Коме смета Вукадиновић

Наjпре сам био збуњен, па изненађен да би након двоминутног читања jедног текста схватио како jе све веома jасно и логично. Почело jе жестоким нападом „стручног лица“ а онда су нападнутога наставили да ципеларе извиђачи и медиjски jуришници „друге Србиjе“.

„Другосрбиjанци“ су они што већ две децениjе сва зла, непочинства, злочине, виде само и jедино на српскоj страни. По њиховим тумачењима Србиjа jе за све крива, Југославиjу jе разбио Слободан Милошевић, у жељи да направи велику Србиjу; ЈНА jе напала па окупирала део Хрватске; Србиjа се окомила на мирне и недужне Муслимане у БиХ а онда jе напала Косово, односно, саму себе; у Сребреници jе почињен геноцид (крива Србиjа), Шиптари су имали право да Косово и Метохиjу откину од Србиjе…

У овом случаjу циљ напада другосрбиjанаца jе Ђорђе Вукадиновић. Има га често у медиjима, многима jе познат. Разлог; Вукадиновићева одлука да прихвати понуду jедне мањинске групациjе (Власи су у питању) да буде на челу њихове изборне листе. Значи… ништа посебно. Да, али само за нас неоптерећене.

Први ударац Вукадиновићу стигао jе од споменутог „стручног лица“. Одазива се на Весна Ракић-Водинелић. Професор права. Она jе међу другосрбиjанцима задужена да њиховим разним инициjативама и програмима навлачи правничке гаће. Да се срамота не види на први поглед.

Да човек не поверуjе шта jе та све изговорила на рачун мученог Ђорђа. То jе био знак другосрбиjанским керберима, стално будним иза тараба, да заскоче Вукадиновића. Све ово jош траjе, Ђорђе се брани краjње цивилизовано, увлачи се у себе као jеж, покушава да обjасни оно што обjашњавати не треба, што се подразумева, уместо да узврати пуном снагом, да другосрбиjанцима и српскоj jавности каже шта садржи нулта тачка ове приче, због чега jе тоj булументи његова кандидатура спорна и неприхватљива. Спорна jе зато што jе за њих опасна.

Вукадиновић jе прихватио понуду НОПО-а под условом да они као предизборну понуду истакну (и истакли су) „Инициjативу за спас Србиjе“, документ сачињен у редакциjи „Нове српске политичке мисли“. Садржаj тог документа упао jе другосрбиjанцима у очи као шака соли. Текст jе сабиjен у двадесет тачака, тридесетак редова, краjње jе сведен, прецизан и jасан. Потписуjем га са великим задовољством. Тачка три ове инициjативе захтева да се у Кривични закон Србиjе хитно унесу одредбе коjе би омогућиле санкционисање пропагирања сецесионизма, распарчавања издаjе или окупациjе земље, као и вређање земље и националне части. Буде ли ова идеjа реализована набиће се чеп у уста свим невладиним организациjама у Србиjи, почев од Хелсиншког одбора, чиjи смисао постоjања лежи у антисрпству.

Мало иза тога, у тачки шест, тражи се увођење законске обавезе невладиним организациjама и медиjима регистрованим у Србиjи да сваку финансиjску помоћ из иностранства jавно презентуjу, са навођењем износа и називом финансиjера.

Додамо ли овоме и тачку седам у коjоj се захтева увођење реципроцитета у економским и политичким односима са земљама у окружењу (Хрватска и Словениjа) те реалну могућност да Ђорђе Вукадиновић у Скупштини Србиjе већ овога лета покрене инициjативу за претварање изнетих идеjа у законске одредбе, онда jе кристално jасно због чега се нашао на удару другосрбиjанаца.

Ово jе за њих бити или не бити. Некоме ће звучати као претеривање, али ниjе. Сачекаjмо.

Извор: nspm

Везане вијести: Ратко Дмитровић