Поздрављају се прилично пријатељски. Генерале, гађали су ме ваши када смо летјели понад Травника, вели Смит Младићу. Е мој генерале, да су вас гађали моји, ви се никад не бисте спустили овдје гдје сте управо

У Грахову сам. Пред Спомен-домом који носи име Гаврила Принципа нанизано двадесет мртвачких сандука са посмртним остацима погинулих српских бораца. Одједном у пола богослужења, детонације 15. март 1995. У Фркашићу сам подно планине Пљешевице. Само

6. јануар 1995. Станица Јавне безбједности Српски Бихаћ доставила је данас Војном тужилаштву у Бањалуци кривичне пријаве против Н.Н. извршилаца који су у јесен деведесет и четврте на свиреп начин уморили више од двадесет цивила.

30. новембар 1994. Негдје сам око Воларица. На бихаћком ратишту. Закаснио сам у акцију због које сам дошао чак са Јасенице, на другој страни ратишта… На небу ниједног облака, али је врло хладно. Прва дрварска

Акција на Бихаћу и званично је стала у тренуцима кад смо били најјачи и најближи нашој великој побједи… Наши се више и не укопавају у ровове. Мало гдје их више и има… 16. новембар 1994.

Данас се навршава 12 година од акције ЕУФОР-а у селу Бјелогорци код Рогатице, гдје је на кућном прагу убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен малољетни син Драгољуб и супруг Драгомир. Италијански карабињери у

Јавили су ми да су јединице Седмог корпуса Армије РБиХ и Хрватског вијећа одбране, те дијелови Четврте гардијске 114. омишке бригаде Хрватске војске ушли у Купрес… Нисам баш тако пуно убијеђен да ћемо га икада

Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци саопштило је данас да је подигло оптужницу против тројице држављана Србије, старости 51, 53 и 69 година, зато што у октобру 1991. на подручју Личког Осика, Широке Куле и околине,

У Приједору ће у сриједу, 10. јануара, поводом Дана Републике, премијерно бити приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“ аутора Милета Савића. Ријеч је о документарном сјећању на најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића,

24. октобар 1994. Кренуо сам на Купрес. У Злоселу, десетак километара пред градом из правца Шипова, застој. Препријечило се неколико великих фургона и камиона – сандучара. Паркирају се уз порушене куће. Ко су они и

Мартић није допустио Микелићу да прозбори бар једну ријеч… Ћутао је и Акаши. Ни ријечи није проговорио. Само је слушао. И памтио 5. август 1994. У Книну сам. Јављено ми је да је Борислав Микелић

Трвења у политичком врху САО Крајине не престају. Милан Мартић на једној, Милан Бабић на другој, Борислав Микелић на трећој, стари есдеесовци на четвртој страни… Не иде ово уз име једног народа осим оног којем

Пред амбулантом на Грабежу у врећи тијело једног од погинулих. Поред вреће, пакет који је погинулом стигао од његових из Гламоча. Никад неће појести онај коме је то намијењено… 29. јули 1993. Више од три

7. јануар 1993. Двадесетак људи кренуло је камионом из Купреса у правцу Равна да тамо, са својима, прославе Божић и Светог Стефана, своју крсну славу. У рејону Занаглинске шуме, у засједи коју су поставили припадници