Остала стратишта Архиве - Страница 5 од 52 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Остала стратишта » Страна 5

НДХ злочини 1941. године (Фотодокументација Музеја жртава геноцида)

На данашњи дан почео геноцид

13. мај 2024.

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

Ђурђица Драгаш: Боли ли нас 10. април?

10. април 2024.

Ми, потомци жртава НДХ, носимо знак, крст који се преноси с генерације на генерацију, али жиг утиснут на српску кожу као да не боли читаво српско “биће”. Kао да смо га, као народ, заборавили, потиснули, прекрили наслагама опраштања. Помало збуњена временским (не)приликама објавих јуче на Фејсбуку фотографију воћке чији су се црвени цветови назирали испод наслага априлског снега. Kолико је коментар – живот је борба– који сам написала уз фотографију, уствари био тачан схватила сам увече пролазећи крај истог стабла. Снега више није било, воћка је била поново слободна, али цветови више нису били онако црвени. Њихови ожиљци сведочили су о невољи која их је тог јутра задесила. Рањена воћка

Добривоје Видић: ЈЕДНА НЕИСПРИЧАНА ИСТОРИЈСКА ПОРОДИЧНА ПРИЧА

20. фебруар 2024.

Ослобађање градова НДХ од партизана. Како је то изгледало из угла српских становника Дервенте, Бањалуке, па и других градова НДХ. После геноцида 1941, ко је остао жив, после убијања угледних, одвођења у Јадовно и Јасеновац, и прогона у Србију, пада под заштиту њемачког Вермахта и њихових ЕК центара од 20. јануара 1941. Од тад Срби, који су избјегли у села, добијају право да се врате у своје куће. Немачка Шталова дивизија трећепозиваца им то гарантује и помаже око усељавања и избацивања усташких породица,које су предходно усељене од стране НДХ, са решењем директора НДХ агенције. Директор за Бањалуку те агенције што је отимала и на себе књижила српску имовину је био

УСТАШKИ ТАБЛОИДИ У БОСНИ ТОKОМ ДРУГОГ СВЕТСKОГ РАТА: Да ли је икада веће ЗЛО штампано било где на СВЕТУ?

16. фебруар 2024.

За време другог светског рата, Kраљевину Југославију су 6.4.1941. напале силе Осовине и присилиле њену војску на капитулацију 17.4. 1941. Десет дана пре су у Загреб ушле немачке снаге, те је истог дана проглашена Независна држава Хрватска. Победничке Силе Осовине су одлучиле да цела територија БиХ дође под власт НДХ, чији је поглавник Анте Павелић започео политику с циљем елиминације српског становништва, које је укључивало присилно превођење на католичанство, протеривање и геноцид. Власт НДХ је, с друге стране, муслиманско становништво сматрало Хрватима исламске вере. Павелићева пропаганда је радила пуном паром.. Муслиманско-бошњашко становништво у Босни и Херцеговини било је веома узрујано уочи уласка Југославије у Други светски рат. Споразум Цветковић-Мачек од

Обиљежене 82 године од страдања Срба у Поткозарју

10. фебруар 2024.

Прошле су 82 године од усташког покоља 624 Срба међу којима је било 208 дјеце из Поткозарја код Бањалуке, некадашње Ивањске и Пискавице. У Храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју служена је света литургија, а потом и парастос жртвама масовног покоља, који су припадници фашистичке НДХ починили у Поткозарју и Пискавици 1942. године. Усташе су 5. и 12. фебруара 1942. године у Поткозарским селима Ивањске и Пискавице убиле 624 српских цивила, међу којима 208 дјеце до 15 година. Убијени цивили сахрањени су по својим двориштима, тако да није било заједничког спомен-обиљежја, а покренута је иницијатива да се изгради споменик са именима свих убијених. О овом злочину ћутало се више од

Покољ над Србима 7. фебруара 1942. године у Штрпцима код Прњавора

6. фебруар 2024.

Дана 7. фебруара 1942. године, готово у исто вријеме док се дешавао покољ Срба у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, у селу Штрпци код Прњавора хрватске усташе су на најсвирепији начин извршили тежак злочин углавном над српским женама и дјецом. Жртве су биле старости од 3 мјесеца до 70 година. Жртве су силоване, клане ножевима, убијане тупим предметима, масакриране и само неколицина је убијена ватреним оружјем. У рано јутро 7. фебруара 1942. године, по великој хладноћи, група од стотину усташа долази из Прњавора у центар села – Глоговац, који је био настањен њемачким становништвом – фолксдојчерима. То њемачко становништво се одмах по окупацији организовало у формације, наоружало и почело са

Споменик српској деци у селу Носковачка Дубрава

4. јануар 2024.

Године 1964, на месном гробљу у селу Носковачка Дубрава у општини Чађавица, Вировитичко-подравска жупанија (на десној обали Драве), подигнут је овај споменик деци српској деци из Поткозарја која су страдала у усташком логору за жене и децу који се налазио у шталама властелинског имања грофа Драшковића. У периоду рада логора, од августа до децембра 1942. године, преминуло је 69 детета старости од 4. месеца до 4 године. До 1990. године обављане су редовне комеморације уз учешће представника матичне Босанске Дубице, а обновљене су 5. децембра 2014. године. Списак деце страдале у овом логору: Вуковић Миља, 4 месеца Бошлић Раде, 18 м. Миљевић Гина, 3 године Вујчић Ратко, 10 м. Вујковић

На данашњи дан се сјећамо злочина над српским женама и дјецом у селу Кремна 16. децембра 1941.

16. децембар 2023.

Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа нашег краја скоро изблиједио, злочин који памти још само неколицина. Први штури записи о овом злочину су се појавили тек 40 година послије покоља и о њему су знали само мјештани. Ово је наш допринос да се овакве ствари не забораве и да се не понове. То дугујемо свим нашим мученицима. 16. децембра 1941. године, хрватске усташе и домобрани из Прњавора долазе на Вучијак у селу Кремни и уз помоћ Мађара који су тада насељавали Вучијак, почињу пљачку и зулум по селу Кремна које је удаљено неких 5 км од Прњавора. Вучијачки вод устаника под командом Тривуна Бојановића

МАСОВНА ГРОБНИЦА И СТРАТИШТЕ „РАДУЛОВАЦ“

7. децембар 2023.

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима. Средоје Васић о овом догађају свједочи:„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао

Мара Протић: И сада осјећам топлину крви мог Стојадина на лицу

28. октобар 2023.

Често ме у сну дозива да га браним и да му дођем, јецајући и бришући сузе свједочи бака Мара Протић. Дивљачке усташке хорде и кољачи почетком Другог свјетског рата нису мимоишле ни бараћка села. У једном дану у селу Подгорја је убијено и спаљено скоро 200 цивила. Свему свједоче споменици жртвама као и свједоци који су преживјели овај покољ. Мара Протић (1919.) једна од преживјелих описала је тај 6. септембар 1941. -Оно што су тог дана учиниле усташе не би учиниле ни најкрволочније звијери. Били смо у збјегу у Смрчевој коси изнад села Подгорја. Много свијета склонило се пред најездом усташке немани, старци, жене и ђеца су ту били јер

Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.

20. октобар 2023.

У приjеподневним часовима 20. октобра 1942 године , на дан светих мученика Сергиjа и Вакха (Срђевдан) , наишла jе есесовска воjска на подручjе скоро циjелог села Велико Паланчиште , затим већег диjела села Мало Паланчиште и диjела Јеловца коjе граничи са Великим Паланчиштем и покупила сво становништво без обзира на године узраста и сакупила код засеока Вучковићи у Великом Паланчишту. У поподневним часовима истог дана дошла jе jедна jединица усташа коjа jе преузела сав сакупљени народ ос есесоваца коjи су се затим повукли на фронт. У предвечерњим часовима 20 oктобра , дакле, истог дана, усташу су извршиле раздваjање мушкараца преко 15. година на jедну страну , а жене и дjецу

Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома

16. октобар 2023.

Покољ Срба у Јајцу и Језеру Соколски дом напунила је тама.Мрак се по њему вије и тишина дубокапропада све дубље и дубље у отворена ждрела.Звер се диже, звер прилази ближе.Иста она звер из Гламоча и Ливнакоја је кидала грла и ножеве љубила,крв са њих уз ракију пила. Пада ноћас киша и улица је пуна блата.Људи јуре, полудели, и вичу имена разнаоца, мужа, брата.На улици ништа сем мрака.Нема ухваћених, нема хватача. У соколском дому исте ноћи тишина се ударцима кида,удара звер у главу све док ухваћеном лобања није прслаи под се улеже под тежином телаод врата до прозора, напред и назадза мошње звер је ухватила човека и зубима кида. Идућег дана

1941: Година када је Зло овладало католичким медијима

9. август 2023.

“Најгоре што нам се може догодити је подцјењивање и непрепознавање нацистичке авети, која има и своје мутационе облике, али увијек има своју националсоцијалистичку, дакле расистичку бит”, босански фрањевац Марко Оршолић, “Злодусима насупрот; религија и националсоцијализам”. Постојало је раздобље у повијести када је, речено ријечима кардинала Јосипа Бозанића, “Зло овладало медијима”, и то католичким. Ради се, дакако, о Другом свјетском рату. У поплави фалсификата, ревизионистичких интерпретација, острашћених квазиконтекстуализација и, ако хоћете, “јалових расправа” о овом проблематичном дијелу повијести Цркве, када је људскост била на испиту као никад прије, одлучили смо се бавити на начин да презентирамо својеврсну скраћену верзију листа у фокусу. Ради се о механичкој презентацији дијела резултата вишемјесечног истраживања католичког

Др Ђуро Затезало: Покољ на Крушковачама

6. август 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КРУШКОВАЧЕ KРУШKОВАЧЕ Геноцид над српским цивилним становништвом села Дивосела, Читлука и Орница у Лици код Госпића извршиле су усташе 5. и 6. аугуста 1941. године. Нечувени масакр над избјеглицама извела је усташка војска Независне Државе Хрватске, поглавара Анте Павелића, у ували Kрушковаче, јачине једне бојна, личког здруга, под командом Ивана Девичића Пивца. Тог љетног дана 5. аугуста у само свануће српске избјеглице из својих спаљених села кућа, нашле су се изненађене, опкољене звијерима у људској сподоби. Чула се усташка вика, урликање, вриска: „Kољите! Не пуцајте!

О ОВОМЕ СЕ НЕ ПИШЕ! Некажњени злочини босанских муслимана над Србима у Срему

26. јул 2023.

Те 1944. године, Тринаеста СС Ханџар дивизија (састављена од босанских муслимана) учинила је у сремском селу Босут зверства од којих се ледила крв у жилама. Пише: Милан МиливојевићУ послератним предањима и сећањима преживелих остало је запамћено да су ти војници, који су на својим главама носили фесове са плавим кићанкама и које је Хитлер сматрао својом СС елитом, а Хрвати их својатали називајући их цвећем, за које је Хајнрих Химлер желео да понесу војничку традицију старих аустријских пукова из Босне, редом претресали сеоске куће, убијали све што им је дошло надохват руку, мушкарце живе палили у бурадима, ухваћене жене мрцварили и силовали, потом им одсецали дојке и солили ране, трудницама