Олуја Архиве - Страница 4 од 39 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Олуја » Страна 4

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. октобар 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26. октобар 2021.

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Зоран Милановић: Срби из Хрватске отишли захваљујући Београду, хрватска војска није стигла да их потера

7. октобар 2021.

Тај народ (Срби) је отишао из Хрватске захваљујући Београду. Није га потерала Хрватска војска јер није ни стигла, чак и да је имала такву намеру, рекао председник Хрватске. Председник Хрватске Зоран Милановић казао је, поводом изјаве српске премијерке Ане Брнабић да она није премијерка свих Срба, него Србије, да не слуша њене изјаве, нити изјаве било кога од тих „јунака доба злог“ у Србији. Брнабић је јуче у Мостару том изјавом реаговала на ранију Милановићеву изјаву да је он председник свих Хрвата. „Једина особа која у ствари говори кроз своје разне деривације је председник Србије (Александар Вучић), ово све друго су његови портпароли. Тако да с њима нема смисла улазити

Објављени први кадрови филма и серије „Олуја“, емотивне сцене леде крв у жилама

1. октобар 2021.

Без и једне изговорене речи, прве сцене филма „Олуја“ уздрмаће и најјаче међу нама. Филм и серија „Олуја“, пројекат који обрађује тему једног од највећих српских страдања у новијој историји, добио је свој први тизер видео сачињен од потресних сцена које ће несумњиво изазвати набој емоција код свакога ко га погледа. Први кадрови прожети страхом, тугом, неизвесношћу и храброшћу потврђују намеру редитеља и сценаристе Милоша Радуновића да кроз овај филм и серију ода почаст судбинама „обичних“ људи који су кроз историју највише пропатили, а због политике остали занемарени. Да је Радуновић направио добар избор када је кастинг главних улога у питању, јасно је већ из овог првог најавног видеа. Глумци

Куда води “Пут у непознато”

17. септембар 2021.

У кући Ђуре Јакшића која је у Београду позната као уточиште уметности и уметника, у среду, 15. септембра 2021. године, представљен је документарни филм “Пут у непознато”, аутора Ненада Јуришића. Актери филма су данас одрасли људи, који су током акције“Олуја“ били деца довољно стара да запамте и пренесу свој лични доживљај рата, напуштања кућа и пута на који су кренули не знајући куда ће их одвести. Данас су они високо образовани људи, укључени у друштво и дају огроман допринос у својим струкама и пословним подухватима. Након што је продуцент Драгана Јуришић поздравила присутне, аутор је најавио да ће филм бити значајан документ, потврђене историјске вредности, аутентичности и значаја, и истакао:„Циљ

Конзумација Бориса Милошевића

12. септембар 2021.

Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује” и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”. Колико је прошле године снажно одјекнула вест да ће потпредседник Владе Хрватске из српске заједнице, Борис Милошевић, учествовати на прослави 25. годишњице „Олује”, која се у тој држави слави као „Дан побједе и домовинске захвалности”, толико је ове године, с нешто блажим интензитетом, одјекнула и вест да исти човек неће учествовати на прослави 26. годишњице те акције. И, на срамоту свих прогнаних Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у РХ, појавио се „злосрећни” Милошевић на прослави

Конзулат Републике Србије: Заборављени погром над српским народом у Хрватској

4. август 2021.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине јер је против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника), ангажовано око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране. Народ западне Крајине, њих више од 220.000, у колонама на тракторима и другим пољопривредним возилима, изложен честим нападима хрватских снага креће у повлачење на исток, у правцу Републике Српске (БиХ) и Србије. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово цјелокупно српско становништво, наводе у Конзулату Републике Србије. Поставља се питање, зашто овако велико страдање једног православног народа остаје немо пред сведоцима историје? Зашто данас послије масовног егзодуса

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

4. август 2021.

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Најава: Парастос жртвама тзв. операције Олуја у Београду 05. августа

2. август 2021.

Поводом 26. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватскевојске тзв. “Олуја“, удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Парастос погинулима који ће бити служен на Дан сјећања, у четвртак, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Драгана Ђукић, председница удружења „СУЗА“

ЗЛОЧИН И ШУТЊА

7. јул 2021.

Будући да сам сва ратна безумља, масакре, разарања, трибалне одмазде и др. детаљније описао у своје четири књиге,* гдје сам емпиријски спознао, као рурални социолог и истраживач, да на подручју Војно-редарствене акције „Олуја“ нисам нашао српског села гдје нетко није убијен или нестао, ти су ме злочини толико саблазнили да сам једва сачувао човјека у себи. Јер свеопћа сотонизација Срба довела је до њихове потпуне негације као људи. Због тога сам одлучио да то илустрирам једним МЕГАЗЛОЧИНОМ, који је у нашој јавности потпуно прешућен, рекао бих игнориран, иако је објављен у једном нашем угледном гласилу, нажалост данас угашеном. Тај злочин надмашује све до сада масовне злочине грађанске стране рата у

Ђурђица Драгаш: Земљаци, ви праштајте и заборављајте… ја не могу!

18. мај 2021.

Јесте ли се уплашили кад сте чули скандирање „убиј Србина“ на Васкрс? – Ма, бојимо се, како се не би бојали, ал’ морамо ћутати. Размишљам данима о овом одговору који је новинарки РТС-а дала старија жена, очито Српкиња, у Борову. Тема прилога, гле ироније, били су избори… тај празник демократије, како га често називају аналитичари и политичари. Локални избори у Хрватској су у међувремену завршени. Резултат: мање – више исти као и раније, али није то разлог због којег ово пишем. Разлог је она бака из Борова и њене уплашене очи. Питам се да ли је уопште имала храбрости да изађе на биралиште и заокружи неку од понуђених опција. Да

Београд: Отворена спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватској

14. мај 2021.

Проблем већ предуго траје, преостали чланови породица умиру, сведоци умиру, врло је важно да се забележе чињенице, каже Драгана Ђукић из Удружења породица погинулих и несталих „Суза“. У центру Београда отворена је Спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватској од 1991. до 1995 године, а према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије око 1.600 особа се и после 30 година воде као нестале. Отварању су присуствовали министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић и председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић који су сагласни у оцени да та соба испуњена емоцијама бола и патње, још једном подсећа на сва страдања и

Ђурђица Драгаш: Удар „Олује“ и усуд крајишких суза

22. јануар 2021.

Сви бију своје битке. Сви траже некога, жене се грозничаво распитују за мужеве, браћу, синове који су остали негде иза колоне, старци плачу за „благом“ (тако је наш народ називао овце, краве, коње…) које нису стигли ни да пусте из штала и торова, деца се више не играју већ преплашено вире из претрпаних тракторских приколица. Експлозија ме буди из сна, оног најслађег, пред свитање. Убрзо се чује још једна, друга, трећа, а онда затишје… Устајемо, у полумраку се облачимо. Струје нема одавно. Тако је сваког лета пошто једини извор, хидроелектрана Обровац, нема довољно воде. Мама укључује радио на батерије, покушава да пронађе неку станицу. Чини се да ради узалудан посао

ПРАВДА СТИГЛА НАКОН СМРТИ: Наставник Миле Новаковић из Дарде добио отказ јер је Србин

23. децембар 2020.

Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је у корист покојног Миле Новаковића, средњошколског професора из Дарде који је сад већ далеке 1999. добио отказ јер је предавао на српском уместо на стандардном хрватском језику. Суд је утврдио да Новаковићу није пружена могућност едукације и да су инспекцијским надзором били обухваћени искључиво наставници српске националности. Хрватска је сада Новаковићевој породици дужна да исплати 5.000 евра одштете и 850 евра накнаде за судске трошкове. Суд је у петак пресудио у предмету “Миле Новаковић вс. Хрватска” и закључио да је прекршен чланак 8. Европске конвенције о људским правима која се односи на право на поштовање приватног живота. Покојни Новаковић се пре

Линта: Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата

25. октобар 2020.

Линта истиче да Србија треба да захтјева да Хрватска објави националну припадност 1869 несталих грађана колико их се налази на званичном хрватском списку. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата. „Представници хрватске власти у јавности годинама износе податак о 1869 несталих грађана Хрватске али упорно одбијају да кажу да од тога броја више од 1100 су нестали Срби а мање од 800 су нестали Хрвати. Поред тога, Хрватска више од 7 година одбија да на свој званични списак дода 630 несталих Срба које је 2013. године