arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Далматински Јасеновац

13. октобар 2022.

“Кад си писао о Луки требао си мене да питаш. Ја данас не бих био жив да Лука није преузео део моје тортуре, рекао ми је овај одважни човек, након Лукине сахране. Пише: Мишо Вујовић У Морињу је откривена спомен плоча на згради у којој су боравили хрватски бојовници. У том затвору нико није убијен, нико тешко повређен, а за један (не)доказани шамар заробљеном хрватском борцу, Которанин Иво Мензалин добио је од државе Црне Горе четири ипо године строгог затвора. Нечувено. Срамно прање одговорности главних виновника рата за мир и ратних јастребова са чијим благословом су мобилисани резервисти на Дубровачком ратишту. Ратове воде политичари док су официри и војска извршиоци

Ново издање: Народна ношња Срба Ливањског поља

5. октобар 2022.

У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево. Рецензент књиге је др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја Београд, а значајан

Обележена годишњица смрти мајора Милана Тепића

30. септембар 2022.

Јуче је обележена 31. годишњица смрти мајора Милана Тепића. Храбром мајору почаст је одата полагањем венаца на споменик у улици у Београду која носи његово име. Министар одбране Небојша Стефановић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти мајору Милану Тепићу, преноси се у саопштењу. Поручио је да су људи као што су били Тепић и војник Стојадин Мирковић „уткали своје животе у темеље наше отаџбине и били одани војничкој заклетви до последњег даха“. Дужни смо, навео је, „да градимо и јачамо Србију сваког дана, како би будуће генерације и Мирковића и Тепића и свих других породица у овој земљи живеле у миру и благостању“. Стефановић је положио венац

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

29. септембар 2022.

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у “Јасеновцу”. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно “начео” 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj “књизи живота”, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

Миодраг Линта

Линта: Тужилаштво да покрене кривични поступак за убиство 13 крајишких Срба на Коранском мосту

23. септембар 2022.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост почела је ликвидација. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се прије 31 годину десио монструозни злочина над 13 припадника ЈНА на Коранском мосту у Карловцу.  Припадници хрватских паравојних и полицијских формација  зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се превозили припадници активног и резервног састава ЈНА који су, након преговора и обећања хрватске стране да

РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА У ХРВАТСКОЈ: Остали су само трагови од Срба – ћирилица више није проблем

22. септембар 2022.

Срба за трећину мање него прије десет година. Зато овај попис доноси и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника. У Хрватској се током последњих десет година у највећем проценту смањио број хрватских држављана српске националности као и број вјерника, највише католика и православаца, пренио је Јутарњи лист, пред данашњу објаву нових података прикупљених у прошлогодишњем попису становништва. Удио Срба у становништву Хрватске пао је у посљедњих десет година са 4,36 на 3,2 одсто, показали су резултати пописа 2021. Државни завод за статистику Хрватске

Годишњица страдања Срба у акцији “Медачки џеп”

10. септембар 2022.

Јуче се навршило 29 година од напада хрватске војске на села у околини Госпића. У акцији названој Медачки џеп убијено је 88 Срба, од којих су 36-оро били цивили. Пише: Ђурђица Драгаш Рођаци и пријатељи убијених окупили су се на парастосу у београдској Цркви Светог Марка Иза назива Медачки џеп крију се три српска села у околини Госпића-Дивосело, Читлук и Почитељ. Крије се неколико стотина људи који су тог септембра 1993.године протерани из својих кућа, али најтеже је што се крију и трагичне судбине оних који нису успели да се спасу. Нешто народа је успело да побегне у Велебит, али они који су остали у својим селима су углавном побијени.

У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 88 Срба убијених прије 24 године у агресији хрватске војске на Медачки џеп код Госпића, зону која је била под заштитом УН.

НАЈАВА: Парастос за Србе убијене септембра мјесеца 1993. године код Госпића

8. септембар 2022.

Београд, петак  09. 09. 2022. у 11 часова – Црква Светог Марка. Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у петак  09. 09. 2022. године у храму Светог апостола и евангелисте Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. Извор: Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“, Београд

ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

7. септембар 2022.

Хрватско правосуђе и послије 31 годину ћути о злочину над српским цивилима и припадницима Tериторијалне одбране у селу Гређани код Окучана. Да би прикрила злочин у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене признала статус цивилне жртве рата уз образложење да су их убили “четници”, а не хрватске паравојне групе и војници. Пише : Миломир САВИЋ Припадници хрватских паравојних Формација “Tигрови” су на данашњи дан, 05. септембра 1991. године у селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, извршили стравичан злочина над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали, а одговорни ни данас нису приведени правди. Предсједник Удружења протјераних Срба

Парастос

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања цапрашких Срба 22.08.1991. године

22. август 2022.

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих прошлог вијека десио се 22. августа 1991. У раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и ЗНГ-а, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали“ кроз српска села: Блињски Kут, Kињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво, којом приликом су убили 15 цивила*, просјечне старости 48 година, и више десетина ранили. У њиховом крвавом походу на српска села зауставили су их мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу. Најмлађа међу убијенима је Жељка Боиновић (23), по занимању текстилна радница, која је упуцана

У Хрватској претежно облачно, мјестимично са Олујом

4. август 2022.

Замислите нацију која слави злочинце! Ако можете, сада замислите како је та нација мезимче оних који кажу како се цело своје постојање боре против злочинаца. Можете ли замислити државу у којој су усташки и нацистички поздрави нешто сасвим нормално, чак и пожељно. Замислите човека који клечи над јамом са својом породицом и плаче, а не зна да ли више плаче за децом или за собом. Руке су му жицом везане на леђима, јер је онај који их је везао и њему и његовој деци, очигледно велики јунак и у њима види огромну претњу. Изнад тог човека стоји један у црној униформи који тај плач и плач деце прекида великим маљем. Поред њега стоји

Сјећање на убијене на Миљевачком платоу

21. јун 2022.

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу код Дрниша. Након помена убијенима на Миљевачком платоу, положени су вијенци и цвијеће у Ташмајданском парку на споменик Србима погинулим у ратовима деведесетих година. Из Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” подсјетили су да се прије 30 година на подручју Миљевачког платоа десио монструозан злочин над припадницима српске територијалне одбране у присуству Унпрофора. Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, на Миљевачком платоу ликвидирано је 40 српских територијалаца, а већина их је масакрирана. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је истакао да у Хрватској

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 19. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

19. јун 2022.

На данашњи дан отпочело jе страдање Срба са подручjа Доњег Лапца. Почео је ПОКОЉ, злочин геноцида над Србима од стране НДХ. Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. jуна до средине jула 1941. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. jуна 1941. С мjеста злочина побjегао Воjислав Милеуснић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас

Свирепа мучења Срба у Храсници без адекватне казне и након 30 година (ВИДЕО)

17. јун 2022.

Након што је београдско правосуђе потврдило десетогодишњу затворску казну Хусеину Мујановићу, управнику једног од најмање пет логора за Србе у сарајевском насељу Храсница, сарајевско правосуђе приводи крају тужбени процес против Сенада Гаџе, Заима Лаличића и Суље Хебиба, припадника тзв. Армије БиХ. И они су, према свједочењима, баш као и Мујановић учествовали у затварању, премлаћивању, сакаћењу и убиствима храсничких Срба и тортурама над Српкињама. Чак и српском дјецом. А храсничких “мујановића”, “лаличића”, “гаџа” и “хебиба”, још много ужива у слободи! Почело је много прије крвавог априла. Још док су се у мир и суживот јавно заклињали, а Југословенска народна армија била једина легитимна војна сила! Под будним оком творца Исламске декларације

konjic-stari-most-300x199.jpg

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

15. јун 2022.

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА