arrow up

Подијелите вијест:

Китаровићева: Нема усташтва код нас

KITAСарајево – Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић каже да у тој земљи нема подршке усташтву, као и да такви инциденти имају само за циљ скретање пажње. са егзистенционалних питања и изазивање подела.

Она је, на конференцији за новинаре после Самита Брдо-Бриони процеса у Сарајеву, истакла да у Хрватској постоје политички процеси као и у целој ЕУ, али да нема усташтва.

„Постоје појединачни инциденти који су се догодили. Тако сам уверена да су случајеви, попут свастике на стадиону у Пољуду, направљени с намером да се скрене пажња са егзистенционалних питања и с циљем да се изазове подела форсирањем неоусташке и неонацистичке реторике”, рекла је Грабар-Китаровић.

Она је истакла да у хрватском парламенту нема заступника усташке идеје, као и да она осуђује све толталитаризме, од усташтва, преко нацизма, до југословенског комунизма.

„Треба учити од историје и исто тако се посветити актуелним пробле- мима, посебно демографским трендовима, задржати младе, и побољшати социјално и привредно стање, а свака друга расправа је бесплодна”, уверена је она.

Осим тога, она је поручила и да Хрватске не блокира Србију на њеном путу ка ЕУ, да је улазак Србије у ЕУ у интересу Хрватске, као и да они само желе да се испуне задати критеријуми.

Такође, председник Томислав Николић изразио је уверење да ће проблеми са Хрватском, на путу србије ка ЕУ, бити превазиђени у директним разговорима.

„Замерили смо Хрватској што је показала одмах на првом поглављу жељу да укаже како Србија није спремна. Мислим да ћемо то отклонити у директним разговорима и мислим да ћемо о томе сада унапред разгова- рати како се не би стварао утисак да државе које су последње ушле у ЕУ желе да тај процес проширења саме зауставе, иако је довљно да се код ос- нивача појавио замор у проширењу”, рекао је Николић.

Извор: ПОЛИТИКА       

Везане вијести:

Поново узнемирујући графити против Срба у Загребу

Амнести интернешнал: Хрватска и даље дискриминише Србе и Роме

Мржња расте: Вишеструки пораст напада на Србе у Хрватској

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​