Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас у Бањалуци са предсједницом Удружења жена жртава рата Републике Српске Божицом Живковић Рајилић. Рајилићева је упознала предсједника Српске са активностима Удружења и иницијативи за доношење закона о заштити жртава ратне тортуре. Предсједник Српске је изразио пуну подршку доношењу овог закона, те нагласио да ће институције Републике Српске и убудуће наставити да пружају институционалну подршку овом удружењу. Рајилићева је Додику уручила плакету као знак захвалности и подршке. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Рајилић: Потребан исти однос према свим жртвама рата … Рајилић: Тужићемо злочинце који су нас злостављали | Јадовно … Рајилић: У Посавини било заточено више од 360 Српкиња …

Ветерани који су веровали својој земљи предуго су таворили у мемли периферијских борачких канцеларија, славећи своје годишњице у кафанама и салама за парастосе. Била је то освета дезертера и идеолога новог поретка Када је потписано примирје у Првом балканском рату, децембра 1912. године, Краљевина Србија за свега неколико недеља исковала је споменице, доделила инвалиднине, и уписала ратни стаж за око 400.000 бораца који су тиме постали “стари ратници”. Данашњој Србији требало је скоро две деценије да јавно ода признање свима који су се борили под њеном заставом. Познато је и због чега. Лакше је било јавно стидети се деведесетих и огрешити се о бивше војнике, него рећи истину и замерити

На данашњи дан 1991. године у Сарајеву је проглашена Скупштина српског народа БиХ, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. Административно сједиште скупштине било је у Сарајеву, а након избијања ратног сукоба сједиште је измјештено на Пале. Од 1998. године административно сједиште Народне скупштине Републике Српске je у Бањалуци, гдје се налази и данас. Посланици Народне скупштине 9. јануара 1992. године усвојили су Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ и тај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике. Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске. По окончању ратних дејстава,

Генерал Ратко Младић имао је више мањих можданих удара у посљедњих пет година, што је Хашки трибунал крио од њега, бранилаца, породице и јавности, пишу београдске “Вечерње новости”. Лист наводи да се то открило тек сада када је тим одбране добио медицинске снимке које је годинама тражио од суда, али их није добијао због разних опструкција. Генералов син Дарко Младић рекао је за овај лист да су те снимке сада анализирали српски љекари и утврдили Младићево тешко здравствено стање, на шта је породица све вријеме упозоравала. “Сада је неспорно да је од 2012. па до марта ове године имао неколико можданих удара. Један озбиљан је имао у децембру, а снимали

Хаг обавестио генералову одбрану да није у стању да организује преглед у притвору. Адвокат Лукић: Имали су два месеца, очигледно не желе да помогну Лекари из Србије неће моћи следеће недеље да прегледају генерала Ратка Младића, који је тешко болестан у притвору у Хагу. Трибунал је у четвртак обавестио Младићеве браниоце да није у могућности да организује преглед. Како нам каже генералов адвокат Бранко Лукић, нису им дали никакво објашњење, нити разлоге зашто се преглед одлаже. – Само су навели да нису у могућности да то организују и готово. Могу само да нагађам разлог, а то је злонамерност – каже Лукић. – Пре два месеца смо тражили да преглед буде

ХАГ/БЕОГРАД – Хашки трибунал изрећи ће првостепену пресуду генералу Ратку Младићу 22. новембра, саопштио је данас тај суд. Бивши командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. Оптужница, у пет тачака, Младића терети за прогон, истребљење, убиства депортације и присилно премештање, као злочине против човечности. У додатних пет тачака, Младић је оптужен је и за убиство, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца, као кршење закона и обичаја рата. Суђење генералу Младићу почело је у мају 2012, годину дана након што је он, крајем маја

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић поручио је да је за породице српских жртава рата неприхватљиво доношење закона о правима жртава тортуре на нивоу БиХ. “Доношење овог закона представљало би потпуну копију неуспјелог Закона о несталим лицима БиХ који није био у интересу српског народа, српских жртава рата и несталих лица”, рекао је Митровић Срни. Он је истакао да је Закон о несталим лицима БиХ у интересу политике једног народа и Федерације БиХ, уз велику подршку неких међународних организација и фактора. “Српски представници у заједничким институцијама власти на нивоу БиХ не смију ни под којим условима прихватити доношење закона о правима жртва тортуре