arrow up

Подијелите вијест:

Клајн: Срби и Хрвати говоре истим језиком

Српски лингвиста Иван Клајн изјавио је да Срби и Хрвати говоре истим језиком као и раније, али да га на жалост пишу претежно латиницом, због чега би ћирилицу требало заштитити као угрожено културно добро.

Српски лингвиста Иван Клајн
Српски лингвиста Иван Клајн

Он је нагласио да је термин српско-хрватски језик усвојен у свјетској славистици током 19. вијека јер се увиђело да је ријеч о “двије варијанте истог језика”, а да је термин српско-хрватски званично усвојен Новосадским договором из 1954. године.

“Сигурно је да лингвисти као (Александар) Белић или Михаило Стевановић, књижевници као Иво Андрић, Вељко Петровић, Душан Матић, Оскар Давичо, Десанка Максимовић и други не би потписали нешто што се коси са њиховим убјеђењима. Отуда мислим да двочлани термин није изгубио смисао постојања”, рекао је Клајн за “Блиц”.

Према његовим ријечима, Хрвати напросто не би да било шта дијеле са омраженим Србима, док код Срба та “национална алергија” није тако изражена.

“Међусобна разумљивост је близу сто одсто, а у лингвистици се сматра да се већ при разумљивости од 70 до 80 одсто може говорити пре о варијантама него о два засебна језика”, навео је Клајн.

Он је нагласио да су се, откада су Бошњаци почели да говоре о бошњачком или босанском језику, а “Милови Црногорци измислили непостојећи црногорски језик”, у европској политици јавиле скраћенице БЦС или БЦМС, које, како је рекао, представљају компромис.

“То није стручни назив, него обични компромис. Низ скраћеница по принципу `ми смо вас разабрали, а ви разаберите ко је ко`”, каже Клајн.

Извор: Радио Телевизија БН

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​