Ко се заиста борио против фашизма у Хрватској

Српски народ је од првог дана рата био носилац антифашистичке борбе и на простору Независне Државе Хрватске. Означени од представника усташке власти као елеменат који угрожава животне интересе хрватског народа Срби су већ маја 1941. почели да пружају спонтани отпор усташком геноциду.

Отпор је био прожет свешћу о губитку државе, а са њом и сваке сигурности. Током летњих месеци 1941. отпор је прерастао у организовани антифашистички устанак српског народа у Хрватској и на осталим територијама одређеним границама фашистичке НДХ.

Унутар устаничког покрета дошло је до поделе на присталице комунистичке идеологије (заговарају револуционарну смену власти) и заговорнике националне идеје и одржања старог поретка (четнички покрет). Орјентишући српске устанике ка политици сарадње са Хрватима којих, у прво време није било много (политика братства и јединства), и предочавајући им нову социјално-политичку ситуацију, комунистички покрет се показао као успешнији. У веома кратком периоду само на простору Хрватске било је формирано преко сто устаничких јединица са преко 4.000 бораца, готово искључиво Срба. Била је то реакција на општи покољ српског народа који је разорио све моралне везе које једно друштво чине људском заједницом.

Народноослободилачки покрет је на простору Хрватске имао доминантно српски карактер. Према доступним подацима у партизанским јединицама на простору Хрватске и Босне и Херцеговине било је 1941. око 87,5 одсто Срба. Хрвати који су приступили покрету ратовали су само на просторима доминантно насељеним српским народом. О могућности опстанка партизанских јединица у деловима Хрватске насељеним хрватским живљем није се ни размишљало. Треба напоменути да је тада српски народ чинио 20 одсто становништва Хрватске, а да је пет од шест антифашистичких бораца по националности припадало српском народу. При том, готово све руководеће функције у покрету, на територији Хрватске, држали су Хрвати – комунисти. У истом временском периоду у оружаним јединицама фашистичке Независне Државе Хрватске било је ангажовано 106.000 бораца, превасходно Хрвата, од чега је 2/3 потицало са простора Хрватске.

У ратној 1942. Срби су чинили око 67-69 одсто борачког састава партизанских јединица на простору Хрватске. У исто време преко 80 одсто свих партизана деловало је на просторима на којима је живео српски народ. Наредне, 1943. године, Срби су наставили да бројчано доминирају у партизанским јединицама на простору Хрватске. Број бораца Срба и Хрвата изједначен је тек после капитулације Италије, када је постало јасно какав ће бити исход рата, а самим тим и судбина Независне Државе Хрватске. Али и тада партизанске јединице претежно делују на српским просторима у Хрватској (65 одсто јединица). У истом тренутку оружане формације НДХ имале су око 200.000 припадника.

Према подацима Главног штаба Народноослободилачке војске Хрватске, од 31. марта 1944, у партизанским јединицама на његовом подручју било је 50 одсто Хрвата, 44 одсто Срба, 2,5 одсто муслимана и 3,5 одсто осталих становника. Крај рата донео је промену националне структуре у јединицама Народноослободилачке војске на простору Хрватске. Крајем 1944. око 60 одсто борачког стастава у Хрватској чинили су Хрвати.

Због заслуга у рату и великог страдања Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) донело је у јесен 1943. годину одлуку по којој ће будућа хрватска федерална јединица бити држава хрватског и српског народа. На основу те одлуке, коју су потврдила наредна заседања АВНОЈ-а и уставна пракса социјалистичке Југославије, Срби су били конститутивни народ у Хрватској. Такав поредак трајао је све до 90-тих година 20. века и све до одлука Фрање Туђмана да Срби буду „избачени“ из Устава Хрватске и уместо „конститутивног народа“ постану „национална мањина“. Сматрајући и наведене промене антикомунистичким чином, самим тим „демократским“ и легитимним, међународна заједница их је одобрила и прихватила. Важну улогу у том процесу имао је и Ватикан. Промена уставног статуса Срба у Хрватској била је један од генератора сукоба који су обележили 90-те године 20. века у Југославији.

Извор: Банија Онлине

Везане вијести:

Пактирање с Немцима и усташама

Тито и Јасеновац (1): Ћутање о логору смрти

Др Момчило Диклић: АНТИФАШИЗАМ У ХРВАТСКОЈ