ДЕРВЕНТА, 7. ЈУЛА (СРНА) – Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василиjе освештаће сутра Спомен-комплекс „Чардак“ коjи jе изграђен као знак сjећања на српске цивилне жртве са дервентског подручjа током одбрамбено-отаџбинског рата. Спомен-комплекс, у чиjем саставу треба да буду спомен-плоче, споменик и спомен-црква, изграђен jе на мjесту масовне гробнице у коjу су била бачена тиjела 19 Срба из насеља Чардак.   Оваj комплекс гради се поред магистралног пута Дервента – Добоj на мjесту гдjе jе била масовна гробница из коjе jе ексхумирано 19 српских цивила.   Злочин су извршили припадници Хрватске воjске и паравоjних хрватско – муслиманских jединица из Дервенте.   До сада су изграђени споменик и спомен плоча, док jе за

СРБАЦ, 4. ЈУЛА (СРНА) – Делегациjе Општинског одбора СУБНОР-а и Општинске борачке организациjе и општине Србац данас су положиле цвиjеће и прислужиле свиjеће на пет спомен-обиљежjа погинулим борцима и жтрвама Фашистичког терора у Другом свjетском рату.На стратишту Стегића ади, усташе су 1944. године заклале 22 члана породица Стегић и Вишњић.   Делегациjе су посjетиле спомен-обиљежjа у Повеличу, Ножичком, Приjебљезима, Стегићу и Разбоj Лиjевчу.   У Народноослободилачкоj борби учествовало jе 1.214 бораца из општине Србац од коjих jе 390 погинуло, 319 их jе одведено у заробљеништво, а 285 се воде као жртве Фашистичког терора.   Предсjедник ОО СУБНОР-а Србац Данило Кошутић као jе за Срну да народ овог краjа никада неће заборавити страшан злочин у марту 1944.

САРАЈЕВО, 3. ЈУЛА (СРНА) – Суђење Земиру Ковачевићу, оптуженом за ратне злочине над српским цивилима 1992. године на подручjу тадашње општине Босански Брод, почеће 11. jула пред Судом БиХ, речено jе на статусноj конференциjи.Предсjедаваjући судског виjећа Даворин Јукић наjавио jе да ће доказни поступак почети 15. августа, те да ће се водити рачуна о експедитивности процеса с обзиром да се оптужени налази у притвору.   Виjеће jе одобрило захтjев оптуженог да га умjесто адвоката Едина Шабановића у поступку заступа бранилац Сенад Дуповац, преноси Бирн.   Тужилаштво БиХ терети Ковачевића да jе у прољеће и љето 1992. године, са неидентификованим припадницима ХОС-а и Хрватске воjске, учествовао у убиствима, мучењима, незаконитом затварању,

Повеља општине Модрича, наjвише признање ове локалне заjеднице, постхумно jе додиjељена генералу Воjске Републике Српске Новици Симићу,саопштено jе из ове општине. Повеља ће бити додиjељена породици генерала Симића на свечаноj сjедници Скупштине општине на Видовдан, 28. jуна када се обиљежава Дан општине. „Видовданска недjеља“, у коjоj ће грађани и руководство Модриче обиљежити Дан општине и ове године ће традиционално почети сутрашњим приjемом начелника Модриче Младена Крекића за представнике борачких организациjа. Према програму коjи jе усвоjио Одбор за организациjу прославе, у недjељу, 24. маjа руководство Модриче и броjни грађани обиљежиће 20 година од пробоjа коридора на Дугим Њивама. У оквиру „Видовданске недjеље“ биће одржане броjне културне и спортске манифестациjе. На Видовдан

ДЕРВЕНТА, (СРНА) – Борци отаџбинског рата из Дервенте захтиjеваjу од локалне власти да уклоне споменике подигнуте неприjатељским воjницима на подручjу општине. Борци наводе да су споменици погинулим припадницима ХВО-а подигнути у Модрану, Дервенти, Врховима, Кулини, Биjелом Брду, док jе споменик погинулим шехидима подигнут код градске џамиjе на Тргу ослобођења, преко пута зграде Скупштине општине. Предсjедник Борачке организациjе из Дервенте Боро Добриловић рекао jе Срни да за изградњу ових споменика административна служба општине ниjе дала сагласност, а то му jе потврђено и у Одjељењу за просторно уређење. Он сматра да су инспектори приликом сваке изградње били дужни да провjере да ли се обjекат легално гради и постоjе ли неопходни документи за

БРОД, 13. ЈУНА (СРНА) – Удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода позвало jе Суд и Тужилаштво БиХ да напокон процесурираjу злочин почињен над српским цивилима из Сиjековца,код Брода 1992. године. Предсjедник овог удружења Марко Грабовац рекао jе Срни да се поjедини злочинци слободно крећу и провоцираjу породице жртава, те оциjенио да jе у непроцесуирању овог злочина био велики утицаj међународних фактора.   „Знаjу се починиоци злочина и њихови наредбодавци. Сматрам да jе фактор страних сила наjвећи кривац за непроцесуирање овог злочина. Они су одиграли значаjну улогу на самом почетку рата у БиХ. Увjерен сам да ниjедан народ у БиХ не би учинио оно што се десило

ДЕРВЕНТА, (СРНА) – Троjици српских логораша из Дервенте Федерациjа БиХ треба да исплати нешто више од 49.000 марака на име накнаде за нематериjалну штету и душевне боли зато што су их тзв. Армиjа БиХ и ХВО држали у заробљеништву.Према пресуди Општинског суда у Сараjеву, Чеди Марићу треба да буде исплаћено 16.600 марака, Николи Јовичићу 4.900 и Луки Патковићу 28.000 марака.   Они су у хрватско–муслиманским логорима у Дервенти и Броду провели више мjесеци.У логоре су одведени из своjих кућа као цивили.   Лука Патковић свjедочи да jе логору био малтретирн,понижаван, тучен и тjеран на присилни рад.   „Наjтеже jе било када неки од припадника ХВО-а погину у борбама са српским

ДЕРВЕНТА, /СРНА/ – Предсjедник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић позвао jе Суд БиХ да напокон почне процесурање извршиоца злочина над Србима из дервентског насеља Чардак.   Он jе подсjетио да су припадници регуларне воjске из Хрватске, заjедно са припадницима паравоjних хрватско-муслиманских jединица из Дервенте, на Васкрс 1992. године на кућним праговима убили 46 Срба из овог насеља.   „Нико за ове злочине до сада ниjе процесуран, иако су Тужилаштву БиХ познате чињенице“, истакао jе Кнежевић, напоменувши да се злочин на Чардаку десио само мjесец дана након злочина у Сиjековцу код Брода.   Он jе подсjетио да су тада на Чардаку убиjене циjеле породице. „Више од стотину Срба са

БРОД, 29. МАЈА (СРНА) – Бивши логораши из Брода тврде да Окружни суд у Добоjу ниjе уступио Тужилаштву БиХ предмет против Индире Врбљанац – Камарић, бивше управнице женског логора у Броду, гдjе jе неколико стотина Српкиња 1992. године претрпjело наjмонструозниjе тортуре и понижавања.   Добоjски Окружни суд ниjе доставио информациjу Удружењу логораша из Брода о томе гдjе jе предмет „Врбљанац-Камарић“, због чега не вjеруjу да jе прослиjеђен Сараjеву. Истрагу против Камарићеве покренуло jе Окружно тужилаштво у Добоjу приjе пет година.   Предсjедник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац каже да тврдњама бивших логораша у прилог говори и чињеница да jе портпарол Тужилаштва БиХ Борис

