U okviru već tradicionalnog pohoda na Olimp, Planinarsko društvo “Zelengora” iz Foče ove godine prvi put organizuje i uspon na Kajmakčalan, da bi se povodom jednog vijeka od Velikog rata planinari poklonili junacima jedne od njegovih najvećih bitaka. Na hodočašće junacima sa “Kapije slobode”, kako su Srbi u Prvom svjetskom ratu nazvali vrh Kajmakčalana, krenuće 28 planinara, od kojih je 25 iz Foče i troje iz Istočnog Sarajeva. Predsjednik Planinarskog društva “Zelengora” Karlo Šimović ističe da je ovo dosad najmasovnija akcija ovog društva van granica BiH. “Iz Foče krećemo sutra poslije podne, a na Kajmakčalan, najviši vrh planine Nidže na granici Grčke i Makedonije, penjemo se u subotu, 16. septembra.

Ak­tu­el­na go­di­šnji­ca Pr­vog svet­skog ra­ta, ko­ju će svet obe­le­ža­va­ti do 2018, pri­li­ka je da se pod­se­ti­mo naj­va­žni­jih me­sta u ino­stran­stvu na ko­ji­ma su sa­hra­nji­va­ni srp­ski voj­ni­ci. Na ne­ki­ma od naj­po­zna­ti­jih po­či­va­li­šta, po­put Ma­ut­ha­u­ze­na u Austri­ji, so­lun­skog Zej­tin­li­ka i grč­kih ostr­va Krf i Vi­do ili Kaj­mak­ča­la­na u Ma­ke­do­ni­ji, po­čast su oda­li i zva­nič­ni­ci na­še ze­mlje. Po­me­nu­ti me­mo­ri­ja­li su, me­đu­tim, sa­mo de­lić ba­šti­ne ko­ja ob­u­hva­ta vi­še od 500 lo­ka­ci­ja u 40 dr­ža­va sve­ta, gde su po­ko­pa­ni voj­ni­ci iz bal­kan­skih ra­to­va i oba svet­ska ra­ta. Ta­ko ka­zu­ju po­da­ci iz po­pi­sa ko­ji je za pro­je­kat „Ba­šti­na rat­ni­ka” sa­či­nio isto­ri­čar De­jan Ri­stić, osni­vač slu­žbe za za­šti­tu voj­nih me­mo­ri­ja­la i me­sta stra­da­nja pri Mi­ni­star­stvu ra­da i

Na desnoj obali Drine, na lokalitetu Crna stijena u Studentskoj ulici u Foči, postavljena je spomen-ploča za 19 Srba iz Čelebića koje su austrougarski okupatori strijeljali 2. septembra 1914. godine. Predsjednik Inicijativnog odbora za postavljanje spomenika, odbornik u Skupštini opštine Foča Жarko Todović rekao je da će spomen-ploča čuvati od zaborava nedužne civile. “Oni su dali živote za našu slobodu i ovo je najmanje što možemo da uradimo za njih. Жelim da zahvalim opštini Foča koja je omogućila podizanje spomenika, preduzeću `Prezent` koje je obezbijedilo radnu snagu i doniralo betonsko postolje, kao i kolegama odbornicima koji su finansijski podržali inicijativu”, rekao je Todović. U avgustu i septembru 1914. godine Austrougari

Koliko je današnje vreme slično onom pred početak Prvog svetskog rata, a koliko se od njega razlikuje? Brojni sukobi u svetu, od kojih neki prete da prerastu u globalni sukob, usporavanje globalizacije, izolacionizam i kidanje trgovinskih veza i ugovora, ograničavanje imigracije i mnogi drugi razlozi navode brojne intelektualce da zaključe da današnji svet podseća na onaj pred Prvi svetski rat. Na opasnost od globalnog sukoba već ranije su upozoravali nemački nobelovac Ginter Gras i papa Franja, a izveštaj Džoša Fajnmana, glavnog ekonomiste jedne od najvećih svetskih investicionih kompanija „Dojče aset menadžmenta“, koji je objavljen početkom godine, kaže da bi svet mogao da se narednih decenija nađe u fazi usporavanja i kočenja globalizacije. To nije ništa novo i slično je onome što se događalo u godinama koje su prethodile Prvom

