Први свјетски рат Архиве - Страница 6 од 79 - Јадовно 1941.

Амерички Срби, добровољци на Солунском фронту

На дан, 15. септембра 1918. године, почео jе пробоj Солунског фронта

15. септембар 2020.

Солунски фронт у Првом свjетском рату jе настао као покушаj Савезника да помогну Србиjи у jесен 1915. против здруженог напада Њемачке, Аустроугарске и Бугарске. Експедициjа jе дошла прекасно и у недовољном броjу да сприjечи пад Србиjе, а експедициjа jе била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкоj (Национална шизма). На краjу jе створен стабилан фронт, коjи се простирао од албанске обале Јадранског мора до риjеке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт jе остао прилично стабилан, упркос локалним акциjама, све до велике савезничке офанзиве у септембру 1918, коjа jе резултовала капитулациjом Бугарске и ослобођењем Србиjе. Напредовање Српске пjешадиjе према отаџбини било jе тако муњевито

Србија и РС данас обележавaју Дан српског јединства

15. септембар 2020.

Датум 15. септембар изабран јер је тог дана 1918. године пробијен Солунски фронт Фото: Фејсбук страница Град Бања Лука Србија и Република Српска данас први пут обележавају заједнички празник, Дан српског јединства, слободе и националне заставе. У свим општинама у Србији и Републици Српској тргови и централне улице бити окићене заставама. Овај празник ће бити заједнички обележаван у Србији и Републици Српској и у свим срединама у којима Срби широм света, симболизујући јединство српског народа. Датум 15. септембар је изабран јер је тог дана, 1918. године, пробијен Солунски фронт, преноси Танјуг. Опрема: Стање ствари (Политика, 15. 9. 2020)

Споменик комити хероју

9. септембар 2020.

Димитрије Беговић, једини је комитски командант Топличког устанка коме није подигнут споменик. – После 100 година, група грађана и Музеј Прокупља, а уз подршку Министарства културе, покренули су акцију да се гроб хероја најзад достојно обележи. Поручник Димитрије Беговић један је од најзначајнијих вођа Топличког устанка који је избио у окупираној Србији у фебруару 1917. Народ Топлице и Јабланице га сматра херојем. Томе је допринело не само Беговићево јунаштво, већ и његово приношење живота целе породице на олтар слободе. Ипак, о ратним заслугама овог великог комитског јунака ништа се не зна изван уско локалних оквира, а није му ни до дан данас подигнут споменик. Тек ове године је на иницијативу

Прослава Дана српског јединства, слободе и националне заставе тек би требало да буде озваничена

30. август 2020.

Србија и Република Српска славиће убудуће заједнички празник – 15. септембар, који ће се обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, недавно је најавио председник Србије Александар Вучић после састанка са врхом Републике Српске у Београду. Како „Новости“ сазнају, још није донета дефинитивна одлука да ли ће се већ овог 15. септембра званично обележити дан када је пробијен Солунски фронт у Првом светском рату. – Много је обавеза пред Србијом у наредном периоду попут борбе за Косово и Метохију, па је логичније да се нови празник обележава од наредне године – потврђено је за „Новости“ у институцијама РС. Ипак, како наводе из институција Републике Српске, не искључује се

Скандал: Лежаљке, сунцобрани поред Плаве гробнице

11. август 2020.

Почасни конзули Србије и Русије траже да се са острва Видо под хитно уклони плажа која је формирана у луци, на месту где почиње прилаз Спомен-костурници српским војницима из Првог светског рата. Лежаљке и сунцобране поред Плаве гробнице поставио је ресторан који је у власништву америчког ланца хотела. Лежаљке су постављене у самој луци, на месту где се искрцавају ходочасници који желе да се поклоне сенима предака, испод српске и грчке заставе поред споменика који је српским страдалницима подигао град Крушевац, иначе побратим Крфа. Купачи који вероватно и не знају да увала поред ове крије кости више од 4800 српских војника који су умрли од тифуса и исрцрпљености. Жељко Поповиц́,

Спомен плоча Милану Гачићу

5. јул 2020.

Као да је јуче било, а давно је, средина прошлога века. Отварам ову масивну, лепу, капију, па из ходника улазим у претсобље куће пред којом данас стојимо. Висок, стасит, усправан, са одлучним, а топлим погледом, у дотрајалом сивом, дугом капуту, стоји пред кухињским вратима Милан Гачић, отац мог друга Саше. Човек који је у Првом великом рату све изгубио, дочекује дечака који је у Другом великом рату све изгубио. Ја у његовом оку видим и оца и мајку, а он у мом, можда, налази прерано угасли сјај његова три брата који су своје младе животе узидали у штит за Србију. И тако из генерације у генерацију. Готово да нема

Српски заробљеници у Загребу 1914.

30. јун 2020.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

РТС – Мала Србија у Великом рату

2. јун 2020.

Редакција Општеобразовног програма, Образовно-научног програма програма РТС, у оквиру своје дугогодишње серије научних интервјуа „Европа и Срби“, почиње емитовање циклуса „Мала Србија у Великом рату“. У седмичном ритму, гледаоци ће видети 28 интервјуа с најугледнијим српским историчарима који осветљавају дубинске узроке, мотиве и контраверзе водећих европских сила тога времена, дугогодишње чекање правог тренутка и уверљивог повода за почетак рата, те интересну логику великих сила у односу на Србију и Балкан која је условила њихово веома специфично понашање према малој Србији пред рат и за сво време његовог трајања. Мало је познато да Србија никада, током Првог светског рата, није званично имала статус савезника, а поднела је, пропорционално броју становника највеће

Маре Петровић: Заборављена хероина Великог рата

2. април 2020.

Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива дела вечно их крунишу дивљењем и поштовањем. Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена је одласком мушких чланова у четничке редове. Мара се суочила са новим искушењем оставши сама и без подршке. Све ове тегобе

Споменик краљу ујединитељу: Статуа монарха коњаника налазиће се у парку између Старог и Новог двора у Београду

11. фебруар 2020.

Споменик краљу Александру Карађорђевићу биће подигнут између Старог и Новог двора на Теразијама, односно између Генералног секретаријата председника Републике и Скупштине града, одлучио је Одбор за подизање споменика на првој седници, којој је председавао академик Душан Ковачевић. Пише: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ Скулптура трагично настрадалог српског и југословенског монарха на коњу неће се налазити у центру цветне ронделе, као што се размишљало, већ ближе Пионирском парку, а техничке детаље утврдиће Урбанистички завод Београда. Наиме, испоставило се да је на месту цветне ронделе живот скончао краљевски пар из династије Обреновића, краљ Александар и краљица Драга, када су их завереници бацили са дворске терасе током Мајског преврата 1903. Зато је Одбор, да би

Положени вијенци за Србе страдале у првом европском логору

27. децембар 2019.

Код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци у оквиру обиљежавања 104 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у којем је 12.000 људи изгубило живот. Вијенце су положили делегација Народне скупштине Српске, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Зоран Јањић, представници Конзулата Србије у Бањалуци, делегација града Добоја и припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. Претходно је код Спомен-костурнице служен парастос, а у Храму Светих Петра и Павла у Добоју служен помен, чиме је почело обиљежавање 104 године од интернације Срба у аустроугарски логор у Добоју. Кроз логор у Добоју од 1915. до 1917. године прошло је више од 45.000 Срба, о чему

Заборављени српски маузолеј: Јиндриховице

22. децембар 2019.

За острво Видо и војничко гробље на Зејтинлику где су сахрањени српски ратници сви су чули, али за Јиндриховице мало ко зна. У шуми надомак овог места које се налази на самој граници Чешке и Немачке почива 7.100 српских војника, официра и цивила. …Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни дан – данас, десет година након ослободилачког рата, нема ни најмањи крст, ни најмањи камен који би чувао сећање на жртву оних који су вас ослободили. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али кад ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа

У Шиду служен парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима учесницима Првог светског рата

11. новембар 2019.

Шид је у Првом светском рату ослобођен на дан Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 1918. године кад је из Сремске Митровице у Шид ујахао коњички одред Четвртог пешадијског пука Дринске дивизије војске Краљевине Србије под командом капетана Алексића. Пре тога је у Шиду, као и у осталим крајевима Аусто-угарске где су Срби чинили већину, формирано Народно веће, као привремени орган власти. Председник Већа био је апотекар и земљопоседник Јован Шумановић, магистар фармације, из чувене породице Шумановића, рођен у Шиду 1873. године од оца Светозара и мајке Катарине, где се 1930. и упокојио. Сву своју имовину, кућу и земљу, завештао је Српској краљевској академији (садашњој САНУ) у Београду. Око 40 Срба

Бојанић: Дан примирја или Дан победе или још боље Дан капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине

11. новембар 2019.

Не могу а да се не сетим срамног чина који се десио прошле године на стогодишњицу од примирја у Великом рату, у ствари, тачније и прецизније капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине!!! Тако морам да почнем ово моје излагање. Прво да се присетимо шта се то десило прошле године… Прође и тај јубилеј стогодишњице 2018. али, тај сраман чин мора да се забележи и не сме да се заборави… када је Косово* било међу земљама победницама у Првом светском рату… е, стварно велика срамота за ту и такву Европу. Али то и није много чудно, баш ти исти наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ

“Насиље на сваком кораку”

14. октобар 2019.

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву