Радован Караџић осуђен је у Хашком трибуналу за геноцид у Сребреници и друге најтеже ратне злочине, а одбачена је само оптужба тужилаштва да је геноцид над Бошњацима извршио у још седам општина у БиХ. Тако је овај 24. март, сећање на дан када је пре 17 година НАТО почео да бомбардује једну малу европску државу без одобрења Савета безбедности УН, поистовећен са местом на ком жале за сваком жртвом – под условом да није српска. Не може човек да не пусти сузу над злом судбином невиних сребреничких дечака и других цивилних жртава. Најгласнији у осуди тог злочина, међутим, и јуче су били они који жртве деле на добре и лоше

Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, оцијенио је да је пресуда бившем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу насиље над истином и правом, а скандалозном је чини то што је њом истовремено изречена пресуда и његовом оцу у процесу у коме није учествовао. Младић је упозорио да је очигледно да се генералу Младићу “суди у два процеса, а дозвољено му је да се брани само у једном”. “На крају поставља се питање, како је могуће да се доносе одлуке и осуђује и спомиње Ратко Младић као извршилац најтежих кривичних дјела, у процесу у ком му није пружена прилика да се брани”, упитао је Дарко Младић. Он је подсјетио да је генерал

Судско вијеће Хашког трибунала данас ће, након пет година суђења, изрећу пресуду првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу. У завршној ријечи, у октобру 2014. године, тужилаштво је затражило да Караџић буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и кажњен доживотним затвором, док је Караџић, који се бранио сам, тражио да буде ослобођен кривице. Караџић је ухапшен у јулу 2008. године, а терети се за “геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и друге злочине према несрпском становништву” током рата у БиХ. За изрицање предсуде Караџићу влада велико интересовање јавности. Акредитовано је више од 200 новинара, преко 100 представника академске заједнице и истраживача, те око 50 представника дипломатског кора. Како је

Неоплакани синови, непронађене кости најмилијих, бројни злочини које су починиле муслиманске војне снаге предвођене Алијом Изетбеговићем, нису били кочница за бошњачке политичаре да улице, тргове, мостове и јавне институције, скоро без изузетка у свим општинама и градовима Федерације БиХ, назову по Алији Изетбеговићу – творцу Исламске декларације, у чије име су џихадисти одсјецали српске главе и чинили злочине током одбрамбено- отаџбинског рата, за које до данас нико није одговарао, или је био амнестиран од било какве кривице. Управо најоштирија осуда дошла је из Изетбеговићевог СДА-а који је отварање студентског дома у Палама који носи назив по првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, назвао радикализмом и фрустрацијом српског народа. “Док жртве

Хрватски Сабор одлучио је данас већином гласова посланика да нови министар бранитеља буде генерал Томо Медвед, ратни командант „Тигрова”, пошто је преходно Милијан Бркић одустао од кандидатуре. За Медведа је гласало 88 посланика, 30 их је било против, а 15 суздржано. Медвед ступа на дужност после више од месец и по колико је министарска позиција била упражњена. Претходни министар у влади десног центра Мијо Црноја оставку на министарску функцију поднео је само шест дана пошто је изабран и тиме постао министар с најкраћим стажем у историји Хрватске. Разлог за то било је откриће медија да је Црноја пријавио лажну адресу становања и годинама избегао плаћање пореза Граду Загребу. Медији су писали

Милану Мартићу у Естонији као у гулагу. Ђурић и Павковић „задовољни“. Проблеме у затвору имали и Биљана Плавшић и генерал Радислав Крстић. ЗБОГ упале нерва у рамену, Милан Мартић не може да мрдне руку. То затворским службеницима не може да објасни, па га они стрпају у самицу по казни, јер није обрисао ходник. Ово је само један од примера какву тортуру Мартић трпи у затвору у Естонији, где издржава казну од 35 година робије, на коју га је осудио Хашки трибунал. Мартићев адвокат Предраг Милованчевић каже да бивши председник Републике Српске Крајине у естонском затвору једино још што није носио „оне металне кугле везане ланцима за ноге“. – Када је