Отаџбински рат Архиве - Страница 104 од 502 - Јадовно 1941.

Емир Кустурица: Србија мора да се бори за део косовског богатства и територије

26. јун 2018.

Не знам да ли може да се реши онако како смо замислили, али плаши ме да велико попуштање може да доведе у питање и народ и његову власт јер свако попуштање води ка томе да Запад оног који обави неки посао замени неким новим, каже Кустурица Прослављени српски редитељ Емир Кустурица каже да се на територији Косова у овом тренутку догађа једна од највећих пљачки у 20. веку и сматра да актуелно руководство мора да се бори за то богатство и да се избори и за поделу богатства и територије. „Србија мора да се бори за део косовског богатства и територије. Косово је једна од највећих пљачки 20. века. Не знам да ли може да се реши онако како смо замислили, али

Календар геноцида: 25. јун.1941. Годишњица страдања Срба у Лици

25. јун 2018.

Јама Шкрамница, Кутарево, на врху шуме Шкрамница, недалеко Бриња. Усташе су 25. jуна 1941. године сjекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу коjима и свештеника Скендџића и судског званичника Раду Раjчевића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јуна 2015. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

ДОДИК: Нећу дозволити да се Српској умање права

24. јун 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да неће дозволити да Српска у било каквим односима у БиХ умањи своја права, јер на то нема право пред онима који су животе дали у пробоју Коридора, али и током цијелог протеклог рата, те пред страдалима у Јасеновцу, разним јамама, као и приликом преласка планина у Албанији. Додик је истакао да је војна операција „Коридор 92“ велика побједа која је синоним за постојање Републике Српске, за њено територијално обједињавање и спајање са Србијом. Он је на обиљежавању операције „Коридор 92“ на Дугој Њиви код Модриче поручио да је српском народу на просторима Крајине, Посавине, Семберије, Романије, Херцеговине и других крајева увијек било

У недјељу обиљежавање 26 година од пробоја Коридора

22. јун 2018.

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, у недјељу, 24. јуна, на Дугој Њиви код Модриче биће обиљежено 26 година од операције „Коридор 92“, велике акције којом су спојени источни и западни дијелови Републике Српске и омогућена веза са Србијом. Предсједник овог одбора Миленко Савановић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске, рекао је новинарима да, не умањујући тежину других битака вођених у протеклом одбрамбено-ослободилачком рату, пробој коридора се може сматрати најтежом и највећом битком, јер је њоме успостављен живот за 1,5 милиона људи. Он је нагласио да је једна од посљедица непријатељског окружења било то што је у Бањалуци због недостатка кисеоника умрло

Координација: Нико није одговарао за отмицу деветорице Срба прије 20 година

22. јун 2018.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је да до данас нико није одговарао за отмицу девет Срба, рудара са површинског копа „Белаћевац“ на Косову и Метохији 22. јуна 1998. године. Координација је поручила да никада неће престати да тражи истину и правду за отете и убијене Србе на Косову и Метохији и да указује на лицемјерје међународних мисија, одговорних за владавину права на Косову и Метохији. У саопштењу се наводи и да су припадници терористичке ОВК-а 22. јуна 1998. године истјерали из аутобуса деветорицу Срба, радника површинског копа „Белаћевац“ Термоелектране „Обилић“, и одвели их у непознатом правцу. Отети су Душан, Пера и

У Луговима код Шамца данас је служен парастос за 24 борца Војске Републике Српске /ВРС/ и шест цивила из Срница који су погинули у протеклом рату, као и за погинуле из других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови.

У Луговима служен парастос за погинуле српске борце и цивиле

21. јун 2018.

У Луговима код Шамца данас је служен парастос за 24 борца Војске Републике Српске /ВРС/ и шест цивила из Срница који су погинули у протеклом рату, као и за погинуле из других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови. Парастос је служен поред спомен-плоче код Цркве Светог Сисоја у Луговима, гдје су положени вијенци и прислужене свијеће. Предсједник Скупштине општине Шамац Николина Шкрбић истакла је, обраћајући се окупљенима након парастоса, да треба поштовати жртву погинулих, који су за Републику Српску дали оно највредније – свој живот. „Зато је дужност свих нас да поштујемо ту жртву, да поштујемо њихове породице и помажемо тој категорији колико год је могуће.

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за Србе које су прије 26 година на Миљевачком платоу код Дрниша убили и масакрирали припадници хрватске војске, у присуству Унпрофора.

Парастос за Србе страдале прије 26 година код Дрниша

21. јун 2018.

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за Србе које су прије 26 година на Миљевачком платоу код Дрниша убили и масакрирали припадници хрватске војске, у присуству Унпрофора. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, који је присуствовао парастосу, рекао је да је Миљевачки плато једна у низу злочиначких акција хрватских снага која је спроведена с циљем етничког чишћења Срба са њихових вјековних огњишта и показује сву бруталност и свирепост хрватске војске и полиције. Линта је подсјетио да, осим пресуде двојици војника за убиство једног српског заробљеника, нико други није процесуиран, нити кажњен за тај злочин, што показује да је хрватско правосуђе и даље етнички мотивисано и има

Злочин на Миљевцима био најава етничког чишћења Срба из Хрватске

21. јун 2018.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је, поводом 26 година од злочина над Србима на Миљевачком платоу код Дрниша, да је тај злочин био најава етничког чишћења Срба из Хрватске, које се коначно десило у злочиначким акцијама „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“. Из Координације указују да о монструозности злочина у којем је убијено 40 српских територијалаца говори то што су жртве након мучког убиства измасакриране, а њихови посмртни остаци по узору на усташке злочине бачене у крашку јаму и затрпане смећем како би злочин остао прикривен. „Два мјесеца од почињеног ратног злочина, на притисак међународне заједнице, извршена је ексхумација свих убијених

