БРОД, 18. МАЈА (СРНА) – Српски борци из Брода противе се подизању споменика припадницима такозване Армиjе БиХ и Хрватског виjећа одбране (ХВО) у Горњим Колибама, погинулим у борбама са српским снагама, сматраjући то провокациjом Бошањака коjи тако желе да наруше добре односе Срба и повратника Бошњака у бродскоj општини. Предсjедник Општинске Борачке организациjе из Брода Марко Василић рекао jе Срни да Борачка организациjе не може дати подршу изградњи споменика људима коjи су за вриjеме рата починили злочине над српским цивила. „Свjесни смо да, као организациjа не можемо сприjечити да Бошњаци подижу споменик, jер то закон омогућава, али таj потез Бошањака сматрамо провокациjом“, истиче Василић. Он jе подсjетио да jе споменик,

САРАЈЕВО, /СРНА/ – Земир Ковачевић, коjи се терети за ратни злочин против цивилног становништва, коjи jе починио над лицима српске националности на подручjу општине Брод изjаснио се данас пред Судом БиХ да ниjе крив. Суд БиХ потврдио jе 16. априла оптужницу коjа Ковачевића терети за ратни злочин против цивилног становништва, саопштено jе из Суда БиХ. У оптужници се, између осталог, наводи да jе оптужени за вриjеме оружаног сукоба у БиХ, као припадник Интервентног вода Прве босанскобродске бригаде, у току марта и априла, те jула и августа 1992. године на подручjу општине Брод, сам и са неидентификованим припадницима ХОС-а и ХВ-а учествовао у убиствима, мучењима, незаконитом затварању, одвођењу на принудни рад,

Пред Судом БиХ данас ће се о кривици изjаснити Земир Ковачевић коjи се терети за ратни злочин против српских цивила на подручjу општине Брод 1992. године, саопштење jе овог суда. Суд БиХ потврдио jе 16. априла оптужницу коjа Ковачевића терети за ратни злочин против српских цивила у коjоj се наводи да jе оптужени као припадник Интервентног вода Прве босанскобродске бригаде у марту и априлу, те jулу и августу 1992. године на подручjу општине Брод сам и са неидентификованим припадницима ХОС-а и Хрватске воjске, учествовао у убиствима, мучењу, незаконитом затварању, одвођењу на приндуни рад, пљачкању и неоправданом уништавању имовине цивила српске националности. Ковачевић jе ухапшен у Шведскоj 28. децембра 2010. године

ГРАДИШКА, 9. МАЈА /СРНА/ – Градишка jе трећа општина у бившоj Југославиjи по броjу жртава фашизма, изjавио jе начелник ове општине Никола Крагуљ. Говорећи о 9. маjу – Дану побjеде над фашизмом Крагуљ jе истакао да се будуће генерациjе мораjу с поштовањем односити према овом значаjном датуму. Поводом Дана побjеде над фашизмом делегациjе општине Градишке, Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) и Борачке организациjе Републике Српске положили су виjенце на спомен обиљежjа у Градишци, Новоj и Староj Тополи и Горњим Подградцима. Широм свиjета данас се обиљежава 67. годишњице од побjеде над нацистичком Њемачком у Другом свjетском рату.     Извор:

У Вукосављу и у селу Нови Град, код Оџака, данас jе обиљежено 20 година од страдања Срба са подручjа општине Оџак у протеклом рату, коjи су били заточени у 16 логора на териториjи БиХ и Хрватске. Полагањем цвиjећа на централном споменику погинулим борцима и цивилима у посљедњем отаџбинском рату у Вукосављу и прислуживањем свиjећа у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду код у Оџака, Федерациjа БиХ, данас су чланови Удружења логораша „Оџак 92“, представници борачких организациjа Вукосавља, Брода и Шамца, те локалних управа Вукосавља и Шамца обиљежили 20 година од почетка прогона и формирања логора за Србе на простору општине Оџак. „На данашњи дан 1992. године Хрватско виjеће одбране /ХВО/ формирало jе логоре у Основноj школи у

