arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

„РАТКО МЛАДИЋ ЈЕ ВЕЛИКИ ЧОВЕК!“ Главна медицинска сестра ВМА у пензији о генераловој посети рањеницима

25. децембар 2021.

Потпуковник и главна медицинска сестра ВМА у пензији Јерина Аничић написала је ауторски текст за лист „Политика“ о генералу Ратку Младићу. Када сам недавно прочитала текст „Триптих из Његошеве”, у којем је аутор, мислећи на Ратка Младића, написао „генералу је место тамо где се налази”, много сам се узнемирила. Јер ја знам какав је генерал Младић, провела сам са њим цео дан на ВМА у доба најпрљавијег рата који је избио на Балкану, односно на подручју Југославије. Тај прљави рат наметнуле су светске силе, почев од САД и неких земаља Европе. Када сам чула за суђење и пресуду Ратку Младићу, у мени се родила идеја да се пријавим да сведочим

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Басташић: Господо са РТС-а, зашто нам то радите?

7. децембар 2021.

На ову тужну годишњицу, са осјећајем горчине и издаје, згражамо се над тешко разумљивим, аутошовинистичким потезом уредника интернет страница РТС-а. Управо данас, тачније вечерас, навршава се тридесет година од почињења бестијалног злочина над српском породицом Зец у Загребу. Била је то трагедија која је тада отворила очи многим преосталим Србима који су у градовима и уопште на териториу тадашње СР Хрватске са већинских хрватским становништвом, још увијек калкулисали да ли остати или отићи. Детаље о том стравичном злочину  можете прочитати овдје: О данашњој годишњици ликвидације дванаестогодишње Александре и њених родитеља Михајла и Марије, извјештавају и подсјећају многи медији у простору који се назива регион па тако и РТС, јавни сервис

Годишњица егзодуса Срба Западне Славоније

18. новембар 2021.

ДИЦ “Веритас” подсећа да се навршава три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба” у којој је страдало најмање 18 цивила. – Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар) и Kлиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу. Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у воду, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама… Само су шесторица преживели то мучења, а за

Рајко Петровић: Република Српска је најважније питање за Србију, дакле за њену политичку и интелектуалну елиту, у овом тренутку

11. новембар 2021.

Морам признати да нисам задовољан односом интелектуалне елите у Србији према питању Републике Српске и зато користим прилику да се огласим по том питању. Република Српска је данас озбиљно угрожена, како спољним притисцима, тако и дубоком унутрашњом неслогом политичке елите. Пише: Рајко Петровић Нико не спори значај борбе за Косово и Метохију или за српско питање у Црној Гори, али Република Српска је најважније питање за Србију, дакле за њену политичку и интелектуалну елиту, у овом тренутку. Посебно су ми несхватљиви Срби пореклом из Републике Српске који су данас угледни аналитичари у Србији, а који стално говоре о Косову и Метохији (што апсолутно подржавам), али ретко шта говоре о Српској

СЕЋАЊЕ НА ХРВАТСKО ГРАНАТИРАЊЕ ШИДА – МЕЂУ ЖРТВАМА СРБИ, СЛОВАЦИ И МАЂАРИ

3. новембар 2021.

Навршило се тачно 30 година од како су хрватски екстремисти гранатирали уже подручје града Шида. Током гранатирања Шида је убијено четири а рањено преко четрдесет грађана српске, словачке и мађарске националности. Бројни становници овог сремског места су одали почаст убијеним суграђанима. 01. новембра 1991. хрватски екстремисти су извршили страховит напад на Шид и Републику Србију. Био је ово чист пример агресије чији је циљ било убијање цивилног становништва. У жестоком гранатирању града тог хладног, јесењег дана убијени су Ђорђе Манојловић (27), Мирослав Шерфези (26) – иначе Словак по националности и Слободан Михаљевић (37). Само месец дана раније током напада на Шид убијен је Мумин Шкодра (21) – припадник МУП-а а

Kандидат за главног директора ХРТ-а уређивао лист који је објављивао спискове Срба и неподобних Хрвата у рату

10. октобар 2021.

Један од озбиљнијих кандидата за главног директора Хрватске радио-телевизије Дражен Рајковић раних деведесетих година уређивао је одавно угашени, али трајно злогласни Слободни тједник, пише Index.hr. Kако наводе, реч је о листу који је у јеку рата објављивао вулгарну ратну пропаганду и спискове Срба и неподобних Хрвата, настањених на територији под контролом легалних хрватских власти, називајући их сарадницима окупатора, KОС-овцима или једноставно четницима. У том ратном периоду су такве листе у најблажем случају озбиљно загорчавале животе жртава, а у драстичнијим примерима директно водиле у смрт. „СТ је оштрио сечива, а методе егзекуције демократски препуштао огорченим грађанима. Kад вам у јавност изађу име, презиме и адреса уз назнаку да сте четник или,

Емисија Вече преко Дрине – Ненад Кецмановић и Слободан Антонић (ВИДЕО)

30. септембар 2021.

