За пола сата на Ниш бачено преко 2.000 касетних бомби, које су сејале смрт близу зграде универзитета, поред аутобуске станице, на највећој градској пијаци, на паркингу Клиничког центра – местима где се по правилу окупља највише људи Већ неколико дана Нишлије евоцирају сећања на погинуле суграђане током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије пре 17 година. Први пут на Ниш су авиони северне алијансе бацали, свим ратним и мирнодопским конвенцијама, забрањене за употребу касетне бомбе 7. маја 1999. У периоду од 11 до 11.30 часова на центар и у више градских квартова бачено је преко 2.000 забрањених „наранџастих убица”, које су сејале смрт близу зграде Нишког универзитета, поред главне аутобуске

Данашњи датум Нишлије памте као један од најтрагичнијих у новијој историји града – пре 17 година смрт је затекла 16 људи у Шуматовачкој улици која је, поред осталих делова града, засута товарима касетних бомби. Међу погинулима је била и 26-годишња жена у поодмаклој трудноћи. Око 11:20 касетном муницијом је, осим Шуматовачке, погођена и међуградска аутобуска станица и главна пијаца, а бомбе су падале и поред зграде патологије Клиничког центра и у Дуваништу. У овим нападима је повређено још 18 људи. Неки од њих, погођени гелерима, остали су без руку или ногу. Експлозијама, паници, врисци, запомагањима и хаосу тог 7. маја 1999. године сведочио је и Марко Смиљковић, уредник портала “Грађанин”,

Комеморативним скупом и полагањам венаца, данас је у Ваљеву обележена 17. годишњица погибије некадашњег команданта 204. ловачко-авијацијског пука РВ и ПВО Војске Југославије Миленка Павловића Комеморативним скупом и полагањам венаца, данас је у Ваљеву обележена 17. годишњица погибије некадашњег команданта 204. ловачко-авијацијског пука РВ и ПВО Војске Југославије Миленка Павловића, који је страдао током НАТО агресије 1999. године. Обраћајући се окупљенима, припадник 204. Ваздухопловне бригаде мајор Милан Жуњић казао је да лик и дело пилота Павловића “не смеју бити заборављени”. “Најмање šшто можемо да урадимо јесте да памтимо, да се сећамо и учимо на оном што је Миленко урадио. Погинуо је бранећи отаџбину, извршавајући најсветији чин, жртвујући себе за одбрану

Прије тачно 17 година, током агресије НАТО пакта на Савезну Републику Југославију, у ноћној мисији изнад Београда оборен је амерички ловац Ф-16Ц. Авион којим је управљао пилот Дејвид Голдфејн оборио је Трећи ракетни дивизион противваздушне одбране Војске Југославије којим је командовао сада пензионисани пуковник Золтан Дани. Пошто је Голдфејнов Ф-16Ц погођен ракетом земља-ваздух изнад Београда, он је прво покушао да се домогне територије БиХ, подсјећају београдски медији. Међутим, убрзо по престанку рада мотора морао је да се катапултира и приземљи у атару поцерског села Синошевић, док се авион срушио пар километара даље у близини Шапца. Имајући у виду близину границе са БиХ, тим за борбено трагање и спасавање НАТО-а успио

24. март 1999: У трену је схватио да његов радар не функционише… И потпуковник Милутиновић је са запрепашћењем установио да му радар не ради, али је ипак директно кренуо на холандске Ф-16… Југословенско-албанска граница, 24. март 1999. Тачно у 18.40 дежурни у оперативном центру једне од јединица ВОЈИН Војске Југославије дао је трећу узбуну у последњих 24 сата. Двa минутa раније добио је све потребне податке путем аутоматизованог система ВОЈИН, АС-84, ког су радари ТПС-600 и С-600 на новим измештеним ратним позицијама нахранили свим подацима о долазећим авионима и крстарећим ракетама НАТО-а из подручја северно од Крфа. Четири холандска Ф-16 полетела су тог 24. марта 1999. у 17.45 с аеродрома

У ноћи између 29. и 30. априла 1999. године у нападу НАТО авијације срушен је телевизијски и телекомуникациони торањ на Авали. Срушен је 37. дана од почетка НАТО агресије на бившу СР Југославију, у прољеће 1999. године. Објекат импозантних димензија и архитектонске вриједности, чија је висина била 204 метра, чим је изграђен постао је један од препознатљивих симбола Београда. Градња Авалског торња, на основу пројекта архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, започела је 1961. године, а завршена је 1964. За посјетиоце је отворен 1965. године. Уклањање остатака срушеног торња обављено је средином 2005. године, а градња је почела десетак мјесеци касније. Антенски стуб торња је четвороугаони, висине око 68 метара

Колико смо се одужили погинулим борцима против ОВК и НАТО на Косову и Метохији. Капетан Ивица Петковић тешко рањен одбио је помоћ сабораца. Напад на Кошаре почео 9. априла на православни Велики петак КОШАРЕ. Борили смо се за контролу коте Маја глава. Капетан Ивица Петковић (31), из Прокупља, предводио је своју чету 16. априла 1999. године у противнападу на албанске снаге. То је скоро била борба прса у прса. Непријатељ је био удаљен од 50 до 100 метара. Петковића је погодио метак. Саборци су после испричали да су му притрчали да га извуку и пруже му помоћ, али није дозволио. Наредио је да наставе напад. Заузета је Маја глава уз

Венце положили министар Иван Тасовац, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, чланови породица, колеге и пријатељи погинулих радника. Противно свим обичајима рата бомбама је убијено 16 недужних КОД споменика “Зашто” у Ташмајданском парку у Београду положени су венци радницима Радио-телевизије Србије настрадалим током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године. Венце су положили министар културе и информисања Иван Тасовац, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, чланови породица, колеге и пријатељи погинулих радника РТС-а. Вршилац дужности директора Телевизије Илија Церовић рекао је да је бомбардовање РТС-а први случај у историји да се противно демократији и обичајима рата убије 16 људи. – То је мрља на образу Србије, јер је мало учинила да се то

Од нашег специјалног извештача Крф – У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба. Огорчење је убрзо прерасло у масовне протесте – колона Крфљана упутила се ка аеродрому. Предводио их је Јанис Трепеклис, који ће касније, од 2011. до 2014, бити градоначелник Крфа. Демонстранти су блокирали аеродром, а затим и оштетили део инфраструктуре, како би онемогућили да НАТО с њиховог острва на било који начин делује. Свесно су нанели штету свом аеродрому,

У 2.06 часова након поноћи навршило се тачно 17 година од када је у нападу НАТО на зграду Радио-телевизије Србије убијено 16 радника те медијске куће. Породице, пријатељ и радници РТС запалили су тачно у то вријеме свијеће на споменик симболичног назива “Зашто” и још једном од међународне заједнице затражили одговор на питање зашто су невини људи били мета и коме је била потребна та смрт. Брат страдалог Синише Медића – Мирослав захвалио је окупљенима што чувају сјећање на погинуле раднике РТС и поручио да потрага породица за истином и правдом никада неће престати. “Сви они су часно обављали свој посао. Њихов једини задатак је био да из ове зграде

Удружење новинара Србије подсјећа да се вечерас послије поноћи навршава 17 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању Радио-телевизије Србије. У ноћи 23. априла 1999. у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а, што је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ. “Бомбардовањем РТС-а 1999. године установљена је пракса употребе војне силе против медија у међународним сукобима, упркос томе што су они цивилни објекти и не смеју бити војни циљ”, саопштено је из УНС-а. За овај ратни злочин, како се напомиње, до сада је једино одговарао тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, који је издржао казну