КО ЈЕ ПРВИ ЗАПУЦАО У САРАЈЕВУ 1992.

Јуче су скоро сви медији у већем беха ентитету и „напредни“ медији код нас, објавили „данас је почела опсада Сарајева“. Јуче су скоро сви борци за људска права и људскоправашки интелектуалци, новинари и активисти зарежали против „српског фашизма.“

Извор и аутор: Борис Радаковић – април 06, 2020.

НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

Дозволили смо себи, „да нам сви које смо ослобађали, којима смо омогућили да постану нације са својим државама, порекну нашу ослободилачку прошлост, прогласе нас окупаторима и хегемонистима…“ (Добрица Ћосић)

Ко је почео рат:

Пробуђеним аветима прошлости треба рећи да је рат у Сарајеву почео оног дана када су на неуставном референдуму заокружили опцију за излазак Босне и Херцеговине из Југославије. Наставио се убиством српског старог свата 1. марта на Башчаршији. Зар сте очекивали да ће Срби пустити синовима и унуцима црнокошуљаша, да са зеленим береткама на глави наставе посао својих очева и ђедова?

Рат се драге Сарајлије наставио и 4. априла, када је након подјеле у Министарству унутрашњих послова, створена српска специјална јединица милиције. По већ раније постигнутом договору, 5. априла српски специјалци су кренули да се смјесте у Школу за унутрашње послове. Ту је требала бити „база Српског МУП-а.“

Приликом уласка у школу српски полицајци су дочекани жестоком ватром од стране око 170 „наоружаних полазника курса за милиционере из припремљених утврђења у онјектима школе, санџаклијског насеља Шанац, као и из правца града.“

Српски специјалци, њих 36 на броју „заузело је школу, ослободило све ученике таоце и заробило наоружане курсисте и руководство школе.“ Приликом те борбе погинула су и три цивилна становника Враца, а двоје је рањено.

Та „опсада“ Сарајева, како је ви зовете, почела је и убиством српског полицајца Пере Петровића. Њега су пред његовим колегама муслиманске националности убили припадници Зелених беретки. Тако сте ви почели борбу за „цјеловиту и демократску“ Босну и Херцеговину, на вјероломности и нашој крви.

Ти снајперски меци, наводно испаљени из хотела Холидеј ин,  ваших је руку дјело:

„Муслимански снајперисти су са небодера, који су као примјер братства и јединства у заједничкој држави звали Боро и Рамиз, запуцали на окупљене грађане како би овако инсцениран напад послужио за усмјеравање незадовољства према руководству СДС које се из безбједносних разлога преселило у хотел Холидеј ин…“ и тако даље, и тако даље.

Сарајево није било опсједнут него подјељен град. Једино ако се под Сарајевом не мисли само на муслимански дио града, али чак ни тад не можемо говорити о опсади: „опсада је споран појам и зато што су опседнути одржавали везу са „спољним светом“ нарочито преко мировних снага УН-а.“

Да је Сарајево гранатирано као што се данас тврди, зар би могле „опстати, и скоро нормално радити, све војнополитичке институције АРБиХ и буквално све посредничке институције међународне заједнице.“

Могли би навести још десетине чињеница и питања, али и ово је доста. Оно што ми у Републици Српској желимо Сарајеву, јесте да пронађе своју изгубљену душу. Лажима је сигурно нећете наћи.

Једна од лажи је и преко 11.000 страдалих цивила у Сарајеву током рата. Мирсад Токача дошао је до потпуно другачијег броја страдалих цивила у Сарајеву:

„Od ukupnog broja ubijenih ili nestalih 5.445 civila Bošnjaci čine 3.813 ili 70,03%, Srbi 1.074 ili 19,72%, Hrvati 427 ili 7,84% i građani ostalih nacionalnosti 131 ili 2,41%. Od ukupno 8.940 poginulih vojnika Bošnjaci čine 5.713 ili 63,90%, Srbi 2.900 ili 32,44%, Hrvati 296 ili 3,31% i građani ostalih nacionalnosti 31 ili 0,35%.“ (Извор: https://pescanik.net/)

Зашто ових података нема у сарајевским медијима?

Дакле укупно је страдало око 5.445 цивила, на различите начине у ратним околностима. Не тврдим да су ови подаци апсолутно тачни, али су свакако ближи истини него што су „надуване“ бројке страдалих у медијима.

На жалост цивили страдају у сваком рату. Али вратите се опет на горњи дио текста да се подсјетите ко је први запуцао, како је почео рат у Сарајеву.

Нико нормалан у Републици Српској не ликује над недужно страдалима. Али и нико нормалан у Републици Српској неће добровољно пристати на испирање мозга антисрпском пропагандом, по којој су Срби вјечити реметилачки фактор на Балкану, вирус како су га звали у западним медијима.

Надам се да ће Сарајево наћи снаге да погледа истини у очи. Вјерујте, ништа на лажи се не може квалитетно изградити, па тако неће моћи ни национални идентитет.

Стоп лажима: