arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ И ДЕМОКРАТСКИ ОДГОВОР СРПСКЕ НА НАСИЛНО ДЈЕЛОВАЊЕ

Српска је угрожена институционално и суштински. Само слога и јединство нашег народа и свих фактора јесу одговор Српске на озбиљне изазове Република Српска има потенцијал да уз мирне, институционалне, демократске, правне и политичке одговоре одбије насилно и на превари засновано дјеловање чији је циљ отимање свих њених кључних надлежности, њене имовине и права одлучивања гарантованог Уставом и Дејтонским мировним споразумом, поручено је синоћ на народној трибини “Угрожена Српска – одлучан одговор”, коју је у Шарговцу код Бањалуке организовао Покрет “Одбрана Српске”. Предсједник Покрета Дарко Матијашевић рекао је да је циљ монтираног политичког процеса пред Судом БиХ покушај политичке елиминације предсједника Републике Српске Милорада Додика, чиме би Српска била институционално обезглављена

Бојан Вегара: Знате, ми тај рат нисмо изгубили

Јуначки смо крв проливали у том рату, у дуплом обручу и против читавог свијета. Ми смо свима донијели мир и Републику Српску, а онда су нас сви заборавили. Кад сам се ноћас вратио из Сарајева кући у Братунац, нисам боловао за родним градом. То ми је први пут да одем, а да неки терет на леђима, велик ко Бјелашница, не донесем у себи и да не болујем за том водом и тим зраком, бар, неколико дана. Зато ваљда за ових 28 година нисам ни био више од десетак пута тамо, од тога сам само четри пута отишао тамо гдје сам провео дјетињство и рат. Сва четри пута сам се умацупао

Свијеће

Хаџићи: Обиљежено 28 година година од егзодуса Срба из Сарајева

Поводом 28 година од егзодуса Срба из Сарајева, служен је парастос у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Хаџићима. Обиљежавање егзодуса наставиће се сутра у манастиру на Равној Романији и војничком гробљу „Нови Зејтинлик“. Предсједник Српске Милорад Додик рекао је да је егзодус Срба из Сарајева, иако једна од највећих и најпотреснијих трагедија која је задесила страдалнички српски народ на крају 20. вијека, био и егзодус до слободе јер су људи напуштали своја имања и вјековна огњишта да би слободно живјели у својој Републици Српској. Егзодус је и Саву Пољчића и његову породицу одвео у Братунац, гдје, каже, није био свој на своме. Није, каже по повратку у Хаџиће доживљавао непријатности,

Мастиловић: Прогон Срба – врхунац вишевјековног процеса затирања

Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да би се цијела историја српског народа на простору Сарајева могла сажети у реченицу да је то био вишевјековни континуитет трајања и затирања, те да оно што се десило сарајевским Србима у посљедњој деценији 20. вијека представља врхунац процеса затирања. – То је врхунац затирања и то не само физичког већ и економског, културног, духовног, историјског, да би се то на крају претворило у затирање памћења и права на памћење, које нажалост и данас траје – рекао је Мастиловић. Он је нагласио да прогон Срба представља врхунац страдања и заокруживање процеса затирања Срба у Сарајеву који су преко ноћи

За убиство српских дјевојчица нико није одговарао

Навршава се 29 година од убиства српских дјевојчица Милице Лаловић и Наташе Учур у сарајевском насељу Грбавица, а за тај злочин још нико није одговарао. Снајпериста са зграде “Лориса” на Тргу Пере Косорића, данашњем Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо, а према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема. Према наводима свједока, дјевојчице

Прича о звездашима у рату: „Не пуцај, ми смо наши!“

Пут са кога се највећи број Делија никада више није вратио, пут са кога су заувек отишли у вечност и тамо остали. Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита (1758), Великог Алана (1411м), Малог Алана (1044м), Ћелавца (1207м), Бобије (1059м) и Презида (768м), а самим тим и заузимање највећег дела Републике Српске Крајине. Пут нас је водио уз обалу Каринског мора, прво кроз Карин Доњи, а

Бојан Вегара: ТЕТРИС

Што би примирја би! Тог дана сам изашао око подне напоље и вуцарао се по Хаџићима. Скоро да никог на улици нема колико је вруће. Још јутрос сам се чуо са Југом и било ми је мрско да идем на купање у Блажуј. Врућина је, а бицикло ми код бабе у Бињежеву и никако ми се не клапа по њега. Блејао сам на степеницама испред зграде и у парку. Кад ми је досадило отишао сам да бацим круг до пијаце и видим да можда доле нема неког од раје. Таман што сам дошао до пијаце, срео сам тетка Пепила, а он ме зовну и рече ми. -Нисам те видио ових

Бојан Вегара: Њено величанство ПРАГА је чудо од оружја и највише су је се муслимани бојали од свег оружја у рату

Ћаћа ми је тек у Братунцу након рата признао, да је замолио Сокола, да ме узме на прагу. Већ пети дан траје муслиманка офанзива. Све грми од граната и земља се тресе. Дан прије офанзиве смо изашли код ђеда и бабе на викендицу под самим Игманом. Горе не падају гранате често, куће су раштркане. Гранате муслимани користе само за гранатирање густо насељених дјелова града. Туку по зградама у центру и по Жуновници. Сваки дан на град падне око хиљаду граната. Притисак праве на војску тим крвничким гранатирањем цивила. Прави пакао је у центру. Често бројим гранате и гледам двогледом гдје падају, а некад се град дуго не види од дима

СРПСКИ НАРОД У АВНОЈЕВСКОЈ ХРВАТСКОЈ: Промоција књиге др Момчила Диклића у Зрењанину

У Салону Народног музеја Зрењанин, у петак 29. децембра је одржана промоција књиге др Момчила Диклића „Српски народ у авнојевској Хрватској: како је нестао један народ!?”, у организацији „Светосавља” из Зрењанина. На промоцији су говорили Душан Стјепановић, историчар и председник Актива наставника историје основних школа града Зрењанина, Милојко Будимир, музејски саветник и генерални секретар „Удружења Срба из Хрватске” (Београд), Владимир Бурсаћ, аутор рада из Зборника „Грађански рат у Хрватској 1991–1995”, и аутор књиге Момчило Диклић, доктор историјских наука. Овом приликом промовисан је и Зборник радова бр. 19, под називом „Грађански рат у Хрватској 1991–1995.”, за 2023. годину. “Вечерас је промоција књиге о нестанку Срба у авнојевској Хрватској. Тада је била

Бојан Вегара: ХЉЕБ ЗА ПРЕМЈЕСИТ

Тог ратног љета смо преградили Зујевину код општине и направили базен. Купали смо се и сунчали, те уживали у чарима љета. А највише у примирју, јер већ данима не пуца. Негдје мало иза подне, сјетих се да нисам премјесио хљеб. Мама нам је рекла да га премјесимо да не би заборавили и да не покипи. Често се деси да заборавимо, али тог јутра смо се бураз и ја договорили да је мој ред да га премјесим. А и пушило ми се, па сам пожурио да једну запалим у стану док никог нема. Хладовина у стану ме разгали и узех маказе да исјечем цигару која је у рефузи и дуга је

Којић: Представом у Меморијалном центру у Сребреници скрећу пажњу са српског Аушвица – логора “Силос”

Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић оцијенио је да се данашњом представом за јавност у Меморијалном центру у Сребреници жели скренути пажња са обиљежавања 28 година од затварања сарајевског Аушвица – логора “Силос” и сакрити истина о мучењу сарајевских Срба током протеклог рата у БиХ. Којић је рекао да је обиљежавање Међународног дана сјећања на жртве Холокауста у Меморијалном центру Сребреница “доказ да муслимани уз помоћ Запада желе и даље да гурају причу о лажном геноциду над муслиманима у Сребреници”. – Сама чињеница да је један од говорника био лажни високи представник показује да је ово једна велика фарса и лаж. Кристијан

Бојан Вегара: Логор Силос – сарајевски Аушвиц

Фамилијо, кумови, пријатељи и комшије нек вам је срећна ова 28 годишњица слободе и нек вам је Свети Саво увијек на помоћи! Прије 28 година, на Светога Саву распуштен је задњи концентрациони логор за Србе, Силос у Тарчину. Распуштен је два мјесеца по завршетку рата и сигурно је најозлоглашенији логор какав на српској страни ни у сну није постојао у тадашњем Српском Сарајеву. Познавао сам и познајем већину логораша, јер сам са тог краја и знам све њихове муке у тих 1357 дана постојања Силоса. Пола моје фамилије је прошло кроз тај логор и кроз логоре у мојој школи 9. Мај Пазарић и касарни Крупа, из којих су сви касније

Прошло је три године од смрти историчара Милета Дакића

Прошло је три године како је преминуо истакнути крајишки историчар, писац и крајишки политичар мр Миле Дакић (1931). Миле Дакић је био дугогодишњи директор Меморијалног центра Петрова гора, а од 1997. године био је предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске. Био је професор у Карловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова гора, а од 1974. до 1987. године био је предсједник Скупштине Општине Војнић. Касније је постао предсједник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредсједник Српског националног вијећа САО Крајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова гора 1991. године. Од 1992. до 1995. године био је предсједник комисије Републике Српске Крајине

Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Бојан Вегара: ПРДЕЖ И ВБР

Пала је ракета тачно метар од краја мојих трагова у снијегу и мјеста гдје сам чучао. Устали смо рано тог дана. Пробудио нас тата вратима кад је пошао на линију. Остали смо да лежимо на ходнику, док неко од укућана не устане. Мада, знали смо да мама устане рано да прати тату и да је већ будна. Миљан је упалио оно кандило, а ја сам поправио јастук. Одједном зазвони телефон и јавих се. А са оне стране тетка ми рече да јој дам бабу. Окренух се и рекох Миљану. -Иди зови бабу, тражи је тетка! Он одма устаде и оде по бабу. Појавише се кроз пола минуте из малог ходника. Примјетих

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.