Лички завет Кажу да је Лиkа земља вукова: опора, непријатна, сива. Зими северни ветар са снегом брише траг људи и животиња, разноси у магли границу брда и долова – лети, под ужареним небом, пукотином, зева црвена земља, врви камењар змијама, јетко мирише оштра и ретка трава. Бранили смо ми своју Лику, слободу и понос, не само у „Балван револуцији“, већ вековима. А, онда су нас 1995. године светски моћници оте- рали с наших огњишта. Али, она личка цеста, којој је Ли- чанин млад и плећат често одлазио у свет и којом се се и погрбљен враћао у завичај, у земљу предака својих, че- каће нас до судњег

Послиjе пораза Турске под Бечом 1683 г. и њиховог повлачења ослобођена jе Лика. 1689.г. испод Турског стотинушездесет годишњег ропства и дошла под власт Аустриjе. Oслобођењем од Турака престала jе потреба постоjања Воjне краjине. Повлачењем Турака jедан дио хришћана из Турске краjине одлази с Турцима. Већ 1690. године jавља се ново насељавање тако Медак 1700.г. има 110 кућа православног становништва. Ново становништво jе населило из разних краjева: из Хрватске краjине, од Оточца и Бриња…, неки долазе од Купреса, Гламоча, Сараjева и других краjева. У то вриjеме у Медак долази и сараjевски владика Атанасиjе Љубоjевић и оснива своjе владичанство у Метку. Он се залагао за очување краjишких повластица и jединство православног народа

Архив Срба у Хрватскоj Архив Срба у РХ своjим радом, а кроз архивско градиво као извор повиjести, жели приказати положаjа Срба на овим просторима, како би то остало на увид и будућим генерациjама. Захваљуjући  доброти поjединаца Архив посjедуjе лиjепе збирке градива коjе се стално попуњаваjу. Гоjко Матић упутио нам jе jедан апел и уступио jе Архиву све своjе записе и мемоарско градиво о селима Дивоселу, Читлуку и Орницама. Добивено градиво ниjе само локална повиjест, већ из њега добивамо приказ српског постоjања и трагедиjе на овим просторима. Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел. Приjе II свjетског рата, Дивосело, Читлук и Орнице била су села у коjима су Срби на овим

Г. Гоjко Матић уступио jе Архиву Срба у Хрватскоj своjе записе и мемоарско градиво о селу Дивоселу. Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел. Основна порука, о коjоj jавност мало зна, а што би се жељело истакнути jе да се  05.08.1941.г. у селу догодио страшан злочин. Усташе су извршиле масован покољ у коjем jе страдало  907 невиних душа, житеља села Дивосела, те сусjедних Читлука и Орница. Мноштво људи окупљено jе у предjелу Крушковаче. Народ  jе дошао, не слутећи зло. Кад jе покољ почео, настао jе паничан вртлог, уплашена лица, избезумљена од страха, дозивања и крици. За г.Матића, живог свjедока ове трагедиjе, тада дjечака од 12 година, слика jе остала неизбрисива. Сва та тужна

У припреми jе књига проф. Миле Раjчевића: “ Дивосело, Читлук и Орнице у времену и траjању „. Уз сагласност аутора, преносимо дио садржаjа у коме се наводи именични попис жртава. Један пjесник родом из Лике, у знак сjећања на мученике Јадовна, написао jе: „На сваком мjесту, и с лева и с десна Све вас, браћо, сретам и чиним Вам помен!“ Други пjесник написао jе: „Да никад заборав не падне на жртве, oд усташке руке палог милиона“. Хрватске усташе су у логор Јадовно одвели 100 Дивосељана, Читлучана и Орничана гдjе су ликвидирани на наjсвирепиjи начин без икаквог разлога, само зато што су били Срби. Подаци о страдалим у логору Јадовно узети

Ових дана обишао сам село Дивосело. Моjа туга и бол за несталим народом племенитог, антифашистичког Дивосела jе неизмjерна. Све jе пусто, нигдjе ништа, нема кућа ни огњишта. Гдjе jе наше Дивосело, гдjе су драге баке наше и дjедови с косом биjелом, зар и они живот дадоше у пламену с Дивоселом. У Дивоселу, том великом лиjепом селу са своjим заселцима, укључуjући Читлук и Орнице, некада jе живjело 2.800 становника, а сада живе душе нема због људске немани. Познавао сам сваку кућу мог родног Дивосела, тог дивног напредног села. Свака обитељска кућа била jе антифашистичка тврђава коjа jе током Другог свjетског рата угостила на стотине знаних и незнаних антифашистичких бораца НОВ-а и антифашиста, без обзира на