Колико мари Пуповац за 487 грубишнопољских Срба побијених на Јадовну?

Еnglish

Како повjеровати, да jе Пуповцу било неизводиво добити сагласност Кроациjа осигурања за обнову Спомен плоче за 487 грубишнопољских Срба побиjених на Јадовну?

Ближи се 27. април, дан када jе приjе 73 године, са жељезничке станице у Грубишном Пољу у марвеним вагонима, пут Загреба одвежено 504 Србина од коjих се 487 никада ниjе вратило своjим породицама.

Убиjени су на неком од стратишта комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. 

Тих 487 мушкараца и младића, похапшени су, претучени и побиjени непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске. 

У вриjеме њиховог хапшења, ниjе jош било никаквих устаника ни партизана ни четника. Они нису хапшени по шумама, са оружjем у руци.

Ти људи су током ноћи хапшени у своjим кућама, везани жицом, тучени, одведени и убиjени само зато што су били Срби православне вjере. 

Њима никада у Грубишном Пољу ниjе подигнут споменик. 

На инициjативу организациjе жена Грубишно Поље, 4. jула 1959. на зиду зграде жељезничке станице, постављена jе мала Спомен плоча коjа jе уништена у вриjеме маспока 1971 и поново 1991. 

До данас ниjе обновљена. 

Сада jе извjесно да ће се и ове године, комеморативни скуп одржати пред празним зидом, на коме су jош видљиве рупе од шарафа коjи су носили уништену Спомен плочу. 

Зграда на коjоj jе годинама стаjала ова плоча сада jе у власништву „Кроациjа осигурања“, чиjа Управа до данас ниjе издала сагласност за постављање реплике Спомен плоче, па се у Српском народном виjећу у Загребу, правдаjу да jе то jедини разлог за оваj срамни чин.

Ипак, томе ниjе тако. 

Само наиван и неупућен посматрач, може повjеровати да Милорад Пуповац, Предсjедник Српског народног виjећа не може окончати ово дугогодишње понижавање грубишнопољских жртава и њихових потомака. 

Као хрватски парламентарац и предсjедник Одбора за вањску политику Хрватскога Сабора, Милорад Пуповац проводи хрватску државну политику. Та политика подразумиjева и интеграциjу Срба у хрватско друштво. Резултат те политике jе галопираjући, завршни процес атеизациjе, однарођивања а онда и превjеравања већине од преосталих мање од 3% Срба у Хрватскоj или како се често може чути, хрватских Срба. 

У спровођењу те политике, очито jе да Пуповцу ниjе блиско „тврдо“ инзистирање на обнови споменичке баштине српским цивилним жртвама из Другог свj. рата, уништене у ткз. домовинском рату и његовању културе сjећања на српско страдање уопште. 

Ниjе му страно ни вриjеђање жртава и њихових потомака, довођењем Стипе Месића над Шаранову jаму на Велебиту да говори потомцима шта jе то била НДХ и шта jе то било Јадовно. 

За вриjеме парастоса над jамом, у коjоj леже и кости грубишнопољаца, ниjе нашао за потребно да узме воштаницу у руку. Ваљда, да не би увриjедио Стипу Месића, почасног предсjедника хрватских антифашиста, кога jе наградио плакетом СНВ-а. 

Како повjеровати, да jе Пуповцу било неизводиво добити сагласност Кроациjа осигурања за обнову Спомен плоче за 487 грубишнопољских Срба побиjених на Јадовну у вриjеме коалирања са ХДЗ-ом и однедавно СДП-ом? 

Наравно да jе то могло бити завршено, да се заиста хтjело. 

Овако, наставља се са поновним убиjањем жртава и понижавањем њихових породица. 

Господине Пуповац, зашто то чините, односно не чините?

Душан Ј. Басташић

Везане виjести:

Grubišno Polje 27. april 2006., Obilježavanje 65 godišnjice likvidacije 487 Grubišnopoljskih Srba

Grubišno Polje 27.4.1991. Komemoracija povodom 50. godišnjice obilježavanja ustaških žrtava od 26/27. aprila 1941.

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић