Отаџбински рат Архиве - Страница 20 од 502 - Јадовно 1941.

Митровданска битка 1992.

10. новембар 2022.

Ја, господине председниче, једино признајем суд српског војника и свог мученичког народа. Само њима полажем рачуне и ником више! Нас су сви оставили. Чекају да падне Невесиње, да се проспе Херцеговина. Пише: Мишо Вујовић Командант „Ви сте тај чувени командант Гушић?”, арогантно му се обратио председник Парламента. „Чуо сам свашта о вама, и доброг и лошег”, наставио је, састављајући густе обрве испод којих је продорним погледом гледао команданта једне од најуспешнијих бригада Војске Републике Српске. Пуковник је стајао у полураскораку, у модро зеленом комбинезону, заврнутих рукава до лаката. Сед, кратко ошишан, правилног, мало избораног лица, украшеног плавим очима, десном руком ослоњен на револвер, подсећао је на Ли Марвина из филма

Логор Рибарска колиба

31. октобар 2022.

Логор „Рибарска колиба“ jе био jедно од броjних мучилишта у систему хрватских логора за Србе, коме су хрватске паравоjне снаге ЗНГ и специjалне jединице хрватске полициjе „Јесење кише“ под командом Томислава Мерчепа, мучиле цивиле српске националности у мотелу „Рибарска колиба“, у близини Мариног Села (на путу између Пакраца и Кутине), у периоду 11. октобра 1991. до 29. марта 1992. године. Кроз оваj логор jе прошло више од 300 Срба, а наjмање 100 Срба jе убиjено. Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА Оваj логор jе основан од специjалне jединце МУП-а Хрватске „Јесење кише“, коjом jе командовао Томислав Мерчеп. 11. октобра 1991. године у мотелу „Рибарска колиба“

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

30. октобар 2022.

НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991.: У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце. Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин Извор: НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991. ОСТАЛА ПУСТОШ Хрватска усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу,

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!

29. октобар 2022.

Као и протеклих неколико година, у суботу 29. октобра ове године са почетком у 11 часова у цркви св. Марка у Београду, биће служen парастос изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991, те цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Пише: Ранко Раделић Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа започетих пре тридесет година у коjима jе живот изгубила 76 особа и чиjи су егзекутори паравоjне формациjе, терористичке групе и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“ чиjе jе сjедиште у Београду. Већину страдалих чине цивили, свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

29. октобар 2022.

У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 29. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској 1991 – 1997 године, поријеклом са источне Билогоре, те преко 100.000 павославних Срба, рођених и сахрањених на Билогори и другдје од 1552 до 2022. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је и организује и ове године, Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада

Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана

27. октобар 2022.

У Гређанима код Окучана данас је , поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић, Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић,

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Београду

26. октобар 2022.

Промоција ће бити одржана 01. новембра 2022. године у 19 часова у Етнографском музеју, Београд, Студентски трг 13. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског

Госпићка крвава јесен 1991.

17. октобар 2022.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног сна“ – независне државе Хрватске а Срби за живот у Југославији. Дијаметрално супротна државноправна опредељења водила су у оружани конфликт. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Већина Срба су гласањем за Рачанов СДП свјесно или несвјесно прећутно подржали могућност да живе у независној држави Хрватској. Међутим, хрватско политичко водство подржано од већине хрватског народа, није жељело Србе у Хрватској. Повампирено усташтво постала је свакодневна претња за српски народ, посебно за Србе у градовима, који су били у веома тешкој ситуацији. Након тзв „балван

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Годишњица ликвидације најмање 124 Срба из Госпића

17. октобар 2022.

Навршава се 31 година од ликвидације најмање 124 госпићких Срба 17. и 18. октобра 1991. године у Хрватској, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. У Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. У том периоду је, према Веритасовим подацима, убијено најмање 125 лица српске националности, међу којима и 39 жена, од чега скоро половина од 16-18 октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До

Забрањују филм Малагурског, а нису га ни погледали: „Република Српска – борба за слободу“ на удару

14. октобар 2022.

Широм Европе, Бошњаци потписују петицију за забрану филма Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ под оптужбом да филм негира геноцид над Бошњацима и да је редитељ „познати националиста у блиским везама с бившим председником Српске Милорадом Додиком који негира геноцид у Сребреници“, пишу швајцарски медији. Малагурски негира ове оптужбе и каже да не разуме то што људи желе да забране његов филм, а да га нису ни погледали. Документарни филм Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ нашао се на удару бошњачких удружења широм Европе, која траже забрану овог остварења – након премијере у Бањалуци – више од 20 000 људи на порталу цханге.орг потписало је петицију

Далматински Јасеновац

13. октобар 2022.

“Кад си писао о Луки требао си мене да питаш. Ја данас не бих био жив да Лука није преузео део моје тортуре, рекао ми је овај одважни човек, након Лукине сахране. Пише: Мишо Вујовић У Морињу је откривена спомен плоча на згради у којој су боравили хрватски бојовници. У том затвору нико није убијен, нико тешко повређен, а за један (не)доказани шамар заробљеном хрватском борцу, Которанин Иво Мензалин добио је од државе Црне Горе четири ипо године строгог затвора. Нечувено. Срамно прање одговорности главних виновника рата за мир и ратних јастребова са чијим благословом су мобилисани резервисти на Дубровачком ратишту. Ратове воде политичари док су официри и војска извршиоци

Ново издање: Народна ношња Срба Ливањског поља

5. октобар 2022.

У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево. Рецензент књиге је др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја Београд, а значајан

Обележена годишњица смрти мајора Милана Тепића

30. септембар 2022.

Јуче је обележена 31. годишњица смрти мајора Милана Тепића. Храбром мајору почаст је одата полагањем венаца на споменик у улици у Београду која носи његово име. Министар одбране Небојша Стефановић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти мајору Милану Тепићу, преноси се у саопштењу. Поручио је да су људи као што су били Тепић и војник Стојадин Мирковић „уткали своје животе у темеље наше отаџбине и били одани војничкој заклетви до последњег даха“. Дужни смо, навео је, „да градимо и јачамо Србију сваког дана, како би будуће генерације и Мирковића и Тепића и свих других породица у овој земљи живеле у миру и благостању“. Стефановић је положио венац

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

29. септембар 2022.

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у „Јасеновцу“. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно „начео“ 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj „књизи живота“, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

Линта: Тужилаштво да покрене кривични поступак за убиство 13 крајишких Срба на Коранском мосту

23. септембар 2022.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост почела је ликвидација. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се прије 31 годину десио монструозни злочина над 13 припадника ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. Припадници хрватских паравојних и полицијских формација зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се превозили припадници активног и резервног састава ЈНА који су, након преговора и обећања хрватске стране да