У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању служен jе парастос страдалим Србима У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен jе парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежило jе данас 23 године од погибиjе мjештана овог села, међу коjима jе осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегациjе општинске Борачке организациjе и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима коjа jе постављена на зид

У новоизграђеноj Цркви Свете Огњене Мариjе у Подравању код Сребренице сутра ће бити служен парастос за 60 убиjених српских воjника и цивила из овог села, од коjих су 32 погинула 24. септембра 1992. године. Након тога биће положено цвиjеће на спомен-плочу коjа jе приjе три године постављена и освештана на зиду локалне цркве. Одавање поште и служење парастоса, коjи ће бити одржан у организациjи Борачке организациjе Сребренице, мjештана Подравања и породица настрадалих, биће прилика и за подсjећање на страдање Срба из овог села приjе 23 године за шта jош нико ниjе одговарао. Међу убиjеним 24. септембра 1992. године било jе и седам жена из Подравања. Тада су муслиманске снаге из

Парастос код споменика на Папратноj Њиви Код споменика на Папратноj њиви код Фоче сутра ће бити служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила коjе су на том мjесту из засjеде побили припадници такозване Армиjе БиХ приjе 23 године. На старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, 20. септембра 1992. године, припадници муслиманске воjске засули су „осама“ и „зољама“ камион Воjске Републике Српске у коjем jе, осим бораца, био и велики броj цивила из Калиновика, Трнова и Миљевине. Нико ниjе преживио напад, а међу жртвама jе било и шест жена, коjе су претходно из Трнова избjегле у Калиновик. Помен-парастос почеће у 12.00 часова. Извор: Везане виjести: Бранислав Р. Вучетић – Jadovno 1941. Болно

Полагање виjенаца на Црном врху код Зворника Парастосом и полагањем виjенаца на Спомен-плочу, данас су на Црном врху код Зворника обиљежене 23 године од страдања 11 припадника Воjске Републике Српске (ВРС), полицаjаца и цивила, коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убили сребренички муслимани. Замjеник предсjедника Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић рекао jе да се доласком на мjесто страдања већ 23 године одаjе почаст убиjеним Србима, али да за све то вриjеме нико од оних коjи су починили оваj стравичан злочин ниjе одговарао. „Познаjући рад, или боље рећи нерад, Тужилаштва и Суда БиХ мислим да ћемо на правду jош дуго

Оскрнављена спомен-плоча на Црном врху код Зворника Парастосом и полагањем виjенаца на Спомен-плочу, сутра ће на Црном врху код Зворника бити обиљежено 23 године од страдања 11 припадника Воjске Републике Српске (ВРС), полицаjаца и цивила, коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убили сребренички муслимани. Према програму обиљежавања, парастос ће бити служен у 11.00 часова, након чега ће бити положени виjенци на Спомен-плочу коjа jе подигнута на мjесту страдања, саопштено jе из Одбора за обиљежавање 23 године од дана страдања на Црном врху. Спомен-плоча на Црном врху постављана jе 10. септембра 2010. године и први пут jе оскрнављена шест дана након постављања, а у истоj години поново jе оскрнављена

У аутобусу jе 27. августа 1992. године страдало двоjе дjеце од по 12 година, убиjена jе старица од 86 година, а рањена су дjеца од по три, четири, пет и шест година, свjедочи возач Ранко Иконић. Приредио: Бранко КУСМУК У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засjеде убили 26 и ранили 80 српских цивила, коjи су аутобусима одлазили из Горажда. Возач аутобуса коjи jе рањен у овоj колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послиjе 23 године оваj злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили – жене, дjеца и стариjи људи, те да ниjе било ниjедног

Насер Орић Тужилац Посебног одељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ након вишемесечне истраге коjа jе спроведена у сарадњи са Државном Агенциjом за истраге и заштиту (СИПА) и МУП Републике Српске, подигао jе оптужницу за ратни злочин против Насера Орића и Сабахудина Мухића! Орић и Мухић се терете да су током рата и оружаног сукоба између Армиjе РБиХ и Воjске Републике Српске, на подручjу Сребренице и Братунца, у своjству комаданта и припадника снага Армиjе РБиХ поступали противно одредбама међународног хуманитарног права и Женевских конвенциjа. У оптужници се наводи да су оптужени, током 1992. године у местима Залазjе, Лолићи и Куњерац, починили убиство три заробљеника српске националности. Оптужени се терете за кривично

English Полагање виjенаца у мjесту Кукавице код Рогатице У мjесту Кукавице код Рогатице данас jе служен парастос за 26 српских цивила коjе су на данашњи дан 1992. године из засjеде убили припадници такозване Армиjе РБиХ док су пред муслиманском офанзивом бjежали Горажда. Наjстариjа жртва била jе бака Танкосава Гавриловић од 82 године, док jе наjмлађи убиjени Милан Ђуровић био беба од само неколико мjесеци. Предсjедник Регионалног удружења логораша из Вишеграда Драгиша Андрић рекао jе да се оваj страшан злочин догодио у кањону риjеке Ракитница у Кукавицама. Он jе истакао да се много већи злочин догодио Србима коjи су остали у Горажду, гдjе jе убиjено више од 250 српских цивила, а

Вjештак за демографиjу Светлана Радовановић у наставку суђења генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу рекла jе да имена више од 1.000 људи са списка жртава из Сребренице, коjи jе направио демографски експерт тужилаштва, нису могла бити пронађена на списковима грађана БиХ пописаних 1991. године. „Са списка од 7.428 сребреничких жртава из извештаjа демографа оптужбе, имена и други подаци више од 1.000 њих, нису могли бити пронађени на списковима грађана БиХ пописаних 1991. Знам да тих 1.000 нису били држављани БиХ. Могли су бити муслимани, али нису морали“, рекла jе она. Радовановићева jе критиковала своjу колегиницу експерта тужилаштва Еву Табо зато што jе посвjедочила да jе у Сребреници почињен „масакр“, наводећи

Парастос побиjеним Србима из Хранче На градском гробљу у Братунцу данас jе служен парастос, положено jе цвиjеће код спомен-крста и прислужене свиjеће за покоj душа 20 Срба из братуначког насеља Хранча коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а од коjих jе седам убиjено на данашњи дан 1992. године. Делегациjе Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Борачке организациjе Братунац положиле су цвиjеће, а чланови породица и комшиjе окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника и приjатеља. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код

ББЦ jе 6. jула гледаоцима у Британиjи први пут приказао своj получасовни документарни филм “Смртоносна опомена. Поново у Сребреници”, а три репризе су уследиле већ 18. jула. И вероватно ће их бити jош. ББЦ jе, што jе jасно већ из наслова, док су стручњаци из Форин офиса смишљали, писали и преправљали своjу резолуциjу за Уjедињене нациjе, урадио своj део посла, те се и он успешно уклопио у кампању за jош jедно обележавање српског народа као геноцидног. Новинарка-наратор Мириjам Франсоаз-Сера и редитељ Гилиjен Банкрофт проценили су да ће гледаоцима сребреничку трагедиjу наjбоље представити ако се у овом документарцу поjаве и четворо енглеских двадесетогодишњака и тиме посебно истакне колики jе био злочин