Католичка интерпретација за православну цркву у Вуковару

Користећи непроверени историјски мит Туристичка заједница Вуковар ствара утисак да Црква Преподобне Матере Параскеве у излетишту Адица није изворно била православна.

Пише: Душан Велимировић

Туристичка заједница Вуковар у сарадњи са Градским музејом, Градом Вуковаром и Конзерваторијским одељењем Министарства културе Републике Хрватске поставила је нове туристичке сигнализације и информације о важним топонимима на подручју града. Како стоји на званичним страницама Града Вуковара, овај пројекат вредан је готово 110.000 куна, а уврштене су и плоче са информацијама о одређеним објектима на хрватском и енглеском језику.

У овај пројекат укључени су и поједини објекти који су кроз историју веома важни за живот српске заједнице у овом граду попут Богојављенском крста, Српског дома, храма Светог Николаја Мирликијског и цркве Преподобне Матере Параскеве која се налази у излетишту Адица. Управо је плоча са информацијама постављена ка прилазу цркве на Доброј води у Адици изазвала контроверзу међу српским становништвом у Вуковару јер се на њој налази низ нејасноћа.

Предаја о Катици и Хасану као релевантан извор информација о православном храму

Осим архитектонских детаља и природног положаја саме цркве, на опису који се, ако према цркви идете од центра шуме Адица, налази пре моста на Вуки, налази се и у вуковарској јавности прилично непозната предаја о градњи објекта.

– Древна предаја о овој црквици каже да је за време турског пашалука вуковарски начелник Хасан дао погубити побожну хришћанку Катицу која је упорно одолевала његовом напастовању и обећањима. Несрећна Катица је покопана управо на овом месту где се данас налази црквица и где је потом одједанпут искључао извор бистре и лековите воде. Побожни хришћани над извором су подигли цркву која је током времена припала православној црквеној општини те је посвећена Преподобној мајци Параскеви (Светој Петки). Године 1830. приликом обраде винограда на Доброј води, пронађене су људске кости и темељи капелице с калваријом што да наслутити да је овде некада морала да буде гробље и црквица. У то време ово је био посед Фрањевачког манастира – пише на плочи на прилазу храму Свете Петке на Доброј Води.

Осим легенде о Катици и Хасану, грађанима који су нама усмено пожалили на садржај плоче, смета и наведена информација да је „црква током времена припала православној црквеној општини“ те да је ту некада био Фрањевачки манастир.

Реакције српске заједнице

На натписе са плоча одмах по постављању реаговали су вуковарски пароси Саша Кузмановић и Миљен Илић.

– Ми смо изненађени и затечени тим постављањем плоча које није ни најављено ни када ће се поставити, па ни садржај текста. Једноставно текст је толико провокативан и не одговара самим чињеницама историјских дешавања о самом извору и зидања цркве посвећеној Преподобној Матери Параскеви. У овом тексту малтене се говори да су православни верници некако наследили или отели то црквиште и место извора где више од 200 година служи света литургија. Нажалост, чини се да порука овог текста носи утисак читаоцу да је неко некоме нешто отео и бојим се да кажем, али као да је неки позив на линч. Свако ко прочита може да има лошу перцепцију, без историјских чињеница. Највећи проблем је што у тексту нема извора, него се чини као да је ово нечија самовоља са лошим циљем. Аутори ових плоча су дужни да се консултују и разговарају са нама, ако желе да све буде истакнуто и да имамо заједнички став јер то је наша заједничка историја, заједнички град и заједнички су нам преци – закључује парох друге вуковарске парохије под коју спада и ова црква протојереј-ставрофор Миљен Илић.

Поводом ових дешавања огласио се и вуковарски  СДСС чији је председник Срђан Колар међу првима реаговао.

– Ми смо испред СДСС-а контактирали Туристичку заједницу Вуковар, када смо већ видели готове натписе зато што нисмо имали могућност да реагујемо пре јер нас нико није информисао, барем по питању сакралних објеката наше заједнице. Постављена је плоча која је неистинита и искривљеним чињеницама чак и увредљива јер испада да је Српска православна црвка отела овај храм и то је прича која ће дати искривљену слику читаоцима који не знају право чињенично стање – појашњава Колар разлог због којега је реаговао на туристичке табле те закључио да овакви пропусти могу донесу поруку како су припадници српске заједнице на овом подручју непожељни.

Као извор узета књига фрањевачког свештеника

Како на плочи нигде не пише извор информација овог описа, обратили смо се Туристичкој заједници града Вуковара са упитом о извору, али и о томе да ли су пре израде плоче о овој теми разговарали са надлежним парохом. Након заиста кратког чекања добили смо одговор директорке Туристичке организације Вуковар Марине Секулић.

– Што се тиче конкретно плоче која интерпретира подручје Добре воде с црквом Свете Петке, иста је постављена на јавној површини за коју смо од Града Вуковара добили сагласност. Текст који смо користили налази се у књизи оца Плацида Белавића „Повијест самостана и жупе вуковарске“ те је реч, како је и наведено на самој плочи, о древној предаји, односно легенди која је с туристичког аспекта атрактивна и занимљива те употпуњује податке о културно-историјској вредности овог подручја. Током припреме ове плоче нисмо се обратили православним свештеницима, с обзиром да у ранијим тражењима за друге објекте нисмо до краја наишли на сарадњу и нисмо добили обећане информације, односно предлоге текста. Стога смо се послужили историјским изворима који су нам били доступни – стоји у одговору на наш упит о плочи Марине Секулић.

Посебно је занимљива последња реченица у одговору да су се из Туристичке Заједнице Вуковар послужили историјским изворима који су им били доступни. Наиме, претраживањем књига о цркви Преподобне Матере Параскеве на Доброј води,  било је потребно свега неколико минута да се пронађу још бар два извора на ову тему. Први је „Споменица храма Преподобне Матере Параскеве на Доброј води у Вуковару“ чији је аутор покојни вуковарски прота Јован Радивојевић, а други је извор књига „Споменица Српске православне цркве у Вуковару пригодом прославе двеста годишњице“ пароха вуковарског Јован Козобарић која је написана 1936. године.

Православни извори описују потпуно другачије догађаје

У овим књигама, стоје неки сасвим другачији подаци о наставку ове цркве. У књизи пароха Јована Козобарића пише да су 1808. године у име Српске црквене општине Тривун Гавриловић и епитроп Јован Плавшић замолили властелина грофа Емерика Елца да дозволи Србима да сазидају цркву на Доброј води.

– И властелински пленипотенцијар је издао 10. августа 1808. акт, којим се Српској православној црквеној општини вуковарској дозвољава зидање цркве. После тога су Срби скупили прилоге, и над извором прво подигли свод, и ту ставили икону Свете Параскеве код које су вршена света богослужења. Но Срби нису остали код овог него су и даље скупљали прилоге, с којима ће се над овим сводом подићи црквица од тврдог материјала. За ову градњу је године 1811. и главна црквена каса дала 700 форинти, а касније још 200 форинти, те се у години 1811. приступило градњи цркве. Освећење је обавио Теодор Ендерић, прота Даљски са два вуковарска свештеника. Крст над олтаром је подигнут 14. септембра 1811. а 11. децембра 1811. подигнут је крст на торњу. Црква је посвећена Светој Параскеви 14. октобра – стоји на страницама 9. и 10 ове књиге у реиздању СКД „Просвјета“ из 2001. године.

Јован Радивојевић је у својој споменици отишао још даље у историју па је писао и о времену пре саме дозволе грофа Елца за изградњу храма.

– Они који су веровали долазили су овде проводећи време одмора у молитви, разговору, певању и дружењу. И тако је у разговору дошло на ред питање чија да буде Добра вода. Да ли православних или католика који су такође овде долазили. Ову расправу, према историјском казивању, разрешио је тадашњи вуковарски властелин гроф Емерик Елц који је рекао да ће Добру воду дати ономеко први укопа крст изнад извора. Заслугом Вуковарца Стевана Јовановића још ту исту ноћ православни Срби поставише изнад извора православни крст и тако на дивљење свих Добра вода припадне православнима. Осим овога гроф Емерик Елц поклонио је вуковарским Србима и четири јутра уз Добру воду лежеће ливаде с правом да на том месту могу подићи и гостионицу где ће се одморити и укрепити људи који буду долазили на Добру воду. За све ово Срби су годишње плаћали Емерику Елцу по два дуката све до 1894. године. Тада се завршило исплаћивање ове територије која је припала православној цркви – наводи у својој књизи из 2000. године на странама 10 и 11 прота Јован Радивојевић. Надаље, он се реферира на почетак изградње храма о чему је писао и Јован Козобарић.

Наравно, ово не значи ни да су информације које се налазе у књигама Јована Козобарића и Јована Радивојевића у потпуности тачне јер је од тога прошао дуг период. Ипак, постојала је могућност да се и овде две књиге узму у обзир приликом израде туристичких табли јер доносе и неке релевантније информације од народног предања о Хасану и Катици Плацида Белавића.

Пропусти су се дешавали и раније

Ово није први пропуст који је Туристичка заједница Вуковар имала према припадницима српске заједнице у овом граду. Крајем 2014. године постављене су туристичке табле као саобраћајна сигнализација за одређена туристичка одредишта, међутим, уз верске објекте, винарије, музеје, ОПГ-ове и археолошка налазишта, табле нису постављене за православне цркве у Борову насељу, Адици и Сотину.Ипак, две године касније, табле су постављене испред храма Преподобне Матере Параскеве у Адици и цркве Светог Стефана Дечанском у Борову насељу. Ни ово није прошло без пропуста јер је табла на потоњој цркви постављена са погрешним називом.Тада је на браон табли писало „Светог Стефана Првовенчаног“. Познато је да је Стефан Првовенчани прадеда Стефану Дечанском. Грешка је касније исправљена, а табла с правим именом је постављена.

Извор: СРБИ.HR