Posle jednog veka razrešena nepoznanica oko imena poslednjeg dela Nadežde Petrović, nastalogu Velikom ratu. Slika prikazuje šatore poljskog saniteta Dunavske divizije Na čuvenoj slici “Valjevska bolnica”, poslednjem delu slavne srpske slikarke Nadežde Petrović, nastaloj u Velikom ratu, nije prikazan, kako se ranije smatralo, bolnički objekat u Valjevu, u kom je ona bila medicinska sestra i umrla od tifusa. Slika najverovatnije prikazuje šatore poljske bolnice Dunavske divizije u trenutku kada je, početkom jeseni 1914. godine, bila locirana u Peckoj, kod Osečine. Nadežda je tu bila angažovana tokom bitaka na Drini. Ustaljeni naziv slike, tako, ipak nije greška. U zajedničkom radu “Nadeždina Valjevska bolnica – vreme i mesto nastanka”, predstavljenom na međunarodnom

Za restauratorske i konzervatorske radove na jednom od tri najvažnija srpska groblja iz Prvog svetskog rata država izdvojila 2,4 miliona dinara. – Na Starom vojničkom groblju u Šumaricama sahranjeno je i više desetina austrougarskih i nemačkih vojnika Kragujevac – Staro vojničko groblje u okviru memorijalnog kompleksa u Šumaricama, koje je formirano još u drugoj polovini 19. veka tokom srpsko-turskih ratova, konačno je obnovljeno i sređeno. Poslednji restauratorski i konzervatorski radovi završeni su juče po podne, kada su majstori sremskomitrovačke firme „Granit Liješće” mastilom ispisali imena poginulih vojnika i natpise na sačuvanim kamenim spomenicima. Stari drveni krstovi zamenjeni su betonskim, a čitava površina groblja na kome se danas nalazi stotinak humki biće

Ovo je izuzetno zanimljivo i važno za razumevanje svega onoga što nam se dešavalo, što nam je dolazilo i dan danas dolazi s hrvatske strane. . Jovan Dučić o periodu od aneksije Bosne i Hercegovine 1908: ❝ Aneksija je teško pogodila Srbiju i Crnu Goru, koje su za njih jedine i više nego jednom ratovale, a tako isto i srpski onamošnji narod, koji nije nikad ni prestajao da diže veće ili manje ustanke. U Hrvatskoj, naprotiv, Zagreb, koji je uvek za sebe govorio da je ‘carske vere’ i oduvek pevao pesme nalik na onu Okruglićevu: “ Ko će tebe, majko hranit’, kad ja odem cara branit’ „, bio je, naprotiv,

Жalovito svedočenje Vojislava Stanimirovića iz Velikog Popovca koji je u rat otišao sa ocem i bratom, ostavljajući u kući samo nejač, a vratio se sam Čačak – U rat smo krenuli zajedno, istog časa, sve tri muške glave iz kuće: otac Ranislav, moj stariji brat Vojin i ja, Vojislav Stanimirović. Mislili smo – brzo ćemo odbiti napad neprijatelja pa ćemo ponovo živeti u slozi i ljubavi u svom Velikom Popovcu kod Petrovca na Mlavi. Tako svoju ispovest počinje najmlađi od trojice ratnika iz te čestite kuće, i ređa je u pero književnika Antonija Đurića. Pa čemerno veli, na samom početku: „Ali, ratni vihor ponese nas neželjenim stazama. Sa njih se

„Voli svoju zemlju u kojoj si se rodio i u kojoj živiš, jer ona je tvoja domovina, veli naša Biblija”, pribeleženo je za potonje generacije u „Spomenici poginulih srpskih Jevreja u Balkanskom i Svetskom ratu”. Potomci Srba mojsijevaca napisaše još i da su Jevreji, od kada su napustili svoju rođenu grudu, bili kroz sva vremena dobri građani, svuda kud ih je vodio put istorije. Tako je to bilo i jeste i u zemlji Srbinovoj, u kojoj su Jevreji radili u miru na podizanju opštenarodnog blagostanja i borili se za vreme ratova, rame uz rame, hrabro, pored svoje braće Srba. Bilo je Jevreja srpskih ratnika još u srpsko-turskim ratovima 1876–1878. godine,

Tekeriš — Na današnji dan obeležava se 103 godine od Cerske bitke, jedne od najznačajnijih i najvećih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Godišnjica Cerske bitke obeležena je u Tekerišu kod Loznice. Kako je javila Radio-televizija Srbije, vence povodom 103. godišnjice kod spomen-kosturnice “Cerska bitka” u Tekerišu položili su potomci cerskih ratnika, predstavnici vlasti, članovi udruženja veterana, poštovaoci istorije i mnogi drugi. U čast cerskim junacima sutra će biti održan osmi Cerski marš, posvećen vojvodi Жivojinu Mišiću tokom kojeg će oko 2.000 učesnika pešačiti od Šapca do Tekeriša trasom dugom 37 kilometara. Cerska bitka, koji se odigrala tokom avgusta 1914. godine, predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda srpske

VREME KADA REČ „SRBIN “ NIJE SMELA DA SE KAЖE! Prvi svetski rat je od samog svog početka razotkrio svoje lice zla i tame, koja se spremala Srbima i svemu onome što se zvalo srpskim. Malo je govoreno i jako malo se zna o zločinima Bugara na tlu Srbije u tom periodu. Teror i genocid nad Srbima započet je sprovođenjem bugarske politike, pod načelom da treba istrebiti što više Srba, a ono što preostane bugaruizovati. Izjava predsednika bugarske vlade, u to vreme, to jasno dokazuje: „Može se Srbija obnoviti, može i da se Srbija poveća posle rata, ali u Srbiji više neće biti Srba!“ Koja količina mržnje je izbijala iz

Po okončanju Prvog svetskog rata novembra 1918. na severu novoformirane države Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ostalo je nerešeno pitanje nove granice Slovenije i Austrije, kao ostatka Austrougarskog carstva. Slovenački oficir Rudolf Majster organizovao je Slovence, naoružao ih i poveo borbu za prisajedinjenje delova teritorije koju su Slovenci smatrali svojom. Isto su, međutim, smatrali i Austrijanci. U borbama slovenačkih dobrovoljaca sa šajkačama kojima su se priključili i srpski vojnici na povratku kućama iz nemačkog zarobljeništva, koje su počele krajem 1918. godine i trajale sve do proleća 1919, ratna sreća je ipak bila na strani još uvek jake i organizovane austrijske vojske. Međutim, prema nekim mišljenjima, na slici nisu Slovenci sa šajkačama

Među vitezovima slobode, kako ih u istoimenoj knjizi naziva Milan Šantić, posebno se izdvaja životna priča Đure Perovića. Učestvujući u Balkanskim ratovima, pa u Velikom ratu, čitavih šest godina bio je odvojen od najmilijih, sanjajući dan konačnog oslobođenja. Početkom leta 1918. godine, potpuno nenadano, dobio je poziv koji se ne odbija, koji je sam po sebi velika čast. Poziv za susret sa vojvodom Mišićem bio je početak slavne epizode ovog, pokazaće se, velikog heroja. Uz informaciju da je doneta odluka o probijanju Solunskog fronta, kao jednom od najhrabrijih, naređeno mu je ubacivanje duboko u neprijateljsku teritoriju radi izviđanja i obaveštavanja savezničke komande o planovima neprijatelja. Prihvativši naređenje, sa posebnim ponosom