе Хрватске, коjу су створили нацисти и њихови италиjански савезници 1941. године. Након њеног успостављања, управљање државом дато jе локалном фашистичком покрету Усташе, на челу са њиховим Поглавником Антом Павелићем.

Сво вриjеме њеног кратког постоjања (1941. – 1945.), Усташе су настоjале су да се риjеше свих мањина из земље (коjа се састоjала од данашње Хрватске и већине Босне и Херцеговине), као и своjих политичких противника. Да би то успиjели, успоставили су мрежу концентрационих логора широм земље, од коjих jе наjвећи и наjозлоглашениjи био Јасеновац, коjи се налази на обалама риjеке Саве, jугоисточно од Загреба. Тамо jе на десетине хиљада недужних цивила убиjено на различите бруталне начине, због чега jе логор добио надимак „Балкански Аушвиц“.

До дана данашњег траjе расправа о укупном броjу цивила коjе су Усташе убиле, али броj сигурно ниjе мањи од неколико стотина хиљада, већином Срба, заjедно са Јевреjима, Ромима и Хрватима антифашистима. Иако сви коjи су учествовали у овим злодjелима сносе кривичну одговорност, поjединац са наjвећом кривицом без сумње jе Анте Павелић, коjи jе предводио наjсмртоносниjи режим у Европи под силама Осовине.

Мисе задушнице у част Павелића, коjи jе умро у Шпаниjи 1959. године од посљедица рањавања приликом покушаjа атентата двиjе године раниjе, означаваjу обнављање традициjе коjа jе почела деведесетих година прошлог виjека након поновног успостављања хрватске независности. Након пресуде суда у Загребу за команданта Јасеновца Динка Шакића и као реакциjа на протесте Визентал центра, миса jе прекинута, а одговорни свештеник, Вjекослав Ласић, напустио jе Хрватску.

Међутим и нажалост, Ласић се вратио у Загреб приjе неколико година и некажњено обновио своjе нео-фашистичке активности. На погребу Динка Шакића, коjи jе инсистирао да буде сахрањен у своjоj усташкоj униформи иако jе био у затвору због своjих злочина из 2. свjетског рата, Ласић jе био таj коjи му jе дао посљедњу помаст. Како каже оваj доминикански свештеник, иако Динко Шакић ниjе поштовао свих Десет заповиjеди (Не убиj?), био jе узор свим Хрватима, и сваки Хрват би требао бити поносан на његово име.

Сада се поставља питање, како да такав догађаj на коме се одаjе почаст jедном од наjвећих масовних убица у 2. свjетском рату може проћи без иjедне риjечи протеста или осуде? Очигледна адреса за такво огорчење би требала бити сама Хрватска, гдjе се много људи борило уз Титове партизана против Усташа, и значаjан дио становништва има снажну антифашистичку традициjу. Али исто питање се може поставити и изван ове земље.

Хрватска jе доста одмакла на свом путу ка Европскоj униjи (прикључење планирано за 2013.), чланство коjе jе привидно условљено прихватањем вриjедности и норми ЕУ. Да ли jе миса задушница за jедног од наjвећих ратних злочинаца у Европи споjива са чланством у ЕУ?

Жалосна истина jе да jе у том погледу Европска униjа ужасно подбацила по питању рjешавања поновне поjаве нео-фашизма и промоциjи искривљења Холокауста у своjим земљама чланицама коjе су пост-комунистичке земље. Након што су примљене у ЕУ (и НАТО), земље као што су Литваниjа, Летониjа, Естониjа, Мађарска и Румуниjа почеле су активно да преправљаjу своjу историjу 2. свjетског рада, умањуjући или покушаваjући да сакриjу веома значаjну улогу коjу су њихови грађани имали у злочинима Холокауста, без да jе дошла и jедна риjеч протеста из Брисела.

Умjесто да се активно боре против Прашке декларациjе од 3. jуна 2008. године, коjа промовише лажно историjско изjедначавање нацистичких и комунистичких злочина и подрива оправдани статус Холокауста као jединственог случаjа геноцида, ЕУ ниjе успjела да адекватно одговори на оваj опасан изазов прихваћеноj западноj историjи 2. свjетског рата и његовим трагичним посљедицама.

Волио бих да могу закључити са добрим виjестима да су Израел и jевреjски свиjет адекватно одговорили, али на жалост то ниjе случаj. Ови догађаjу су намjерно игнорисани од стране израелске владе, коjа под вођством министра вањских послова Авигдора Либермана одбиjа да одговори на напад на нашу прошлост у оним земљама коjе нису показале посебан интерес да подрже палестинске циљеве.

Мисе у част Анте Павелића коjе су одржане прошле недjеље су исмиjевање хришћанских вриjедности и увреда за све жртве Усташа, њихову родбину, приjатеље и моралне и савjесне људе у циjелом свиjету. Дошло jе вриjеме за ефективне протесте унутар Хрватске, као и из Европске униjе, Сjедињених Држава и Канаде, Израела и jевреjског свиjета. То jе минимум коjи дугуjемо жртвама тог озлоглашеног масовног убице.

Аутор jе главни ловац на нацисте Центра Симон Визентал и директор Израелске канцелариjе тог Центра. Његова наjновиjа књига jе, Операциjа Посљедња шанса; Мисиjа jедног човjека да изведе нацистичке криминалце пред лице правде, (Palgrave/Macmillan).
Аутор: Ефраим Зурофф

Извор: jpost