Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је иницијативу да се кроз нови закон о правима бораца, подизање споменика и снимање филма о борби на Кошарама врати достојанство свима који онима који су бранили Србију, изјавио је данас министар Александар Вулин. Вулин је после састанка са борцима који су учествовали у одбрани Кошара казао новинарима да је имао част да разговара са људима који су за своју државу дали све, а који од ње нису тражили пуно. „Министарство рада као своју дужност, али више као част доживљава могућност да се бори за побољшање положаја припадника борачких организација. Сви наши борци, без обзира да ли су били на Кошарама,

Породица му гладује: Војислав Перовић, отац троје малолетне деце и ратни инвалид, који је спасао целу јединицу, физикалише и дресира псе како би преживео јер му ни жена није запослена Официр, отац троје малолетне деце, инвалид. Човек који је најзаслужнији што су се сви војници из легендарне јединице „Џокер“, после крваве одбране карауле Кошаре, живи вратили својим кућама. Ратни херој Војислав Перовић (45) данас коси траву у туђим двориштима и дресира псе. Тако преживљава. На трибини одржаној пре три дана на Правном факултету у Београду поводом навршавања 17 година од завршетка битке на Кошарама, најчешће се могло чути име Војислава Перовића. Јуначка јединица Златко Солунац, припадник 5. батаљона 125. моторизоване

Ових дана навршава се 17 година од када је Војска Југославије послије потписивања Кумановског споразума отишла са Косова и Метохије. Ово не изгледа као војска која је поражена! Овом реченицом је један од америчких новинара на Мердарама, прелазу између Србије и Косова и Метохије, негдје у овим данима 1999. године коментарисао, више за себе, одлазак српске, тада југословенске војске са Косова и Метохије, послије потписаног Кумановског војно- техничког споразума СРЈ—НАТО 9. јуна. Колона тенкова и војних возила Војске Југославије као под конац, са којих се вијорила српска застава, 13 дана прије Видовдана, тачније 15. јуна 1999. године, кренула је са Косова, послије 78 дана НАТО бомбардовања. Пратила их је колона цивилних возила, Срба који су упоредо са њима, многи

Репортери “Новости” у посети породици Војислава Вукашиновића, једног од 1.300 бранилаца Кошара. Син Лука: Поносан сам на оца. После рањавања три месеца био у коми, а годину дана није могао да види ХЕРОЈИ мојих вршњака су Супермен, Спајдермен, Бетмен, познати спортисти, глумци и певачи. Али мој херој је мој стриц Војислав, бранилац карауле на Кошарама у рату на Косову и Метохији 1999. године. Он је за мене најхрабрији, најјачи и највећи човек. Овако је Стефан Вукашиновић (13) из Матарушке Бање, ученик овдашње Основне школе “Ђура Јакшић”, одговорио на тему “Особа којој се дивим” на писменом задатку из српског језика. За свој састав Стефан је добио само четири плус, и то

На Правном факултету у Београду обиљежено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсјетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара. Прије тачно 17 година завршили су једну од најважнијих и најтежих борби – за своју државу. Од тада се боре да не падну у заборав и да њихова дјела запамте генерације које долазе. “Вама, драга омладино, не могу ријечима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је када гледамо вас, омладину, када гледамо дјецу,

Седамнаест година од завршетка Битке на Кошарама обележено је данас трибином на Правном факултету. Своја сећања са студентима овог факултета, војницима који су учествовали и породицама оних који су дали животе на Кошарама, поделили су командант операције “Кошаре” Љубинко Ђурковић, учесник борбе Војислав Вукашиновић и старији водник Прве класе Златко Солунац, а уводну реч дао је професор Факултета за индустријски менаџмент Душан Томић. – Кад чујем сову и данас се најежим. Албанци су покушавали да нам исперу мозак хуктајући целе ноћи. Психички су нас убијали. Одзвањало је кроз целу шуму – прича за “Блиц” Иван Спасић припадник 125. моторизоване бригаде “Џокер”. Са само 18 година он је био један од најмлађих

Представници Српског сабора Заветници положили су вијенац на споменик Милици Ракић у Београду, трогодишњој дјевојчици која је страдала у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године и која је постала симбол страдања и невиних жртава у НАТО бомбардовању Србије и Црне Горе, на крају 20. вијека. Вијенац у Ташмајданском парку, код Цркве светог Марка, положен је на споменик који носи назив “Били смо само деца” у 12.44 часова, на годишњицу од усвајања Резолуције 1244 Савјета безбједности УН и завршетка НАТО агресије. Портпарол Заветника Милица Ђурђевић је, након полагања вијенца, рекла Срни да је Милица Ракић симбол свих жртава НАТО агресије и да Србија памти и не заборавља да је НАТО

Представници Српског сабора Заветници данас ће положити вијенац на споменик Милици Ракић у Београду, трогодишњој дјевојчици која је страдала у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године, а потом ће одржати конференцију за новинаре. Вијенац ће бити положен на годишњицу од усвајања Резолуције 1244 Савјета безбједности УН и завршетка НАТО агресије. Полагање вијенца на споменик трогодишњој Милици код Цркве Светог Марка на Ташмајдану предвиђено је у 12.44 часа. Дјевојчица Милица Ракић страдала је у агресији, односно НАТО бомбардовању СР Југославије у прољеће 1999. године. Милица је имала три године када је тог 17. априла 1999. године ракета НАТО авиона погодила њену кућу у београдском насељу Батајница и усмртила је. Она

Потресна судбина једног од јунака са Кошара, оца седморо деце, 37-годишњег Новице Спасића из Бојника код Лесковца који је током НАТО агресије на СРЈ остао без левог ока и са метком у левој нози, ујединила је Србију и дијаспору. Није прошло ни 24 сата пошто је у “Вестима” објављена потресна репортажа о овом хероју, а Спасићу су се обратили људи добре воље буквално са свих континената нудећи и речи утехе и подршке, али и конкретну помоћ. – Звали су ме буквално из свих крајева и Србије, али и света, од Канаде до готово свих европских земаља: Швајцарске, Аустрије, Немачке, Кипра, Шведске… Захваљујући тексту који сте објавили телефони нису престајали да

Тог дана Владан Симић је пошао у шетњу с двогодишњим сином Марком. Само пре десетак дана Марко је дувао свећице на другом рођендану. Отишли су до продавнице у згради Р-74. Владан је покушао да загрљајем заштити сина. Безуспешно – нашли су их мртве и загрљене. Сада би Марко славио 18 рођендан и матуру, шетао би с девојкама… Заувек је остао дете. Било је предлога да се дечји вртић у суседству назове по најмлађој жртви – двогодишњем дечаку Марку Симићу. Предлог је заборављен. Шеснаестогодишњи Марко Роглић био је гимназијалац. Ђорђе Пантовић с 24 године, омиљен међу вршњацима и муштеријама, и тог дана је био на радном месту у месари коју је

Спомен-плоча несталим српским новинарима на Косову и Метохији Ђури Славују и Ранку Перенићу порушена је четврти пут од њеног постављања код Ораховца. Удружење новинара Србије и Друштво новинара Косова и Метохије најоштрије су осудили поновно рушење спомен-плоче новинарима Радио Приштине који су отети 21. августа 1998. године на путу Велика Хоча–Зочиште. Непознате особе поломиле су и однијеле плочу на којој је писало на српском и албанском језику: “Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их”. На мјесту обиљежја остали су само стубови. Новинари су затражили од међународних и косовских институција да најзад открију ко из године у годину чини овај вандализам, јавља Тањуг. Будимир Ничић, предсједник ДНКиМ, које дјелује

Више од једне деценије, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама Саудисјка Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз добротворне организације, градњу нових џамија Више од једне деценије, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама Саудисјка Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз добротворне организације, градњу нових џамија, утеривање страха и насиља, као и кроз регрутовање младих за борбу у Сирији на страни џихадиста, пише “Њујорк тајмс”. У тексту угледног њујоршког дневника, истиче се да џамије, које су на Косову саграђене од новца који је донирала Саудијска Арабија, окупља људе који шире вехабизам – “конзервативну идеологију која доминира у Саудијској Арабији”, наводи