Навршава се 17 година од НАТО агресије и бомбардовања некадашње СР Југославије и Србије, а за жртве, међу којима је био велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката, школа, болница до данас није нико одговарао, нити је отворено питање одговорности и ратне одштете. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. У НАТО операцији, која је у Србији позната

„Кажу, прва је пала баш на нас. Ако је тако, онда сам ја прва жртва НАТО. Било је то у 20.03 сати. Брдо Обосник, Бококоторски залив, 235. Центар за стационарну везу бивше Војске Југославије. Чуо сам зујање и одмах после тога експлозију. Схватио сам да летим три или пет метара и да ударам главом о неки зид. После нисам знао ништа. Отворио сам очи тек на ВМА у Београду. Нисам знао ни који је дан, ни месец, ни година. Око мене неки генерали који су ми ту, у кревету, уручили решење о унапређењу и медаљу за посебне заслуге. Дали су ми и велику плакету са Указом који је потписао Слободан

Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира (19), мртвог хероја са карауле Кошаре. После четрнаест година примила пресуду: за смрт њеног сина криви су недоступни злочинци Откад је стигла ова пресуда, ока нисам склопила. Питам се: шта ме још држи у животу? И, одговарам самој себи: сећање! Док је оно живо, жив је и мој Влада. Лозанки Радоичић из Београда, мајци војника Владимира (19), хероја са Кошара, после четрнаест година трагања за правдом, коначно је стигла пресуда. Виши суд у Косовској Митровици, у име народа, изрекао је казну убицама њеног сина. Младића који је, само после три месеца у Нишу, на редовном одслужењу војног рока, септембра 1998. године, упућен на караулу Кошаре,

Војска Србије је с поштовањем вратила свештеничку службу. У Команди за обуку ВС, богомоља је посвећена Светом Теодору Тирону, чије име на грчком значи – регрут ПОБОЖНИ печат треба да краси сваког војника са овог поднебља, а мото који је својевремено изрекао мајор Драгутин Гавриловић и данас краси Команду за обуку Војске Србије у Топчидеру. Тамо јасно пише типично православни животни и ратнички став: „Према непријатељу буди немилосрдан, а према заробљенику – милостив“. О улози војног свештеника, традиције, осећања према породици, узорима и Богу разговарали смо са оцем Селимиром Вагићем, војним свештеником. Откад је, 2013. године, враћена професија духовника који брине о војним лицима, Вагић се посвећенички бави овим позивом.

У Гораждевцу је данас постављен нови споменик жртвама НАТО бомбардовања и двојици дјечака убијеним на ријеци Бистрици, рекао је Срни Милош Димитријевић, предсједник Привременог вијећа општине Пећ са измјештеним сједиштем у Гораждевцу. „Постављен је споменик, а откривање ће бити накнадно организовано“, рекао је Димитријевић. Споменик је порушен почетком децембра прошле године када су непозната лица у њега испалила више хитаца из аутоматског оружја. Предсједник Српске листе Славко Симић тада је најавио да ће Српска листа обновити споменик у центру Гораждевца. „Надам се да неће више доћи до скрнављења споменика. Очекујем да се грађани Пећи уразуме, да се уразуме и безбедносне институције како се инциденти овде више не би догађали“, рекао

Када је 1999. уз НАТО бомбе на Југославију кренула и незапамћена медијска хистерија по европским медијима против „грозних Срба“, међу реткима који су стали иза бомбародованих нашао се Немац, адмирал Елмар Лудвиг Шмелинг, бивши шеф Немачке обавештајне службе и потоњи шеф Контраобавештајне службе НАТО. Иако је тада био у пензији, Шмелингов официрски ауторитет био је довољан да у Немачкој одјекну његове речи: „Стид ме је као човека и официра што моја држава трећи пут у овом веку напада малу Србију!“ Априла 1999. разобличили сте медијски НАТО мит о хуманитарној НАТО интервенцији у Југославији у циљу спасавања угрожених Албанаца. – Да, указао сам да су тврдње Рудолфа Шарпинга, министра одбране тадашње