ДВОР НА УНИ – Полагањем венаца и паљењем свећа jе на гробљима и црквама у општини Двор на Уни одана пошта шесторици Срба, припадника ТО те општине и 19 погинулих Хрвата (10 полицаjаца и 9 цивила), коjи су погинули у борбама у селу Струга 26. jула 1991. године. Од Срба погинули су Теодор Сундаћ, Стево Винчић, Раде Јока, Горан Бараћ, Гоjко Самарџиjа и Перо Прибичевић.   За њихову ликвидациjу хрватски Предсjедник Фрањо Туђман jе народним хероjем посмртно прогласио Милу Блажевића званог “Чађо”, такође погинулог у тоj борби. Истовремено, у организациjи ПУ сисачко-мославачке, а под покровитељством МУП Хрватске, у Струги jе обележена годишњица те акциjе. Након вишедневних оружаних провокациjа и покушаjа хрватске полициjе и “боjовника” да

БАЊАЛУКА, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић сматра да прекид суђења Томиславу Мерчепу за ратни злочин над Србима у Пакрачкоj Пољани 1991. године, због недоласка свjедока Тужилаштва, представља jош jедан у низу покушаjа Хрватске да одуговлачи процес и прикриjе размjере злочина над Србима у Пакрачкоj Пољани. „У грађанском рату између Хрватске и бивше Републике Српске Краjине у периоду 1991. до 1995. године стварни ратни злочин над Србима десио се управо у Пакрачкоj Пољани“, рекао jе Жарковић Срни, коментаришући данашњи прекид суђења Томиславу Мерчепу пред Жупаниjским судом у Загребу због недоласка пензионисаног генерала Карла Гориншека. Жарковић jе подсjетио да jе бивши СУП Пакрац 1992. године доставио комплетан фото

САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ – Кантонални суд у Бихаћу осудио jе бившег припадника Петог корпуса тзв. Армиjе РБиХ Сафета Ковачевића на годину и по затвора због малтретирања ратних заробљеника српске националности 1995. године, док су Хусеин Бегић, Мухамед Анадолац, Абид Љубиjанкић и Сабахудин Хафурић ослобођени кривице. Ковачевић, бивши воjни полицаjац, осуђен jе да jе 11. марта 1995. године, заjедно с другим припадницима воjне полициjе, тукао ратне заробљенике полициjским палицама, кундацима пушака, рукама и ногама, те их тjерао да пjеваjу пjесму „Босно моjа“ док су спровођени на размjену од Цазина и Бихаћа до граничног прелаза Изачић. Предсjедаваjући Судског виjећа Фикрет Хоџић рекао jе да jе тужилаштво изниjело довољно доказа према коjима се може закључити

8. ЈУЛА /СРНА/ – На Жупаниjском суду у Сплиту одгођено jе за данас наjављено припремно рочиште у процесу „Лора два“ у коjем се суди петорици бивших хрватских воjних полицаjаца за злочин у логору Лора над заробљеним припадницима ЈНА.   Рочиште jе отказано због болести jедног од оптужених, а ново jе заказано за октобар. Испред зграде суда окупило се 50-ак представника удружења из рата коjи су протестовали због новог поступка, преносе хрватски медиjи. За злочине над воjним заробљеницима оптужени су бивши управник логора Лора Томо Дуић, његов замjеник Тончи Вркић и чувари Анђелко Ботић, Анте Гудић и Емилиjо Бунгур. Дуић и Бунгур се већ десет година налазе у бjекству. Оптужница их терети да су

БЕОГРАД, 4. ЈУЛА /СРНА/ – Виши суд у Марибору донио jе правоснажну ослобађаjућу пресуду за генерала некадашње ЈНА Влада Трифуновића и утврдио да ниjе крив за ратни злочин над цивилним становништвом, док jе пуковнику ЈНА Бериславу Попову укинута осуђуjућа пресуда и наложено ново суђење, потврдио jе адвокат Горазд Фишер. Фишер, коjи пред словеначким правосуђем заступа Трифуновића, рекао jе да jе мариборски Виши суд уважио све аргументе првостепеног суда и ослободио Трифуновића одговорности за злочин над цивилима у jуну 1991. године, када jе погинуо jедан припадник Териториjалне одбране Словениjе. „У одбрани сам истицао да jе генерал Трифуновић био карика између Конрада Колшека, коjи jе био командант Пете армиjске области, а Трифуновић

Хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково ухапсила брачни пар Томашевић, пензионере Мирjану и Момчила. Више од две децениjе покушаваjу да врате отету кућу у Водицама код Шибеника     Запањени су били Мирjана и Момчило Томашевић када их jе пре два дана зауставила хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково. Ту их jе задржала неколико сати, док ниjе стигла марица и, одатле, поново су их сатима возили, назад, до Шибеника, где су их затворили. А да ово двоjе старих људи (обоjе пензионери) нису ни знали зашто су задржани на граници. И зашто су, данас, у затвору. Њихов син Ален Томашевић, коjи jе вест о хапшењу родитеља сазнао од сестре са коjом

Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила     КРАЉЕВО – Избеглица из Хрватске Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила. Напуштени киоск преуредио jе у собу, након што се пре више од две године развео од супруге, са коjом jе живео у социjалном стану за избегле и расељене у краљевачком насељу Берановац. Она jе остала у стану, jер jе уговор склопљен са њом, а Милан jе завршио у киоску поред зграде. „Две године и два месеца немам никакве услове за живот. Видите и сами. Немам воду, струjу,

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Међу посмртним остацима 20 Срба убиjених 1990-тих година у Хрватскоj, коjи су данас идентификовани у Загребу, налазе се Станко Смиљанић /1938. годиште/ и Жељко Мркић /1962/ коjи су отети у Госпићу у октобру 1991. године, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Смиљанића и Мркића 18. октобра 1991. године маскиране особе одвеле су из склоништа зграда у коjима су живjели и ликвидирали их на непознатом мjесту. Њихови посмртни остаци пронађени су краjем 1991. године у Перушићу код Госпића заjедно са остацима jош 21 особе, коjе су биле у полуугљенисаном стању. Идентификовани су и остаци Мариjе Бркљач–Угарковић /1921/, jедне од шесторо стараца, коjе су припадници хрватске воjске убили и запалили у

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе хрватска страна одговорна што не функционишу међудржавне комисиjе Србиjе и Хрватске за рjешавање важних и осjетљивих питања.   Коментаришући изjаву предсjедника Хрватске Иве Јосиповића да постоjи „технички вакуум“ у односима двиjе земље, Линта каже да jе сагласан са том оцjеном, али и истиче да jе Загреб одговоран за то што се неке од седам радних група нису састале у посљедње четири године. „Мjешовита српско-хрватска комисиjа за нестала лица одржала jе последњи састанак у љето 2010. године у Београду. Заказивање наредног састанка представља обавезу Хрватске. Циљ Комисиjе jесте да питање несталих, као цивилизациjско, државно и политичко, буде риjешено у

БЕОГРАД, 1. ЈУЛА /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи затражила jе од премиjера Хрватске Зорана Милановића да хрватска Влада стави до знања властима града Задра и низа других локалних самоуправа у Хрватскоj да прекину са уклањањем обjеката српских власника коjи су минирани у терористичким акциjама, изван подручjа ратног дjеловања, без сагласности њихових власника.   Коалициjа jе, поводом недавне одлуке градоначелника Задра Божидара Калмете да се уклоне остаци осамдесетак минираних српских кућа и привредних обjеката без сагласности њихових власника, поручила да jе основни предуслов за уклањање рушевина да се срушени обjекти обнове или да се постигне договор о накнади штете, као и да се процесуираjу одговорни за срушене српске куће и привредне обjекте. „Нажалост,

БРЧКО, 1. ЈУЛА /СРНА/ – Тужилаштво у Брчком проводи завршне истражне активности за кривично процесуирање Менсура Пељте пред Основним судом дистрикта за ратни злочин над Србима почињен на подручjу приjератне брчанске општине 1992. године. Секретар Тужилаштва Самир Бегановић изjавио jе да су мjере кривичног гоњења према овом осумњиченом предузете због основа сумње да jе током 1992. године у Горњем Рахићу код Брчког починио ратни злочин према цивилном становништву и ратним заробљеницима. „Сумња се, да jе М.П. као припадник воjне формациjе `ХОС`, мучио, нечовjечно поступао, наносио велике патње и повреду тjелесног интегритета и здравља према цивилима и ратним заробиљеницима српске националности заточеним у кругу бившег шумског газдинства `Маjевица` на локалитету Окраjци“,

БАЊАЛУКА, 30. ЈУНА /СРНА/ – На гробу генерала Воjске Републике Српске Славка Лисице на гробљу „Свети Пантелиjа“ у Бањалуци откривен jе споменик поводом годишњице његове смрти.   Изградњу споменика генералу Лисици помогли су Општинска борачка организациjа Брод и локална власт, jер jе генерал Лисица био почасни грађанин ове општине, саопштено jе из Борачке организациjе Републике Српске. Породица генерала Лисице споменик jе открила у присуству његових сабораца. Генерал Лисица рођен jе 1944. у селу Ламинци код Градишке, а рат га jе затекао на мjесту начелника оклопно-механизованих jединица Книнског корпуса ЈНА у чину потпуковника. Заjедно са Ратком Младићем, коjи jе тада био начелник Книнског корпуса, учествовао jе у борбама око Книна 1991. године, а

У порти манастира Добрун јуче је обиљежена крсна слава Војске Републике Српске. Славски обред служио је патријарх српски Иринеј уз саслужење владика и свештенства Српске православне цркве. Обиљежевању крсне славе присуствовао је и предсједник РС Милорад Додик са бројним званичницима и јавним личностима из РС и Србије. Крсна слава ВРС обиљежена је на светом мјесту у манастиру Добрун. Овогодишње обиљежавање увеличао је патријарх српски Иринеј који је након ломљења славског колача окупљеним активним и пензионисаним војницима и официрима поручио да достојно чувају традицију косовских мученика. Предсједник РС Милорад Додик рекао је ВРС није отишла у историју и да је она ту и да живи међу нама. Настала у вријеме одбрамбено

ЗАГРЕБ, 27. ЈУНА /СРНА/ – Владимир Миланковић осуђен jе правоснажно на десет година затвора за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника српске националности у Сиску, након што jе Врховни суд Хрватске потврдио осуђуjућу пресуду Жупаниjског суда у Осиjеку и повисио му казну за двиjе године. Врховни суд jе тиме прихватио жалбу Државног тужилаштва, коjе се жалило на висину изречене казне. Миланковић jе проглашен кривим зато што као замjеник начелника сисачке Полициjске управе, од jула 1991. до jуна 1992. године, ниjе сприjечио незаконите насилне уласке у куће и станове, претресе, понижавање, застрашивање, физичко и психичко злостављање људи на ширем подручjу Сиска и Бановине. Оптужница га jе теретила да jе