Srpski rat posle rata o kome se malo zna: Pokolj u Austriji, Slovenci sa šajkačom

Datum objave: četvrtak, 17 avgusta, 2017
Veličina slova: A- A+

Po okončanju Prvog svetskog rata novembra 1918. na severu novoformirane države Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ostalo je nerešeno pitanje nove granice Slovenije i Austrije, kao ostatka Austrougarskog carstva. Slovenački oficir Rudolf Majster organizovao je Slovence, naoružao ih i poveo borbu za prisajedinjenje delova teritorije koju su Slovenci smatrali svojom. Isto su, međutim, smatrali i Austrijanci.

Slovenci sa šajkačama

U borbama slovenačkih dobrovoljaca sa šajkačama kojima su se priključili i srpski vojnici na povratku kućama iz nemačkog zarobljeništva, koje su počele krajem 1918. godine i trajale sve do proleća 1919, ratna sreća je ipak bila na strani još uvek jake i organizovane austrijske vojske.

Međutim, prema nekim mišljenjima, na slici nisu Slovenci sa šajkačama nego Srbi koje je Majster oslobodio iz austrougarskog logora. Mada, objašnjenje za šajkače na glavama Slovenaca je da je bila reč o kapi pobedničke savezničke vojske koju su Austrijanci i Nemci morali po odredbama primirja da poštuju kao komandnu vlast pobednika. Majster je shvatio taj značaj šajkače i ođednom je osvanula na glavama njegovih dobrovoljaca.

Maja 1919. godine, kralj Aleksandar Karađorđević u tu borbu kao pomoć šalje đenerala srpske vojske, komandanta čuvene Drinske divizije, osvajača Kajmakčalana, Krstu Smiljanića. Slavom ovenčani ratni komandant počinje maja 1919. ofanzivu na austrijsku vojsku.

Pred napadom 10.000 srpskih vojnika, veterana Solunskog fronta, kojima se priključuje slovenački odred generala Majsnera, austrijska vojska kao i prethodnih godina u bitkama Prvog svetskog rata na Ceru i Suvoboru, nema šansi.

U narednih mesec dana Krsta Smiljanić osvaja znatan deo oblasti Koruške i pripaja ga Kraljevini SHS. Zanimljivo je da su Smiljaniću u pozadini stajali Vijetnamci, francuski vojnici koji su sa Srbima došli od Soluna 1916. godine sve do Ljubljane gde su se nalazili u vreme rata u Koruškoj.

Krsta Smiljanić
Krsta Smiljanić

Ovaj „rat posle rata“ naneo je izvesne žrtve među srpskim vojnicima koji su prethodno preživeli svetsku klanicu, od Cera preko Albanije do Soluna, ali i slovenačkim borcima koji su ratovali za novu granicu svoje prve države. Sve žrtve su bile uzaludne jer je stanovništvo Koruške već 1920. odlučilo referendumski da ostane u sastavu Austrije.

Danas u jednom od mesta u Koruškoj i dalje stoji kamen koji označava dokle je 1919. u svojoj ofanzivi stigao „srpski vojnik“.

Ali, sa druge strane, u Sloveniji danas nema nikakvog obeležja niti spomenika ratniku sa Zlatibora Krsti Smiljaniću koji je sa tim istim srpskim vojnikom nacrtao današnju severnu granicu republike Slovenije… Nemci odnosno Austrijanci, Krsti Smiljaniću ovu ofanzivu nisu zaboravili: kada je Treći rajh okupirao Jugoslaviju 1941. godine, starog ratnika su odveli iz rodnog sela Ljubiš na Zlatiboru u kućni pritvor u Beogradu u kome su ga držali godinama.

Krsta Smiljanić nije izdržao loše uslove utamničenja i preminuo je svega nekoliko meseci pre nacističkog isterivanja iz Srbije, 15. maja 1944. godine.

Izvor: Srbin info

Vezane vijesti:

Planovi Austrougarske: Za Srbe logori i odredi smrti

Srpski Spartanci: Ovo nestvarno junaštvo naše vojske je 105 godina bilo zaboravljeno

Robert S. Votson: Srbi skloni udarima depresije, ali njihova sposobnost da se povrate je neverovatna

Nemanjinu postojbinu nudili Bosni na tacni




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top