Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе да главни проблеми, коjи од самог прогона муче избjегличку популациjу, нису обухваћени недавно потписаном Декларациjом о окончању расељавања и обезjеђивању траjних рjешења за угрожене избjеглице и интерно расељена лица у региону. Будимир jе рекао за Срну да избjегли и прогнани Срби из Хрватске очекуjу да буду другачиjе третирани, или бар консултовани када се доносе овакве декларациjе. Он jе нагласио да се у Декларациjи, коjу су 7. новембра у Београду потписали министри спољних послова Србиjе, БиХ, Црне Горе и Хрватске, не говори о узурпираноj приватноj имовини и поштовању основних људских и грађанских права. „Ако jе ова декларациjа имала

Oдлукoм пoвjeрeнствa зa увjeтни oтпуст, Mиркo Нoрaц ћe 25. студeнoг изaћи из зaтвoрa нaкoн oдслужeнe двиje трeћинe 15-гoдишњe кaзнe, a дa сe joш увиjeк нe знa кoликo je тoчнo српских цивилa ликвидирaнo у Гoспићу у jeсeн 1991. нити гдje су пoсмртни oстaци вeћинe жртaвa. Зa рaтни злoчин у Гoспићу 2003. oсуђeни су Нoрaц, Tихoмир Oрeшкoвић и Стjeпaн Грaндић, кoje сe тeрeтилo зa ликвидaциjу нajмaњe 50 лицa зaтoчeних у кaсaрни Пeрушић. У прeсуди je oписaнo дa je 17. oктoбрa 1991. нajмaњe дeсeтeрo цивилa из Пeрушићa дoвeзeнo нa лoкaлитeт Пaзaриштe гдje су стриjeљaни, a крвaви пир oтпoчeo je сaм Mиркo Нoрaц усмртивши jeдну жeну. Другoг дaнa, нajмaњe je 40 зaтвoрeникa прeбaчeнo нa

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао jе данас у Сараjеву да су у БиХ сви незадовољни процесуирањем ратних злочина. Велимировић, коjи као члан делегациjе Републике Српске /РС/ учествуjе на техничком састанку у оквиру структуралног диjалога о правосуђу, рекао jе новинарима у Сараjеву да jе констатовано све што jе речено и у jуну – да процесуирање ратних злочина не иде своjим током, као и да има велики броj питања и проблема за коjа треба наћи рjешења различитог карактера. „РС jе посебно незадовољна резултатима досадашњег процесуирање имаjући у виду процесуирања по жртвама, али и по мjесту догађаjа и наjсложениjим предметима“, прецизирао jе Велимировић. Он jе истакао да jе

„За три године мандата Српска jе издвоjила 50 милиона КМ за повратак Бошњака, док jе ФБиХ обезбиjедила само три милиона КМ за повратак Срба у приjератна мjеста живљења. С друге стране, огромна су дуговања Федерациjе према РС и све то заjедно социjално-економску слику код нас чини тежом“, рекао jе Стевановић на конференциjи за новинаре. Он jе навео да се мора наћи неко рjешење да Српска наплати средства од ФБиХ по основу дуга Фонду ПИО РС, као и великог укупног дуга како би таj новац био враћен народу, коjи због економске кризе живи на рубу егзистенциjе. Говорећи о теми „Будимо патриоте – помозимо jедни другима како би кризу заjеднички и лакше

Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако jе убиjених пуно више, терете се за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате. – Вjеруjем Жупаниjском државном одвjетништву у Осиjеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свjедочењу у Осиjеку, и то на дан смрти човjека коjи jе наjодговорниjи за све што се тада у граду догађало – за „Новости“ jе изjавила Вjера Солар, чиjа jе кћи Љубица jедна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску. Као што

У интервjу бањалучком дневнику „Фокусу“ Денис Латин изразио jе „ужасно“ разочарање што jе на Програмском виjећу ХРТ-а за именовање Хловерке Новак Срзић, гласао и представник националних мањина, а то jе био Србин Драган Црногорац. Своjу улогу 90-тих када jе Хловеркина опциjа почистила Србе из Хрватске, Латин jе обjаснио да jе био „обичан новинарчић коjи jе имао 25 година“. Аутор некоћ утjецаjне „Латинице“ Денис Латин открио jе у понедjељак у интервjуу бањалучком дневнику „Фокус“ да jе до укидања те емисиjе дошло када jе мало дубље загребла по позадини убоjства Иве Пуканића. Латин у интервjуу о том убоjству ниjе рекао ништа ново, а помало jе збуњуjуће што говори о укидању емисиjе 2008.