Кецмановић: ЕУ је у већој кризи него БиХ

Аналитичар Ненад Кецмановић сматра да је ЕУ у већој кризи него БиХ, чија је будућност отворена као и било које друге земље.

Кецмановић је на трибини „Будућност БиХ“, која је одржана у Београду, оцијенио да се претјерује са тим да је БиХ у некој великој кризи.

„У кризи је не само БиХ, него и регион у цјелини, па и ЕУ, која се непрестано види као неки интегратор. Мислим да је ЕУ у већој кризи него БиХ“, рекао је Кецмановић.

Наводећи да кризе постоје и у Македонији, Србији и Црној Гори, Кецмановић је истакао да ће, када је ријеч о БиХ, на снази остати Дејтонски споразум, јер „нико не може да смисли ништа боље за“ за ту земљу.

Осим тога, каже Кецмановић, биће настављена и битка да ли ће БиХ бити више или мање интегрисана.

Када је ријеч о непосредној будућности БиХ, Кецмановић не вјерује да ће се нешто нарочито мијењати, оцијенивши да је садашња ситуација „једна констелација која већ више од 20 година функционише са извјесним промјенама“.

„Мислим да је добра перспектива у враћању на изворни Дејтонски споразум, што би била нека врста релаксације ситуације, јер ако не можемо да се тешње повежемо, онда су ти притисци контрапродуктивни и стално изазивају неке нове тензије“, рекао је Кецмановић.

Говорећи о захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде у Хагу по тужби БиХ против Србије, који је иницирао бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, Кецмановић истиче да је Београду у првом плану било то да ли ће овај захтјев проћи или не, али да трајни проблем остаје у БиХ.

„Без обзира на одбијање захтјева, поново је дошло до кршења консезуса у Предсједништву БиХ, па у томе видим континуитет са 1992. годином“, рекао је Кецмановић.

Подсјетивши да је мајоризација била политички узрок рата у БиХ, Кецмановић каже да се сада, 20 и више година након рата, понавља иста ситуација.

„Преко тога се не може олако прећи“, рекао је Кецмановић и додао да је овим потезом Изетбеговића уништено повјерење које је грађено протеклих 20 година.

Он је навео да је истовремено створена отпорност на такве ситуације, које се више не примају као изненађење у Републици Српској, јер она сада има „механизме реаговања“.

„Најважније за Србе у БиХ је то што сада постоји снажан демократски механизам да се Република Српска брани на бази макар и ових редукованих овлашћења које има по Дејтонском споразуму“, рекао је Кецмановић.

Он истиче да Република Српска треба да враћа своје надлежности, те да је грађанска држава БиХ неутемељена фраза, јер ни код једног народа у БиХ не постоји осјећај лојалности према њој.

Политиколог Небојша Владисављевић сматра да је питање будућности БиХ превише драматизовано, те да је у овом тренутку политички живот у тој земљи узбудљив, али да је иста ситуација у региону и ЕУ.

„Претварање државе која је мултинационална, која је историјски и институционално заснована на посебним националним идентитетима у грађанску државу, можда и може да се догоди, али за то су потребне деценије и то може да се деси само у једном постепеном демократском процесу, а никако не наметањем идентитета“, рекао је Владисављевић.

Политиколог и аналитичар из Загреба Дејан Јовић истакао је да будућност БиХ, као и сваке друге земље, зависи од многих фактора, а у овом случају више од спољних, него домаћих.

„Државе се нити стварају, нити распадају зато што народи то желе. Народи не одлучују о тако важним стварима. Ако дође до потпуног колапса међународног система, ако САД више не буде хегемонијска сила на Балкану, а нарочито у БиХ, онда су промјене не само могуће, већ готово неизбјежне“, рекао је Јовић.

Уколико садашњи међународни систем преживи и уколико САД и ЕУ остану важни фактори, каже Јовић, онда неће бити промјена.

„БиХ ће остати стабилна без обзира на то шта већина људи у БиХ жели и шта уопште мисли о политици“, рекао је Јовић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Ненад Кецмановић: Шеици пуне Босну | Јадовно 1941.

Кецмановић: Антисрпска кампања у служби обнове бошњачко …

„Олуја“, наш Саша и Колиндин цинизам балансери лицемјерјем …