Шта нас чека са ове, али и са оне стране Дрине, говоре истакнути политиколог др Ненад Кецмановић и водећи социолог др Слободан Антонић. Водитељ емисије је Младен Стојановић. У другој емисији из серијала „Вече преко Дрине“, између осталог се говори: Да ли је људскост појединца у глобалистичком погледу на свијет сведена искључиво на конзумирање роба, лако промјењљиву радну снагу и извор сексуалног задовољства? Ко и зашто жели свјетску владу? Зашто је грађанска идеја немогућа у БиХ? Хоће ли се Република Српска отцијепити или нестати у неком новом ратном сукобу? Шта је национални идентитет и коме он смета? Да ли странци управљају простором од Дрине до Бихаћа, и да ли је

Гујон објавио почетак медијске кампање за заштиту имовинских права Срба у ФБиХ

14. септембар 2021.

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону на конференцији за медије објавио почетак медијске кампање посвећене информисању Срба пореклом из ФБиХ о потреби заштите имовинских права које заједнички спроводе органи Републике Србије и Републике Српске. У Федерацији БиХ у току je усклађивање података о некретнинама катастра и земљишне књиге, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа могу да изгубе право на имовину, која је у њиховом власништву или поседу. Гујон је нагласио да медијска кампања представља пети корак у овом процесу, а да је Управа за дијаспору и Србе у региону претходно обавестила дипломатско-конзуларна представништва, удружења у иностранству и СПЦ, као и да

Медицинска школа у Нишу променила назив у ,,Др Миодраг Лазић“

30. август 2021.

Име школе је важан део њеног идентитета, али дефинише и идентитет средине, региона и заједнице којој припада, као и будућности какву гради. Отуда и иницијатива да школа понесе име доктора Миодрага Лазића, примаријуса, хирурга, ратног хирурга, директора Ургентног центра у Нишу, али пре свега великог човека, који је живео Хипократову заклетву и људски живот чувао као светињу. Колектив Медицинске школе је на седници Наставничког већа, одржаној 22. 6. 2020. године, једногласно прихватио иницијативу директора школе Мирослава Савића да школа понесе име овог великог човека. Савет родитеља, такође једногласно, и Ученички парламент својим одлукама подржали су иницијативу. Од Епархије нишке добијен је благослов Његовог преосвештенства владике нишког Арсенија. Важно је такође

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

4. август 2021.

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Будућност Српске

28. јул 2021.

„Српска свакако тежи Србији, али она тренутно не може опстати осим као екстензија Србије. Неопходно је вратити Српску у српски образовни, финансијски, безбједоносни, друштвени систем. Иако и Србија има своје потешкоће и огромне проблеме, Српској је интеграција са Србијом у свему у чему је то тренутно могуће – императив опстанка“ Пише: О. Дарко Ђого Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило. Те исте симболе је данашња гарнитура политичара у Републици Српској

Обесили би их за ноге и тукли, на мучењу би им и нацисти позавидели

9. јул 2021.

Убили су стотине Срба, па однели тела: Исповест логораша који су прошли тортуру Хусеина Мујановића. Јовичић: За једно вече сам избројао 123 гробна места, после су их прекопали. Управник логора за Србе у Храсници 1992. године, Хусеин Мујановић звани Хусо, добио је премалу казну затвора за мучење Срба и силовање Српкиња у објектима попут ОШ „Алекса Шантић“, зградама, подрумима, гаражама који су заједно чинили систем логора. Мала је то сатисфакција за стотине логораша који су прошли овај казамат смрти код Сарајева. То, за „Новости“, кажу логораши из Храснице, а поводом пресуде од десет година затвора, која је Мујановићу изречена у Београду. Овај случај је и затегао односе између Београда и

Идентитет Срба у Хрватској: Између изумирања, асимилације и слабашне наде

8. јул 2021.

Хисторијски, културни и национални идентитет Срба био је вјековима оптерећен чињеницом да је тај народ живио располућен у барем двије царевине, отоманској и хабсбуршкој, такођер и унутар млетачке републике, између којих су стајале двије државе, Србија и Црна Гора, које су своју независност, непрестано под разноразним вањским притисцима, стекле релативно касно, у другој половини 19. вијека. Оно што је у тој комплексној хисторијској ситуацији битно јест да је српски национални идентитет био формиран у различитим културама и традицијама, које су га с једне стране без сумње обогатиле али с друге, изостала је, као код других народа, трајна политичка и културна акција, која би дјеловала повезујуће на разне огранке разбацаних и

Мастиловић: Српска – једини гарант опстанка Срба западно од Дрине

5. јул 2021.

Институционални оквир Републике Српске штити и гарантује опстанак српског народа западно од Дрине, након што је Други свјетски рат оставио демографску катастрофу по Србе у БиХ, оцијенио је историчар Драга Мастиловић. Мастиловић је на предавању у Теслићу о српском националном питању у БиХ у 20. вијеку истакао да српско национално питање и историјски процеси 20. вијека, поготово за Србе западно од ријеке Дрине, дубинске коријене вуку од 19. вијека. – Односно од 1844. године када је римокатолички идеолог Ћезар Балбо означио Дрину као границу два свијета, а као најважније питање за тадашњу Европу оцијенио да се православљу и Русији мора спријечити продор на топла мора, и то јачањем Пруске у

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29. април 2021.

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум  обиљежавања  26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА