arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

На ред дошао и Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

18. фебруар 2020.

Горан Весић изјавио да је усвајање Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, о којем ће парламент данас почети расправу, испуњење историјске правде. Заменик градоначелника Београда је додао да ће након усвајања Закона бити основан Меморијални центар чији је задатак чување сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Весић је истакао да ће будући меморијални центар обухватити простор на левој обали Саве, односно подручје некадашње Бежанијске баре, укључујући културно добро „Старо сајмиште“ и његове заштићене околине, као и одговарајући простор Јеврејског пролазног логора „Топовске шупе“, преноси Беоинфо. „Старо сајмиште је последњи концентрациони логор у Европи који није меморијализован. Данас нећемо да

Израелски амбасадор у Хрватској: Хрватска се мора, попут Њемачке, суочити с прошлошћу

9. фебруар 2020.

Доносимо неке од кључних порука израелског амбасадора у Хрватској Илана Мора, које је изрекао у великом интервјуу за tportal.hr поводом прве године свог дјеловања у Хрватској. Нужно се суочити с прошлошћу – Постоје земље у сусједству које имају овај проблем, а присутан је и у Хрватској. Постоје људи и групе, а сматрам да се у Хрватској налазе у мањини, који би хтјели промијенити прихваћени наратив о холокаусту и усташком режиму те о кориштењу узвика ‘за дом спремни’ са свим негативним конотацијама. Желе промијенити, минимизирати, релативизирати злочине усташа и њихових сaрадника. Усташе и Анте Павелић овдје су били сљедбеници нациста и Нијемаца a понекад су били преданији у убијању Јевреја, Срба

СМРЕКЕ, ТУГА И ОПОМЕНА

9. фебруар 2020.

У августу мјесецу, онај дио долине ријеке Лашве између Виленице и Влашића притисну вреле илињске жеге, када се сваки живи створ склања и чека смирај дана у лашванској котлини. Пише: Јован С. Марић Такав је био и трећи августовски дан 2019. године, када је група потомака жртава усташког терора кренула на Чамића брдо, смјештено између два Травника, старог и новог. Уз псовке и гласно негодовање незнанца, пролазимо прашњавим и излоканим путем. Напокон стижемо на одредиште. Шок невјерица, чуђење. На некада уређеном меморијалном комплексу затичемо раздробљене камене громаде, ораницу уоквирену коровом и шибљем и новоизграђену шталу. Палимо свијеће уз велику хумку, костурницу за покој души настрадалих 700 Срба, недужних људи, великомученика.

Обиљежавање 78 година од страдања ученика у Шарговцу (ФОТО)

7. фебруар 2020.

У Шарговцу, код Бањалуке, данас је почело обиљежавање 78 година од страдања 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић“ које су звјерски убиле усташе током Другог свјетског рата. Обиљежавању 78 година од страдања 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић“ присуствују делегација Народне скупштине, министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић и градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Међу присутним су и руководство Основне школе „Ђура Јакшић“, директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић, представници министарстава у Влади Српске, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, те бројни грађани, наставници и ученици. Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић засадиће данас младо стабло у будућем спомен-парку у кругу Основне школе „Ђура

„И без врба нема везе, вјешат ћемо вас на брезе“: Графит мржње против Срба на школи у Сплиту

3. фебруар 2020.

Уз графите који величају усташки покрет, написане су и поруке којима се вређа полиција. „И без врба нема веза вјешат ћемо вас на брезе. Уби Србина“, један је од исписаних графита, којих има и на фасадама околних зграда. Уз графите који величају усташки покрет, написане су и поруке којима се вређа полиција. Андрија Чаљкушић, председник Градског котара Спинут, изјавио је за „Даламатински портал“ да је директорка школе контактирала надлежне комуналне службе које ће префарбати графите. Извор: НОВОСТИ

Дневник заблуда: Српски Аушвиц као голф терен

31. јануар 2020.

Подсећајући на страдање шест милиона Јевреја током Холокауста, из меморијалног центра Јад Вашем послали су поруку „никад више“. Аутор: Слободан Малдини На свечаност су позвани бројни светски државници, али не и председник Владимир Путин. Иако подељен и у сећању на жртве, свет је исказао чврсто опредељење за искорењење антисемитизма и других расних, етничких мржњи и предрасуда. Аушвиц данас носи живо памћење на зло. Проглашен од Унеска 1979. светском баштином, данас је то место где се чува сваки изворни грађевински објекат, поједини предмет – сведочанство зла. У Хрватској и Републици Српској налазе се остаци Јасеновца – српског Аушвица, највећег концентрационог логора Независне Државе Хрватске. Формиран је 1941, а усташе су га

Дијана Будисављевић

Изложба о хероини која је спасила 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу

31. јануар 2020.

Изложба посвећена Дијани Будисављевић, хуманитарки аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила више од 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу, биће отворена у суботу, 1. фебруара, у Великој већници Градске куће, с почетком у 18 часова. Након Београда, Ниша и Новог Сада, изложба Министарства одбране под називом „Дијанина деца“ стиже и у Суботицу, захваљујући иницијативи Завичајног удружења Далмација из којег кажу да су се на овај корак одлучили како би заборављеној хероини одали почаст и дубоку захвалност за реализацију племените идеје. Спасити један људски живот је врло племенита ствар, а не преко 15.000 деце – каже Милорад Kураица из Завичајног удружења Далмација. – Дијана Будисављевић је била

Код спомен-костурнице у Дракулићу у току је служење парастоса за 2.300 Срба које су усташе прије 74 године убиле у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

У бањалучким селима у једном дану заклано 2.315 Срба

30. јануар 2020.

У бањалучком насељу Дракулић у недјељу, 2. фебруара, биће обиљежено 78 година од једног од најстрашнијих усташких злочина над српским становништвом у којем је, у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, хладним оружјем убијено 2.315 Срба међу којима 551 дијете. Тим поводом биће служени литугија и парастос, те положени вијенци на споменик жртвама. Највећи усташки злочин у току Другог свјетског рата на подручју Бањалуке почињен је 7. фебруара 1942. године у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац, истичу у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Тога дана, од 4.00 часа ујутро до 14.00 часова, усташе су хладним оружјем, практично без иједног испаљеног метка, звјерски убиле 2.315 Срба,

Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“

29. јануар 2020.

Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу. „СТАЊЕ СТВАРИ“ Уреднику сајта Господину Александру Лазићу Поштовани, Није нам пријатно да на сајту који жели да буде објективан гледамо полуинформације и подвале у текстовима где се на посебан начин помиње Музеј жртава геноцида. Последњи пример за прљаву подвалу јесте текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“ у коме је наглашена реченица: „Списак је више година стајао у Музеју жртава геноцида“. Не желимо да питамо зашто мењате садржај текста тако што уклоните једну лаж и замените је

Влади Србије упућен нацрт закона о оснивању Меморијалног центра „Старо сајмиште“

29. јануар 2020.

Нацрт закона о оснивању Меморијалног центра „Старо сајмиште“ упућен је Влади Србије на усвајање, после чега би требало да се нађе пред посланицима у Скупштини Србије, чиме је на Међународни дан сећање на Холокауст учињен конкретан корак ка реализације ове идеје старе више година. Нацрт овог закона, како је речено Танјугу у Министарству културе, се бави оснивањем установе културе која ће имати музеолошке, образовно-васпитне и научно истраживачке делатности, с циљем неговања сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Меморијални центар „Старо сајмиште“ ће радити на реконструкцији, адаптацији и уређењу постојећих аутентичних објеката у простору Меморијалног центра односно културног добра „Старо

Одржана трибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ (ВИДЕО)

28. јануар 2020.

Tрибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ одржана је у понедељак 27. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милан Мицић. Кордун је током Другог светског рата поднео веома велике жртве. На том уском географском простору убијено је 6.200 војника, односно партизанских бораца, а цивилне жртве износиле су између 34.000 и 36.000. Од тог броја 88 одсто су били Срби – рекао је Мицић. Ови догађаји, навео је Мицић, имали су своју генезу 1914. и 1918. године када се догодио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, а Срби означени као колективни кривци од стране Аустроугарске. По завршетку Великог рата југословенска идеја преточена је

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Нећак: Да ли је Ефраим Зуроф још увек заокупљен послом који није у његовој надлежности, пребројавањем јасеновачких жртава?

26. јануар 2020.

Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму. Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити. Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле. Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100 000. Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не

Никола Жутић: Криштин великохрватски клерикално-франковачко-радићевско-комунистички приказ књига о Степинцу

25. јануар 2020.

Поводом текста Jurа Krištа „Dva srpska povjesničara o Stepincu“, пренетом и на „Стању ствари“. Осврт (реаговање) на приказ књига: Николе Жутића, „Надбискуп Степинац – идеологија и политика 1934-1946”, Београд, 2017; Љ. Димића и Н. Жутића „Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп 1934-1941”, Београд 2017 (изашла 2018). Аутор приказа је др Јуре Кришто. [1] Приказ је објављен у најновијем броју Часописа за сувремену повијест, бр. 3, Загреб, 2019. Мој осврт је објављен у часопису Српске радикалне странке „Српска слободарска мисао“, бр.107, јули-децембар 2019. (у штампи). Са др Јуром Криштом сам се упознао на „Дијалозима повјесничара-историчара” у Печују крајем 1999. године. „Дијалоге” је организовала неолиберална фондација „Фридрих Науман – Штифтунг” (Науман је био

На изложби у Москви делегација Српске представила материјал о Јасеновцу (ФОТО)

25. јануар 2020.

У Москви је синоћ отворена изложба „Непобједиви“ о концентрационим логорима и судбини њихових затвореника, а која је посвећена Међународном дану сјећања на холокауст. Делегација Музеја Републике Српске је у оквиру пројекта представила материјале о највећем усташком логору смрти Јасеновцу. Директор Музеја Миладин Савић је одржао током отварања говор гдје је испричао о судбини логораша. Свечаном отварању су присуствовали ветерани и бројни гости међу којима су представници амбасаде Босне и Херцеговине у Руској Федерацији, амбасаде Републике Србије у Руској Федерацији, шеф Представништва Републике Српске у Русији Душко Перовић. У оквиру свечаног отварања је одржано свечано потписивање споразума о сарадњи између московског Музеја Побједе и Музеја Републике Српске. Учешће Музеја Републике Српске

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)

2. јануар 2020.

Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава. УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ Број: 10/2006-1 Б е о г р а д 25.02. 2006. године Тел: 2764-942, 2645-929 Предмет: Отворено писмо у вези броја жртава логора Јасеновац Како се жртве логора Јасеновац стално минимизују, а нарочито у последње време, Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године, овим путем жели да укажу на те појаве и предложе да одговарајући органи, организације, институције, удружења и други надлежни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

СВЕМОЋНИ

ВИС (Вокално избјеглички састав) МЛАДИЋИ – (Official Music Video) Жене, старци, дјеца

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА