Када jе на суђењу у jесен 1914. године упитан зашто jе убио аустроугарског престолонаследника, Гаврило Принцип jе одговорио: „Народ трпи што jе потпуно осиротио, што га сматраjу стоком… Ја сам сеоски син, знам како jе на селу и зато сам хтео да се осветим и ниjе ми жао.“ Долазак надвоjводе Фердинанда у Сараjево Принципов близак пријатељ, Боривоје Јевтић, поручио је будућим историчарима да „кад се буде преметало и истраживало оно што је у нама“, морају се разумети економске и политичке прилике у Босни и Херцеговини. На само неколико стотина километара од Беча, где цвета модерна европска култура, где стварају Густав Климт и Сигмунд Фројд, аустроугарска политичка елита у Босни и

„Нисам злочинац, убио сам оног ко jе чинио зло“, изjавио jе Гаврило Принцип током суђења.   Гаврило Принцип био jе тинеjџер, па ниjе могао да претпостави политичке последице убиства Франца Фердинанда, каже историчар Момчило Павловић. Сељак jе у беди, упропастили су га потпуно. Ја сам син сељака и знам како jе на селу. Зато сам хтео да се осветим и ниjе ми жао. Злочинац нисам jер сам уклонио оног коjи jе чинио зло – изjавио jе Гаврило Принцип током суђења за убиство Франца Фердинанда 28. jуна 1914. у Сараjеву. Ове његове речи и данас, кад се навршава сто година од атентата, изазиваjу броjне полемике међу историчарима. Једни га сматраjу терористом,

БАЊАЛУКА, 27. ЈУНА /СРНА/ – У селу Обљаj код Босанског Грахова сутра ће свечно бити отворена обновљена кућа Гаврила Принципа, изjавио jе Срни начелник ове општине Урош Макић. „Успjели смо до Видовдана да завршимо све радове на кући нашег хероjа. Пригодним свечаностима сутра ћемо обиљежити 100 година од почетка Првог свjетског рата“, рекао jе Макић, напоменувши да би свечностима требало да присуствуjе предсjедник Народне скупштине Републике Српске Игор Радоjичић. Он jе подсjетио да jе у обнову куће уложено 50.000 КМ. „Уложили смо много труда и рада у обнову Принципове куће и за нас jе веома значаjно што jе она обновљена. Не смиjемо заборавити хероjе коjи су дали животе за нашу слободу“, додао

ПРИЈЕДОР, 27. ЈУНА /СРНА/ – У Музеjу Козаре у Приjедору данас ће бити отворена изложба „Стоjановићи и Сараjевски атентат“ поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, наjавила jе аутор изложбе виши кустос Ведрана Адамовић.   „Причаjући jош jедну причу о Сараjевском атентату, кроз причу о Стоjановићима, употпуњуjемо стогодишњицу овог догађаjа. Аустроугарска анексиjа Босне 1908. године била jе велико разочарање и велико искушење за младе националисте, међу коjима су била дjеца приjедорског свештеника Симе Стоjановића – Младен, Георгина, Персида и Сретен, одгаjана у духу родољубља“, рекла jе Адамовићева Срни. Чланови „Младе Босне“ Младен и Сретен Стоjановић одлазе на школовање у Тузлу 1907, односно 1909. године. Као организатору штраjка против професора и

На истуреном jезичку земље, на ушћу Рзава у Дрину, гдjе jе некад била Јалиjа, па Спортски центар „Ушће“, за само три године никло jе архитектонско и културно чудо, град од камена – Андрићград, коjи ће свечано бити отворен на Видовдан, 28. jуна. Свечаност отварања града од камена и обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата почеће светом архиjереjском литургиjом, коjу ће у Храму Светог цара Лазара и косовских мученика служити Његова светост патриjарх српски Иринеj. Након литургиjе на улицама и трговима Андрићграда биће приређен богат умjетнички програм све до 16.30 часова, када ће град од камена бити свечано отворен испред његове већ препознатљиве капиjе. Град од камена свечано ће

ПОДГОРИЦА, 25. ЈУНА /СРНА/ – Дводневни научни скуп под називом „Црна Гора у Првом свjетском рату“ почиње данас у Подгорици у организациjи Српског националног савjета. Љубодраг Димић говориће на тему „Српска историографиjа и почетак Првог свjетског рата“, а академик Драгољуб Живоjиновић „Црна Гора и велике силе“. Излагање Вукића Илинчића насловљено jе са „Црна Гора и Сараjевски атентат“. „Бокељи, прва посада брода `Србиjа“, наслов jе рада публицисте Васка Костића, док ће књижевница Милица Краљ говорити на тему „Српска поезиjа у Првом свjетском рату“. Академик Зоран Лакић излагаће на тему „Црна Гора и Први свjетски рат 1914-1918 – Покушаj превредновања научно заснованих оцjена“, а Александар Лукић „Српска и црногорска воjска 1914. године са посебним

СРЕБРЕНИЦА, 25. ЈУНА /СРНА/ – У Скеланима код Сребренице сутра ће бити откривена спомен-биста маjору српске воjске Ужичанину Кости Тодоровићу, по коме школа у овом мjесту носи име. Биста ће у 12.00 часова бити откривена у школском дворишту у оквиру програма обиљежавања 100 година од избиjања Првог свjетског рата у сребреничкоj општини. Том приликом евоцираће се сjећање на животни и ратни пут Косте Тодоровића. Маjор Тодоровић, као командант Златиборског добровољачког одреда, погинуо jе у борбама са Аустроуграском у септембру 1915. године на Карачића брду изнад Сребренице, а његово и тиjела jош многих његових сабораца неприjатељи су спалили на ломачи у центру ове варошице. Након откривања спомен-бисте, ученици скеланске школе приредиће културно-забавни програм,

БЕОГРАД, 25. ЈУНА /СРНА/ – Историчар Предраг Марковић оциjенио jе да jе академска заjедница у Србиjи неспремно дочекала jубилеj – 100 година од почетка Првог свjетског рата, што наjбоље потврђуjе чињеница да у години обиљежавања ниjе обjављена ниjедна књига о „Младоj Босни“. Он jе нагласио да jе, за разлику од Србиjе, у свиjету изашло много књига коjе се баве том темом, док Срби о томе расправљаjу по новинама иако ниjедну књигу нису издали на енглеком jезику. „Ми бисмо морали да имамо неколико књига на енглеском jезику посвећених томе, где би се водила расправа са разним аргументима за коjе сматрамо да нам не иду у корист“, поjаснио jе Марковић за Радио-телевизиjу Србиjе. Он

БАЊАЛУКА, 25. ЈУНА /СРНА/ – Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе отвориће сутра у владичанском двору у Мостару изложбу архивске грађе „Млада Босна и Сараjевски атентат“, коjу jе поводом обиљежавања 100 година од избиjања Првог свjетског рата приредио Архив Републике Српске. Помоћник директора Архива Српске Боjан Стоjнић прецизирао jе да jе изложба подиjељена на поглавља коjа се односе на „Младу Босну“, завjеренике и извршиоце Сараjевског атентата, сам атентат, jулску кризу и страдање Срба у БиХ, те да jе направљена на 50 паноа. „За потребе изложбе користили смо грађу Архива Републике Српске, аустриjских архива, архива у БиХ и Србиjи, као и библиотека у БиХ и региону“, рекао jе Стоjнић. Он jе прецизирао да изложбу прати

ПОДГОРИЦА, /СРНА/ – У организациjи Матице српске за Црну Гору синоћ jе у Подгорици одржана промоциjа Зборника поезиjе „Принцип поново у Бечу“, чиjи jе приређивач пjесник и књижевни критичар Слободн Чуровић. „Зборник представља антологиjу српске поезиjе посвећену Гаврилу Принципу, коjи jе све што jе радио радио у циљу борбе за слободу, не само српског народа, него и дугих jугословенских народа на простору тадашње Краљевине Југославиjе“, рекао jе академик Зоран Лакић. У Зборнику од 300 страна сабрано jе више од 100 пjесама наjзначаjних пjесника са простора свих некадашњих српских земаља, као и из диjаспоре, коjи баштине име и свиjетли мученичко-хероjски лик Гаврила Принципа. Зборник jе обогаћен и наjважниjим историjским подацима везаним за атентат у

Француски историчар Фредерик Гелтон за „Новости“ о Првом светском рату и сараjевском атентату: Све што се догодило било jе изненађуjуће. Пуцањ Гаврила Принципа ниjе узрок светског сукоба     ФРАНЦУСКИ историчар Фредерик Гелтон боравио jе ових дана у Београду, као jедан од учесника научног скупа посвећеног 100-годишњици Првог светског рата, коjи jе организовала Српска академиjа наука и уметности. Гелтон jе био предавач историjе међународних односа на Институту политичких студиjа у Паризу, и воjне историjе на Високоj школи Сен Сир. Радио jе као историчар у Министарству одбране Француске, а у европскоj научноj jавности познат jе као jедан од наjбољих познавалаца историjе. Наша културна jавност имала jе прилику да чуjе његово предавање

БАЊАЛУКА, 23. ЈУНА /СРНА/ – Један од водећих бошњачких интелектуалаца Мухамед Филиповић изjавио jе да се већ годинама у Сараjеву и Федерациjи БиХ /ФБиХ/ може осjетити антисрпски дух, коjи покушава направити ревизиjу историjе и да Гаврила Принципа и припаднике „Младе Босне“, међу коjима jе био и велики броj босанских муслимана, прогласи терористима.   Он jе навео да jе Принципов пуцањ у аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда представљао политички чин, коjи по ничему не може да се назове тероризмом. Филиповић jе за „Прес Република Српска“ рекао да се згражава покушаjима поjединаца из бошњачког политичког и културног живота да пропалу аустро-угарску империjу, коjа jе представљала суровог окупатора на овим просторима, представе као наводне приjатеље Бошњака и

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ – Кинотека Републике Српске, у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда, организуjе специjални програм поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата под називом „У контексту“, коjи ће бити одржан од 24. до 30. jуна у Источном Сараjеву.   Програм почиње на Палама, у уторак, 24. jуна, у 18.00 часова изложбом „Србиjа и Срби на филму у Првом светском рату“ коjа ће бити отворена у Галериjи „Цековића кућа“. Изложбом jе обухваћен материjал коjи jе, у наjвећем диjелу, први пут доступан jавности. На око 50 паноа биће приказани фотограми из филмова коjе су од 1914. до 1918. године снимили пионири српског филма, али и савезнички и сниматељи из неприjатељских земаља,

БАЊАЛУКА, 21. ЈУНА /СРНА/ – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик и помоћник предсjедника Руске Федерациjе Игор Шоголев открили су данас у Бањалуци споменик руском цару Николаjу Другом.   Предсjедник Додик у обраћању присустнима рекао jе да jе откривање овог споменика прилика да се српски народ само дjелимично одужи великом цару, великом руском народу и држави за подршку коjу jе од њих добиjао у одлучуjућим данима. Предсjедник Српске подсjетио jе да jе ово дио манифестациjе обиљежавања 100 година од почетка Великог рата у коме су Срби несумњиво били наjвећи страдалници. Додик jе напоменуо да о томе свjедоче историjске чињенице коjе нису поклекле под ревизионизмом посљедњих дана коjи би да српски народ стави у ону нит