arrow up

Подијелите вијест:

Ко је победио у културном рату: Забрана ћирилице

На данашњи дан, 1941. године, НДХ је законским актом који је потписао Анте Павелић забранила српску ћирилицу. Још у Аустро-Угарској ћирилицу је прво забранила Марија Терезија.

У време Првог светског рата ћирилица је била званично забрањена у Хрватској, БиХ, Црној Гори и у Србији, од 1915. године од стране Аустро-Угарских власти. Хрвати су и пре тога у више наврата (1880, 1903.) забрањивали употребу ћирилице. Хрватски сабор је 13. октобра 1914. године донео одлуку о забрани ћирилице у Хрватској. У наставку овог похода 1915. године и Босански сабор је донео одлуку о забрани ћирилице у Босни и Херцеговини.

У Југославији, после Другог светског рата, склопљен је Новосадски књижевни договор у коме је стајало да су „латиница и ћирилица равноправне“. Само су Срби користили оба писма, док су Хрвати и Муслимани користили само латиницу.

Кад данас човек прође кроз београдске књижаре, прошета градом или крене рецимо смедеревским путем – биће му јасно ко је победио а ко изгубио у културном рату на овим просторима.

Ако је већ тако, нема ни разлога да се човек малтретира са сталним пребацивањем кодног распореда на ћирилицу.

Извор: Фејсбук

Везане вијести:

Милана Бабић: Ћирилица је питање српског достојанства …

Хрвати срушили школу, ћирилица преживјела

Слободан Реметић: Ћирилица поделила судбину народа …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ко су Сурдулички мученици?

Свети сурдулички мученици су канонизовани новомученици Српске православне цркве, страдали од бугарског окупатора

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​