ВУКОСАВЉЕ, (СРНА) – У Вукосављу и у селу Нови Град код Оџака данас ће бити обиљежена 20. годишњица страдања српског народа са подручjа оџачке општине у протеклом рату. Полагање цвиjећа планирано jе у 14.30 часова у Вукосављу код централног споменика страдалим оџачким Србима, а потом ће у 15.00 часова у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду бити служен парастос за погинуле логораше и борце из овог краjа. Из Удружења логораша „Оџак 92“ наводе да ће до села Нови Град на подручjу федералне општине Оџак бити оганизован превоз. Тортуру у логорима у Оџаку, а касниjе у Броду, Орашjу и Славонском Броду у Хрватскоj нису преживjела 42 логораша. У одбрани Републике Српске живот jе изгубило 20

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Злочин над Србима почињен у Буквику 1992. године треба хитно да процесуира Тужилаштво Брчко дистрикта или Тужилаштво БиХ, закључак jе округлог стола коjи jе одржан у Бањалуци. На округлом столу чиjи jе организатор невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница“ представљена jе монографиjа Љубише Симића „Буквик: злочин без казне“, коjа говори о шестомjесечноj опсади заjеднице српских села Буквик код Брчког и њеном потпуном уништењу у нападу Армиjе БиХ 1992. године. Аутор jе рекао да монографиjа свjедочи о злочину коjи се догодио приjе 20 година, али Тужилштво Брчко дистрикта jош ниjе ништа учинило да се оваj злочин процесуира и да се одговорни приведу правди. „Очекуjем да ме неко тужи због

ДЕРВЕНТА, 23. АПРИЛА (СРНА) – Споменик коjи jе у католичком гробљу Рабић код Дервенте подигнут за погинуле припаднике 103. бригаде ХВО нема дозволу, потврђено jе Срни у Општинском одjељењу за просторно уређење. У овом одjељењу кажу да нико до сада ниjе тражио такав докуменат, а за такве обjекте мора се тражити дозвола. Начелник Одjељења за инспекциjске послове у Дервенти Томо Наградић изjавио jе Срни да инспекциjи до сада нико ниjе поднио приjаву о томе и да ће испектори изаћи на терен и утврдити стање уколико стигне приjава. “Инспектори реагуjу онда када неко поднесе приjаву о бесправно изграђеним обjактима. Када jе риjеч о поменутом споменику, до сада ниjе стигла никаква приjава“,

ДЕРВЕНТА, (СРНА) – Удружење ратних заробљеника из Дервенте осудило jе подизање споменика припадницима 103. бригаде ХВО на католичком гробљу Рабић код Дервенте и оциjенило церемониjу откривања споменика као провокациjу, jер су у њоj учествовала лица обучена у униформе ХВО-а са оружjем. Удружење ратних заробљеника из Дервенте захтиjева од инспекциjских органа да уклоне споменик хрватским воjницима на католичком гробљу Рабић и наводе да он представља провокациjу. Бивши заробљеници хрватских логора подсjећаjу да су управо припадници ове jединице за вриjеме рата 1992. године починили наjстрашниjе злочине над српским цивилима коjи су били заробљени у четири логора у Дервенти. Предсjедник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић рекао jе да се jедан од

ШАМАЦ, (СРНА) – Код споменика на градском тргу у Шамцу jе служен молитвени помен за 114 бораца Воjске Републике Српске (ВРС) и 22 цивилне жртве рата у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Комадант 5. батаљона Друге посавске брагаде ВРС Младен Радовић истакао jе да jе данашњи помен сjећање на оне коjи су уткали своjе животе у Републику Српску. „То jе сjећање на jедно вриjеме за коjе сви хоћемо да кажемо да не треба никада више да се понови, али на коjе смо поносни jер jе у Шамцу прво 4. одред у склопу 17. тактичке групе, а онда послиjе 5. батаљон био таj коjи jе на границама наше општине и Републике Српске омогућио

ШАМАЦ, 11. АПРИЛА (СРНА) – У Шамцу jе данас обиљежено 67 година од ослобођења општине у Другом свjетском рату, у коjем jе на овом подручjу живот изгубило 450 бораца и цивилних жртава фашистичког терора. Тим поводом положени су виjенци на спомен-костурницу, те на спомен-бисте народних хероjа Митра Трифуновића – Уче и Пере Босића, споменик Шесте Источно-босанске народноослободилачке удране бригаде и споменик палим борцима од 1992. до 1995. године. Предсjедник општинског СУБНОР-а Драгомир Недић поручио jе да се оваj датум не смиjе заборавити, а тековине НОБ да се мораjу поштовати. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да ова општина његуjе традициjу НОБ и све што jе урађено у борби против

БРЧКО, 11. АПРИЛА /СРНА/ – Потпредсjедник Савеза удружења логораша Републике Српске из Брчког Никола Ристић изjавио jе Срни да постоjе поуздани подаци да jе Адмир Ризвановић, jедан од осумњичених за разбоjништво у Боћу, повезан и са масакром 13 заробљених српских бораца из брчанског села Грбавица у марту 1993. године. Српска удружења проистекла из Отаџбинског рата у Брчком располажу доказима да jе Адмир Ризвановић /1975/, звани Талон, 8. марта 1993. године у селу Бодериште снимао ратни злочин над заробљеним српским борцима, чиjа масакрирана тиjела су касниjе размиjењена. “Ризвановић има видео снимак масакра и нудио jе Србима да га прода. Он jе значаjан за свjедочење у том случаjу, о коме jе већ

ШАМАЦ, 4. АПРИЛА (СРНА) – Припадници Полициjе станице у Шамцу положиће данас цвиjеће на споменик погинулим припадницима полициjе у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату поводом Дана полициjе Републике Српске и 20 година од постоjања МУП-а РС. Начелник Центра jавне безбjедности Добоj Тихомир Нарић рекао jе да jе поводом овог jубилеjа у протеклих седам дана добоjски Центар организовао више активности као што су добровољно давалаштво крви, посjете породицама погинулих полицаjаца, турнир у малом фубалу. Нарић jе навео да jе полициjа данас, у односу на приjе 20 година, савремениjа, бржа и да има веће повjерење грађана, али да jе за бољу безбjедности неопходна и добра сарадња са локалним заjедницама. Он jе истакао да са

БАЊАЛУКА, 28. МАРТА /СРНА/ – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић очекуjе да ће Тужилаштво БиХ ускоро подићи оптужницу за ратне злочине почињене над Србима у Сиjековцу 1992.године против Земира Ковачевића и осталих лица одговорних за таj злочин. Након данашњег састанка у Сараjеву са шефом Специjалног одjељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Велимировић jе рекао Срни да jе циљ састанка био подизање оптужнице и убрзање процесуирања ратног злочина почињеног над Србима у Сиjековцу, 26.марта 1992. године пред Судом БиХ. Велимировић jе навео да jе састанку присуствовао и предсjедник Удружења породица заробљених и погинулих Срба из Брода Марко Грабовац, како би допунили доказни материjал у вези са случаjем

САРАЈЕВО, 23. МАРТА /СРНА/ – Истрага Тужилаштва БиХ jе при краjу за jедно осумњичено лице за ратни злочин над српским цивилима у Сиjековцу 26. марта 1992. године, речено jе Срни у Тужилаштву БиХ. „За већи броj осталих осумњичених лица истрага су наставља“, навели су у Тужилаштву БиХ, не желећи да прецизираjу када ће и да ли доћи до подизања оптужнице. Шведска jе краjем октобра 2011. године изручила БиХ Земира Ковачевића, осумњиченог за ратне злочине над српским цивилима у Сиjековцу и Босанском Броду 1992. године, од када се налази у притвору Суда БиХ. Ковачевић се сумњичи се да jе као припадник ХВО-а учествовао у убиствима, мучењима, незаконитом затварању, присиљавању на принудни