arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Тајна “Жуте куће” ужаса: Потресна свједочења о трговини органима на Космету (ВИДЕО)

Премијера документарно-играног филма “Досије Косово – Жута кућа” поново је отворила болну тему страдања Срба са Космета, посебно оних за које се сумња да су жртве трговине органима. Иако је о трговини људским органима својевремено писала бивша хашка тужитељка Карла дел Понте, извјештавао Дик Марти, чији извјештај је усвојила и Парламентарна скупштина Савјета Европе, а случај истраживао и тужилац Клинт Вилијамсон – ови догађаји још нису добили судски епилог. Породице отетих и несталих Срба са Космета, који већ 24 године трагају за истином о њиховој судбини, страхују од најболнијег одговора. Извор: РТРС

Саво Штрбац

Саво Штрбац: Крвави Ускрс на Плитвицама

Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Хрватска се све више наоружава, вишеструко повећава број полицајаца, формира Збор народне гарде (ЗНГ) као властиту војску, иако је још формално у саставу СФРЈ. Почетком и средином фебруара Хрватска доноси одлуку “да на њеној територији не важе савезни закони” као и одлуку о раздруживању од СФРЈ, а САО Крајина крајем фебруара доноси “Резолуцију о раздруживању од РХ”. Половином марта ЈНА тражи од Председништва СФРЈ

Обиљежена 31. година од злочина над Србима у Сијековцу(ФОТО)

У Цркви Свете великомученице Огњене Марије служен је парастос убијеним српским цивилима у Сијековцу у оквиру обиљежавања 31. година од злочина над Србима у том мјесту. Парастос је служило свештенство Епархије зворничко-тузланске. Помен у Сијаковцу (Фото: РТРС) Обиљежавању 31. године од злочина над Србима у Сијековцу присуствовали су предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, шеф посланичког клуба СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић, као и начелници општина Брод, Теслић и Шамац. Вијенце су положили Стевандић као предсједник НСРС и изасланик предсједника Српске Милорада Додика

НАЈАВА: Изложба ,,СЛИКЕ СЕЋАЊА“ у Београду

Обавештавамо Вас да ће се изложба радова породица несталих и погинулих лица под називом “Слике сећања”, отворити у 12 часова, 28 марта, Кућа Краља Петра I, Београд. У раду је учестовало 15 породица чији су чланови нестали/убијени на простору Хрватске и једна породица чији је нестанак везан за простор Косова и Метохије. Позивамо Вас да пропратите догађај и дате подршку породицама као и допринос убрзању процеса тражења несталих лица који предуго траје. Осликани радови су резултат пројекта „Подршка породицама несталих – меморијализација“ који је реализован у сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста, МКЦК. Изложба „Слике сећања“ се реализује уз подршку и сарадњу удружења Грађанске иницијативе кроз пројекат „Траговима сећања“, МКЦК-а,  Градском

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: ХУМАНОСТ СРБА СА ПОДРУЧЈА БАНИЈЕ, ЛИKЕ И KОРДУНА ПРЕМА МУСЛИМАНСKОМ НАРОДУ ЗАПАДНЕ БОСНЕ

Сваки ратни сукоб доноси тешке и трауматичне догађаје чије последице трају деценијама, вековима а неке, чини се, чак и вечно. Међутим, и у тим тешким тренуцима каквих је било безброј током минулих ратова за време распада бивше нам државе – СФР Југославије, могу се пронаћи светли примери људскости и хуманости. Пише: Игор Митић, Београд Баш у тим тешким тренуцима сваки појединац нађе се у ситуацији да покаже своје право лице – да ли је човек или не. Наш српски народ, пре него што је и сам прогнан из својих домова у августу 1995. године, показао је велику хуманост према добрим људима – припадницима муслиманског народа Цазинске Kрајине и Западне Босне.

НАВРШАВА СЕ 19 ГОДИНА ОД МАРТОВСКОГ ПОГРОМА СРБА НА КиМ: Мог Златибора су спалили живог

Мученичка, језива смрт однела је заувек, тог страшног мартовског дана Златибора Трајковића (63) из Косова Поља. Угледног инжењера пољопривреде разуларена руља Албанаца живог је запалила! Ни 19 година после, његова супруга Радмила, која данас живи у Нишу не може да заборави ни страдање свог супруга ни страдање свог народа. О том ужасу, каже, размишља сваки дан, често јој се врати и у сновима. Јасно видљив бол на њеном лицу и у очима не могу да се измере, али смогла је снаге да говори за “Новости”: – Тог проклетог 17. марта као да је неко зло лебдело у ваздуху. Ми Срби који смо остали у Косову Пољу, нажалост, нисмо ни слутили

Промовисани зборници „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“

Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. У оба издања објављено је 30 прича у којима породице свједоче о својим несталим и погинулим члановима, о борби за голу егзистенцију, о свом болу, неизвјесности и дугогодишњем чекању да пронађу посмртне остатке својих

11. март 1995. – Сметале им српске дјевојчице у Сарајеву

Муслимански снајпериста са зграде “Лориса” на Тргу Пере Косорића, данашњем Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо, а према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема. Према наводима свједока, дјевојчице је убио припадник 101. бригаде тзв. Армије БиХ чији су иницијали С.П. који је привођен, али никада није процесуиран.Он се јавно хвалио да је

Убиство српског свата и паљење српске заставе – Трајна опомена

Првог марта 1992. године, на Башчаршији у Сарајеву убијен је српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу. Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву. Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних “Зелених беретки” Емина Швракића.

CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv, Bild 101III-Mielke-036-23 / Mielke /

Исходиште геноцида: 1. март

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. Прва објава овог текста са фотографијом нацистичких војника у фесовима, такозване СС Ханџар дивизије, који читају памфлет о односу ислама и јудаизма, десила се 02.03.2010. године. Јединице које су организовале власти тадашње Независне Државе Хрватске, као што је ова, бориле су се као добровољачке чак под Стаљинградом. Из тадашње НДХ, преко Украјине, ишли су да заједно са Хитлером покоре Совјетски савез, односно Русију. Мало се од тада шта озбиљније промијенило. Тако Њемачка опет наоружава Бандеровце у Украјини, а Хрватска шаље добровољце да помогну неонацистичким јединицама. Вијори се шаховница

СВИ СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ 1991. – Убијање цивила, младих ненаоружаних војника, мучење лекара и медицинских сестара…

Јуна месеца 2012. године, Окружно jавно тужилаштво из Мурске Соботе подигло jе оптужнице за наводне ратне злочине против пензионисаних старешина ЈНА – генерала Владе Трифуновића и пуковника Берислава Попова. Пише: Радисав Т. Ристић (Одломак из необjављене књиге „Медиjски порази ЈНА – Истина о Кадиjевићу) Подизањем оптужнице Словениjа је подгрејала ружна сећања на сопствене злочине почињене над деветнаестогодишњим и двадесетогодишњим воjницима бивше Југословенске народне армиjе. Политичко руководство Словениjе, односно Тужилаштво Мурске Соботе, поткрепљуjући лажне изjаве коjе су у то време давали Милан Кучан, Јелко Кацин и други разбиjачи СФРЈ, заборављаjу, изгледа, мучка убиства, масовна малтретирања и остале облике нељудског деловања према свему и сваком ко jе носио сивомаслинасто обележjе ЈНА –

Веритас: Убица српске породице Радосављевић живи као угледни грађанин

Навршила се 31 година од сурове ликвидације четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару у Хрватској, а убица је одавно изашао из затвора и данас живи у том граду као угледан домаћин и “заслужни учесник Домовинског рата”. Тог 25. фебруара 1992. године припадник Хрватске војске, тада двадесетједногодишњи Јожица Мудри ликвидирао је Радета Радосављевића /36/, његову супругу Јованку /32/ и њихове малољетне синове Дејана /14/ и Ненада /10/, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Убица је увече у униформи војног полицајца дошао у кућу Радосављевића и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11 метака,

Имао сам 5 година када су ми пред очима убили брата

„То је био један миран, обичан дан, били смо у гостима код ујака. Само што смо стигли кући, стриц је узео Милоша за руку и повео га да нам купи сладолед. Људи из села седели су испред продавнице, пили пиво, било је предвече отприлике… Одједном је одјекнуо рафал, ја сам био на мосту, тачно испред продавнице, Милош је чекао да стриц изнесе сладолед… Сећам се само да ме је неко ухватио за рамена и прибио уза зид, следеће што памтим је звук хеликоптера и вриштање…“ Тог дана 2000. године, у Церници, на очиглед старијег брата, стрица, рођака, комшија и јединица КФОР-а, из митраљеза је убијен четворогодишњи дечак Милош Петровић, док

Новинар Симо Кљајић из Госпића – ликвидиран, запаљен, идентификован, али и даље с ознаком нестао

Нешто пре поднева 12. октобра 1991. новинар Симо Кљајић изашао је из свог стана на првом спрату у Улици Драгана Ракића ББ у Госпићу (данас Улица краља Петра Крешимира IV) па, дијагонално преко раскрснице, отишао до чувене Угловнице да купи хлеб. И нестао. Аутор: Јелена С. Спасић Као такав се и дан данас води, иако је утврђено и пресуђено где га је и како шест дана касније убила хрватска војска. Најпре, ко је Симо Петра Кљајић. Рођен је 13. јуна 1933. (у неким документима стоји и 20. јун) у Плочи. По занимању је био ковинотокар, тј. металостругар, како показују документа чије је копије Удружењу новинара Србије (УНС) послало Хрватско новинарско

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала “Олују”

Одгледах “Олују”. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се “мотала” само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Колона

Пробудила сам се испод тракторске приколице, прљава и уморна, још мокра од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.