Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Колико би било Срба у Хрватској да није било Југославије?

Датум објаве: субота, 7 априла, 2018
Величина слова: A- A+

Обрачуни коjи су приложени полазе од претпоставке да никада ниjе формирана Југославиjа а да су Хрвати и Срби у Хрватскоj остали под влашћу Аустриjе или Мађарске након Првог светског рата.

Замислимо, дакле, да jе краљ Александар Карађорђевић био мањи мегаломан и да jе победу у Првом светском рату искористио за ширење Србиjе припаjањем Воjводине и Босне и Херцеговине. Превише су били велики губици у људству током рата, а и управа над Македониjом и Косовом и Метохиjом ниjе имала када да се формира од 1912. до 1914. године.

Рецимо да jе од тада до данас постоjала федерациjа Србиjе, БиХ, Македониjе и Црне Горе уз аутономну покраjину Косово и Метохиjу, где би Албанци до данас имали потпуну самосталност у управљању на локалном нивоу.

Од 1912. до 1913. године Србиjа jе удвостручила површину припаjањем Македониjе, Косова и Метохиjе и Санжака, а затим би опет удвостручила површину додавањем Воjводине и Босне и Херцеговине. Четири пута већа површина у само шест година при огромним људским губицима током рата. До Другог светског рата би се консолидовала економски, људски и административно, а у рату би водила “Бугарску” политику, како би прошла без нових жртава.

Претпоставимо да jе Хрватска остала под влашћу Мађарске, а Словениjа Аустриjе. У том случаjу би и Хрвати и Срби били мањинско етнички угрожено становништво у Мађарскоj и Аустриjи. Усташка идеологиjа и национална идентификациjа кроз мржњу према Србима се неби створили пред много моћниjим владаром.

У Другом светском рату Хрвати и Срби би заjедничком партизанском борбом стекли независност од Мађарске, Аустриjе или Италиjе, сасвим свеjедно.

Хрвати био остварили тисућљетни сан, а српска мањина би била приjатељ у испуњењу тог сна.

Хрвати и Срби су имали сличне карактеристике у прошлом веку у Хрватскоj: ниске стопе наталитета и велике стопе емиграциjе. Значи, без усташких злочина у Другом светском рату, и без воjних операциjа Бљесак и Олуjа, Срби би пропорционално пратили кретање хрватског становништва: концентрисали би се у градовима, селили за Србиjу и одлазили би на привремени рад у иностранство.

Приказани Обрачуни полазе од задржавања исте пропорционалне структуре Срба у односу на Хрвате по жупаниjама. Одакле су се Хрвати селили, Срби би то исто чинили, где би се Хрвати концентрисали, тамо би и Срби. „Куд сви Турци, ту и мали Муjо“, рекло би се.

Између два светска рата Словениjа и Хрватска нису достигле пуну териториjалну целовитост (па краљевина Југославиjа дође као корак до тог циља), те у попису из 1921. године недостаjу подаци о становништву Задра и Истре. Подаци се могу наћи у италиjанским пописима.

Подаци из пописа 1921. године не садрже припадност нациjи, већ вероисповест. Пођимо од претпоставке да су православци Срби, док су католици Хрвати и друге мањинске групе (Мађари). Те давне 1921. године, три године након формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на териториjи Хрватске живело jе 594.017 становника православне вероисповести и учествовали су са 19,73% у укупном становништву Хрватске.

Броj jе пописом из 1931. године повећан на 657.555 лица, уз пад удела на 19,3%. Удео jе незнатно смањен при релативно већем броjу одлазака Хрвата у емиграциjу, а услед покатоличавања Срба гладне 1929. године, када се вера мењала за џак брашна.

Према резултатима првог послератног пописа из 1948. године броj Срба jе смањен на 543.772 лица, а удео у укупном становништву на 14,5%, где jе до пада удела дошло мањим делом и услед териториjалног проширивања Хрватске и повећања броjа становника по том основу.

Броj Срба jе према попису становништва из 2002. године смањен за 392.386 лица у односу на 1921. годину. При томе jе смањен за око 400 хиљада лица у односу на попис из 1981. године.

Ако претпоставимо да су Срби задржали исти удео у укупном становништву по жупаниjама као и 1921. године долазимо до 977.737 становника српске националности у Хрватскоj у 2002. години (од тада би се до данас броj смањио као и код Хрвата услед мањег броjа рођених од умрлих). У односу на пописани броj оваj броj jе већи за 719.079 лица. Он jе последица како усташких покоља у Другом светском рату тако и масовног избеглиштва у „Ослободилачком“ рату 1991-1995. године.

Укупан броj становника Хрватске био би око 5,2 милиона, а не 4,4 милиона.

Све ово jе леп сан о некаквоj лепшоj прошлости, да смо сви ми били бољи људи, а не Хрвати и Срби, какви jесмо.

hrv-popisi-1921-2002.jpg

 

П.С. Подаци не мораjу бити у потпуности тачни услед различитог географског обухвата насеља по жупаниjама. Покушаj детаљниjег приступа, на нивоу наjмањих статистичких jединица покушао сам, али постоjе разлике у називима општина 1921. и 2002.

Аутор: Мирослав Живковић

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. април 2012. године.

Извор: makroekonomija


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top