Колико би било Срба у Хрватској да није било Југославије?

Обрачуни коjи су приложени полазе од претпоставке да никада ниjе формирана Југославиjа а да су Хрвати и Срби у Хрватскоj остали под влашћу Аустриjе или Мађарске након Првог светског рата.

Замислимо, дакле, да jе краљ Александар Карађорђевић био мањи мегаломан и да jе победу у Првом светском рату искористио за ширење Србиjе припаjањем Воjводине и Босне и Херцеговине. Превише су били велики губици у људству током рата, а и управа над Македониjом и Косовом и Метохиjом ниjе имала када да се формира од 1912. до 1914. године.

Рецимо да jе од тада до данас постоjала федерациjа Србиjе, БиХ, Македониjе и Црне Горе уз аутономну покраjину Косово и Метохиjу, где би Албанци до данас имали потпуну самосталност у управљању на локалном нивоу.

Од 1912. до 1913. године Србиjа jе удвостручила површину припаjањем Македониjе, Косова и Метохиjе и Санжака, а затим би опет удвостручила површину додавањем Воjводине и Босне и Херцеговине. Четири пута већа површина у само шест година при огромним људским губицима током рата. До Другог светског рата би се консолидовала економски, људски и административно, а у рату би водила “Бугарску” политику, како би прошла без нових жртава.

Претпоставимо да jе Хрватска остала под влашћу Мађарске, а Словениjа Аустриjе. У том случаjу би и Хрвати и Срби били мањинско етнички угрожено становништво у Мађарскоj и Аустриjи. Усташка идеологиjа и национална идентификациjа кроз мржњу према Србима се неби створили пред много моћниjим владаром.

У Другом светском рату Хрвати и Срби би заjедничком партизанском борбом стекли независност од Мађарске, Аустриjе или Италиjе, сасвим свеjедно.

Хрвати био остварили тисућљетни сан, а српска мањина би била приjатељ у испуњењу тог сна.

Хрвати и Срби су имали сличне карактеристике у прошлом веку у Хрватскоj: ниске стопе наталитета и велике стопе емиграциjе. Значи, без усташких злочина у Другом светском рату, и без воjних операциjа Бљесак и Олуjа, Срби би пропорционално пратили кретање хрватског становништва: концентрисали би се у градовима, селили за Србиjу и одлазили би на привремени рад у иностранство.

Приказани Обрачуни полазе од задржавања исте пропорционалне структуре Срба у односу на Хрвате по жупаниjама. Одакле су се Хрвати селили, Срби би то исто чинили, где би се Хрвати концентрисали, тамо би и Срби. „Куд сви Турци, ту и мали Муjо“, рекло би се.

Између два светска рата Словениjа и Хрватска нису достигле пуну териториjалну целовитост (па краљевина Југославиjа дође као корак до тог циља), те у попису из 1921. године недостаjу подаци о становништву Задра и Истре. Подаци се могу наћи у италиjанским пописима.

Подаци из пописа 1921. године не садрже припадност нациjи, већ вероисповест. Пођимо од претпоставке да су православци Срби, док су католици Хрвати и друге мањинске групе (Мађари). Те давне 1921. године, три године након формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на териториjи Хрватске живело jе 594.017 становника православне вероисповести и учествовали су са 19,73% у укупном становништву Хрватске.

Броj jе пописом из 1931. године повећан на 657.555 лица, уз пад удела на 19,3%. Удео jе незнатно смањен при релативно већем броjу одлазака Хрвата у емиграциjу, а услед покатоличавања Срба гладне 1929. године, када се вера мењала за џак брашна.

Према резултатима првог послератног пописа из 1948. године броj Срба jе смањен на 543.772 лица, а удео у укупном становништву на 14,5%, где jе до пада удела дошло мањим делом и услед териториjалног проширивања Хрватске и повећања броjа становника по том основу.

Броj Срба jе према попису становништва из 2002. године смањен за 392.386 лица у односу на 1921. годину. При томе jе смањен за око 400 хиљада лица у односу на попис из 1981. године.

Ако претпоставимо да су Срби задржали исти удео у укупном становништву по жупаниjама као и 1921. године долазимо до 977.737 становника српске националности у Хрватскоj у 2002. години (од тада би се до данас броj смањио као и код Хрвата услед мањег броjа рођених од умрлих). У односу на пописани броj оваj броj jе већи за 719.079 лица. Он jе последица како усташких покоља у Другом светском рату тако и масовног избеглиштва у „Ослободилачком“ рату 1991-1995. године.

Укупан броj становника Хрватске био би око 5,2 милиона, а не 4,4 милиона.

Све ово jе леп сан о некаквоj лепшоj прошлости, да смо сви ми били бољи људи, а не Хрвати и Срби, какви jесмо.

П.С. Подаци не мораjу бити у потпуности тачни услед различитог географског обухвата насеља по жупаниjама. Покушаj детаљниjег приступа, на нивоу наjмањих статистичких jединица покушао сам, али постоjе разлике у називима општина 1921. и 2002.

Аутор: Мирослав Живковић

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. април 2012. године.

Извор: makroekonomija