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

Рајилић: Очекујем коначно усвајање закона

21. јун 2018.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић очекује да ће у Народној скупштини Српске коначно бити усвојен закон о заштити жртава ратне тортуре. „Ријеч је о толерантном закону и увјерена сам да ће сви народни посланици, без обзира из које политичке опције долазе, поржати његово усвајање“, рекла је Рајилићева данас новинарима у Бањалуци. Рајилићева је истакла да је за Удружење жена жртава рата ова сједница парламента Српске историјска, јер ће се, како је истакла, „први пут након 23 године дати мјесто жртвама ратне тортуре и поправити све грешке свих власти од настанка Републике Српске до данас“. Она је изразила захвалност ресорном министарству, Влади Републике Српске, а посебно

Фотографије злочина у Придворачкој јами – први дио

21. јун 2018.

Требињац Данило Сикимић, имајући довољно свијести о историјској важности документарног доказа, ратне је 1941. године, у тада окупираном Требињу, дана 6. октобра отишао до Придворачке јаме, и кријући – својим фотоапаратом, овјековјечио сву страхоту овог страшног злочина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Наиме, тог дана Италијани су организовали вађење посмртних остатака 13 Срба које су усташе бациле у јаму, и то у ноћи 23-24. јуна исте године. Сикимић је снимио окупљене добровољце, Требињце Рада Гуровића и Јефта Шкора, како у врећама извлаче посмртне остатке 12 настрадалих Срба, а Обрена Стијачића нераспаднутог, са рукама на грудима! Од добијања податка

Парастос страдалима на Миљевачком платоу

21. јун 2018.

Прије 26 година (21.јуна 1992.године), на подручју Миљевачког платоа, код Дрниша догодио се монструозан злочин над српским припадницима Територијалне одбране. У мучком нападу пред очима УНПРОФОР-а убијено је 40 српских Територијалаца, а неколицина рањена и заробљена. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интерниран на оточић у Шибенском архипелагу. По завршетку војничке акције хрватски војници започели су крвави пир. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, користе српске заробљенике под претњом смрти да тијела бацају у Крашку јаму. По свједочењу једног од преживјелих српских заробљеника, на тијела у јаму бацани су пси и мачке да доврше масакрирање тијела. На крају је бацано

Штрбац: Познати извршиоци злочина на слободи и уживају све благодети

20. јун 2018.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да су за убиство и масакр над 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, код Дрниша, на симболичну казну од укупно седам година осуђена само два лица, док су остали познати извршиоци на слободи и уживају све благодети хрватског друштва. Штрбац је поводом 26 година од монструозног злочина на Миљевачком платоу рекао Срни да су познати људи из хрватске војске и политике који су испланирали, нередили и извели ту акцију. Он је навео да је један од њих Иван Бачић, који је извео ту акцију „без сагласности врха хрватске војске и државе“, а који није процесуиран ни пред хрватским нити пред српским судовима,

Годишњица масакра: Три дана са дрвета гледао зло

20. јун 2018.

Вељко Грујић једини преживео мајски масакр Прњаворске лаке бригаде 1995. Бог ми је поручио: Попни се. Свих 56 сабораца заклано. Размењен 1996. Четвртог дана сам схватио да се не померам и да сам опасачем везан за грану Око нас су падале гранате и звиждали меци. Тешко рањени саборац Петар Шлапак издахнуо ми је на рукама. Жељко Вукомановић и Ранко Вујасиновић отишли су у другом правцу и ни дан-данас, после 23 године, ни за кости им се не зна. Остао сам сам у окружењу, са само два метка. Све више су се приближавали и одјекивали су покличи: „Текбир, Алаху егбер, хватај живе, кољи, ово је за Алаха!“ Овако, за „Новости“, почиње

Пододбор Владе Српске о Пробоју Коридора Фото: РТРС

У недјељу обиљежавање 26 гoдинa oд прoбoja „Кoридoрa живoтa“

18. јун 2018.

У нeдjeљу 24. jунa, нa Дугoj Њиви кoд Moдричe, бићe oбиљeжeнa 26 гoдинa oд прoбoja „Кoридoрa живoтa“. To je дoгoвoрeнo дaнaс нa сaстaнaку прeдстaвникa Пoдoдбoрa Влaдe Рeпубликe Српскe зa oбиљeжaвaњe знaчajних истoриjских дoгaђaja сa рукoвoдствoм oпштинe Moдричa. Прeмa утврђeнoм прoгрaму служићe сe свeтa aрхиjeрejскa литургиja у 9 чaсoвa у мaнaстиру Свeтoг Вeликoмучeникa Цaрa Лaзaрa, a у 11 чaсoвa пaлaнирaн je пoмeн и пoлaгaњe виjeнaцa нa Спoмeн oбиљeжja. У 12 чaсoвa прeдвиђeнo je дa сe oбрaтe нajвиши звaничници Рeпубликe Српскe и учeсници биткe зa Кoридoр. Подсјећамо, биткa зa Кoридoр je нaслaвниja биткa пoслeдњeг oдбрaмбeнo-oтaџбинскoг рaтa у кojoj je пoгину 431 борац, а 1.918 је рањено. Кaкo je дaнaс дoгoвoрeнo у прoгрaм убиљeжaвaњa

Календар геноцида: 18. јун.1944. Годишњица страдања Срба у Лици

18. јун 2018.

Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. jуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дjецу Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јуна 2015. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.