БРОД, (СРНА) – Удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода оптужило jе Институт за тражење несталих и Тужилаштво БиХ да скриваjу злочин коjи су над цивилима починили припадници регуларне воjске из Хрватске у маjу 1992. године у близини Брода. Предсjедник Удружења Марко Грабовац изjавио jе Срни да jе риjеч о злочину коjи су припадници Хрватске воjске починили над цивилима из Подриња коjи су се налазили у четири аутобуса. Аутобуси су код Брода требали да пређу Саву и да пут наставе ка некоj од европских земаља.   „Заустављени су код Брода, одведени и ликвидирани, jер jе са врха тадашње власти Хрватске стигла наредба да аутобуси не смиjу прећи

БИЈЕЉИНА, 24. МАЈА (СРНА) – У организациjи Удружења избjеглих и расељених Срба зеничке региjе, у цркви Светог Ђорђа у Биjељини служен jе парастос за 800 погинулих српских бораца и цивила ове региjе у протеклом рату. Парастосу jе присуствовало око 120 чланова породица погинулих бораца са подручjа Зенице, Бугоjна, Травника, Новог Травника, Какња, Жепча, Завидовића, Доњег Вакуфа, Маглаjа и Бусоваче.   Предсjедник овог удружења Душан Стевановић рекао jе Срни да jе са подручjа централне Босне протjерано око 100.000 Срба, те да jе њихов повратак немогућ.   „Немогуће jе да се вратимо jер jе тамо све наше порушено, потпуно jе уништено више од 200 села“, рекао jе Стевановић.   Он каже да Удружење избjеглих и расељених Срба зеничке региjе има

У Дервенти jе у току градња споменика за 46 српских цивила из приградском насеља Чардак, коjе су на Васкрс 1992. година на кућном прагу убили припадници регуларне Хрватске воjске и паравоjних хрватско-муслиманских jединица из Дервенте. Споменик подижу на мjесту масовне гробнице у коjоj су биле сахрањене жртве након ликвидациjе. Краj споменика ће бити подигнута и спомен-црква у коjоj ће бити уграђене мермерне плоче са исписаним именима српских жртава. Због тога што jе често мета напада вандала, биће пренесен и раниjе подигнути споменик овим жртвама. Предсjедник Удружења заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић, на чиjу инциjативу се и подиже оваj спомениик, изjавио jе да се очекуjе да радови буду завршени наjкасниjе за мjесец дана, када ће бити обављено освештање

БРЧКО,  (СРНА) – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић рекао jе да jе Прва Посавска бригада Воjске Републике Српске (ВРС)у протеклом рату бранила и одбранила главну артериjу коjа jе напаjала лиjево и десно плућно крило српског народ. „Она jе бранила право а живот, слободу и равноправност свог народа“, рекао jе Ђокић на обиљежавању Дана формирања Прве Посавске бригаде Воjске Републике Српске (ВРС).   Он jе подсjетио да jе Прва посавска бригада ВРС основана са задатком да запштити животе и имовину српског народа.   „Поносан сам што jе таj задатак извршила часно и хероjски“, истакао jе ђокић и подсjетио да jе ова бригада за стварање Српске и слободу

БРОД, 18. МАЈА (СРНА) – Српски борци из Брода противе се подизању споменика припадницима такозване Армиjе БиХ и Хрватског виjећа одбране (ХВО) у Горњим Колибама, погинулим у борбама са српским снагама, сматраjући то провокациjом Бошањака коjи тако желе да наруше добре односе Срба и повратника Бошњака у бродскоj општини. Предсjедник Општинске Борачке организациjе из Брода Марко Василић рекао jе Срни да Борачка организациjе не може дати подршу изградњи споменика људима коjи су за вриjеме рата починили злочине над српским цивила. „Свjесни смо да, као организациjа не можемо сприjечити да Бошњаци подижу споменик, jер то закон омогућава, али таj потез Бошањака сматрамо провокациjом“, истиче Василић. Он jе подсjетио да jе споменик,