У Боки которској ће 1. фебруара бити обележена 100. годишњица од побуне аустроугарских морнара, весника краја кундк монархије. Црвене заставе прво се завијориле на бродовима „Санкт Георг“ и „Геа“ За који дан, навршава се век од Побуне морнара у Боки которској. О том догађају, који је наговестио крај црно-жуте монархије, као и продор социјалистичких идеја на балканско тло, шира јавност мање зна. А ради се о важном историјском датуму када се „невеста Јадрана“ помињала у целој Европи. Бока, која се налазила у аустријском делу Аустроугарске, била је због свог стратешког положаја изузетно важна поморска база. Побуна око 6.000 морнара на четрдесетак бродова аутроугарске ратне флоте, стационираних понајвише испред Ђеновића, почела

Историјски догађаји одвели наше сународнике и на северозапад Русије. На периферији Кандалакше сачуван споменик војника Гојка Томића, рођеног 1894. Са другог белега кише и морске буре избрисале слова Два надгробна споменика на некадашњем старом гробљу помораца на периферији Кандалакше, градића са тридесетак хиљада становника на крајњем северозападу Русије, којег тешко могу да пронађу на географској карти и грађани РФ, сведоче да су бурни историјски догађаји и велики ратови одвели Србе на разне стране света да би тамо оставили кости, далеко од отаџбине. Ратни вихор неке је довео и на обале Белог мора, где и дан-данас на једном споменику пише да је ту сахрањен Србин Гојко Томић. Са другог белега су

Ко је био један од највећих црногорских јунака коме у Беранама његови Васојевићи подижу споменик. Капетан Александар Саичић у Руско-јапанском рату, у двобоју, 1905. посекао јапанског самураја Васојевићи, којима је борба за слободу увек ишла од руке и била „редовна појава“, сетили су се, додуше са великим закашњењем, свог великог сина. Једног од највећих јунака које је дало ово племе, али и цела Црна Гора – капетана црногорске војске и Русије Александра Лекса Саичића. Ко је човек коме ће у Беранама, одлуком одборника коалиције „Здраво Беране“, бити ускоро подигнут споменик, питају се само они који се нису напајали знањем са народних врела, или они који у журби за бољим животом

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић данас су на бањалучком гробљу „Свети Пантелија“ положили вијенац код Споменика жртвама велеиздајничког процеса, поводом обиљежавања Дана примирја у Првом свјетском рату. Савановић је истакао да се данас одаје почаст свима који су у Првом свјетском рату дали живот за отаџбину и слободу. „У Првом свјетском рату српски народ је имао огромне губитке. Српски народ и у миру мора бити јединствен у борби за слободу и отаџбину“, рекао је новинарима Савановић. Николић је нагласио да је данас одата почаст свим жртвама које је Србија дала у Првом свјетском рату. „Знамо какву је голготу

Генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић положиће данас вијенац на бањалучком гробљу „Свети Пантелија“ поводом обиљежавања Дана примирја у Првом свјетском рату. Примирје су потписале силе Антанте са Њемачком у жељезничком вагону у Компијену 11. новембра 1918. године у 11.00 часова. Овај датум се у Србији од 2012. године обиљежава као државни празник. Генерални конзулат Србије у Бањалуци подсјећа да су улога Србије у Првом свјетском рату и њена жртва, 1.248.136 погинулих или 28 одсто укупног становништва, били од изузетног значаја за окончање првог најразорнијег рата свјетских размера. О значају и улози Србије и тријумфалном путу српске војске од 1914. до 1918. године говори и немјерљив допринос побједама Антанте,

Сутра се навршава 95 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића, највољенијег српског краља, који је Србију задужио много, прије свега либерално-демократским погледом на свијет и великим побједама у Првом свјетском рату.  Краљ Петар Први Ослободилац остаће упамћен у српској историји као европски либерал, први уставни владар, врховни командант херојске ослободилачке војске, али прије свега као владар који је имао разумијевања и волио свој народ. Краљ Петар је на власт дошао након мајског преврата 1903. године и убиства посљедњег српског владара из династије Обреновић, Александра и његове супруге Драге, а владао је све до своје смрти 1921. године. Петар је био Карађорђев унук, и трећи син Персиде и кнеза Александра

У порти Цркве Покрова Пресвете Богородице у Кнежеву данас је, поводом Видовдана, откривена и освештана спомен-плоча са именима 74 солунска добровољца са подручја ове општине. Спомен-плоча, коју је открио Манојло Поповић, унук солунског добровољца, постављена је у организацији Републичке и Општинске организације потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године. Предсједник Републичке организације потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године Владимир Шеварика рекао је да је са подручја општине Кнежево било далеко више добровољаца, негдје више од 200, али да су се до сада успјели прикупити подаци за њих само 74, чија се имена налазе на овој спомен-плочи. „Постављањем спомен-плоче исправили смо неправду дугу више од 90 година према нашим славним

Јунак с Вучјег дола предводио народну гарду у бици за одбрану Лознице. Прота Јован Бошковић, из Даниловграда, борио се у балканским ратовима и Првом светском рату Са крстом у левој и сабљом у десној руци провео је свој век чувени поп Јован Бошковић, из Орје Луке код Даниловграда, духовник који је као учесник великих битака уписао своје светло име у бесмртнике.  Прота је остао запамћен као велики беседник и ревносни свештенослужитељ, а када је требало да се брани отаџбина, истицао се храброшћу и војничком вештином. У балканским ратовима био је војни свештеник пољске болнице Моравске дивизије другог позива. Остало је записано да је на почетку Првог светског рата организовао народну