Милуна је имала тек 15 година када је у бескрајној колони српских сужања, са цијелом породицом, рођацима и народом српских села из околине Новске и Градишке силом дотјерана у Стару Градишку. Усташе су ушле у село и издали наредбу да сви Срби за 20 минута изађу на сеоски друм.
Из те старе аустро-угарске казнионе правили су расподјелу ко иде у Јасеновац да се не врати, ко се убија на мјесту, која дјеца се транспортују за Загреб и Јастребарско, а која се бацају на гомилу да умиру.
Спас је био могућ за оне који би као радно способни кренули на рад у Њемачку.
“ Добро памтим високу кулу стражару у сриједи затворског круга; са ње је њемачки официр на швабском издао заповјест да сви радно способни од 15. до 50. године буду издвојени. Ишли смо на шишање, сви смо били ушљиви. Тада сам спасена из пакла, спас`ли су ме Нијемци. У Њемачкој сам провела три године на принудном раду. Била сам у Лајпцигу.“
Са ослобођењем Милуна се вратила у Југославију, удала се и изродила бројну породицу. Дочекала је и многе праунуке.
Бака Милуна Вукојевић, из села Голеши код Новске, данас живи у Хртковцима у Србији. Изузетно је витална, виспрена, сјајне меморије. Док биљежим њено име у блок гледа шта пишем.
“ Ти пишеш ћирилицом; нека, нека тако треба!“, вели ми похвално ова повратница из пакла.
“ Ја до данас нисам научила ћирилицу; до Јасеновца нисам морала, послије Јасеновца нисам смјела.“
Загрлих је, зажељех јој здравље и помиловах њене старе руке које су дотакле капију усташког пакла.
Можда су и морале јер заборавише писати словима свога отачаства.
* У оквиру програма филмског фестивала „Слободна зона“ у Београду, приказан је документарни филм „Завештање„. Филм биљежи искуства мучеништва и преживљеног геноцида, посљедњих живих свједока из хрватских-усташких логора смрти.
У оквиру овог документарно-историјског завјештања забиљежене су исповјести 94 жива свједока непосредног искуства католичко-усташког систематског истријебљења Срба. Редитељ филма је Иван Јовић.
Извор: Горан Лучић-Ђурица