arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ко су и чији су нестали из Књиге несталих

И у овом “студеном” новембру 2025. од хрватских званичника небројено пута се чуло да Хрватска трага још за 1.740 несталих и смртно страдалих с непознатим местом укопа из домовинског рата, како у тој држави службено зову грађански рат 1991 – 1995. Пише: Саво Штрбац Директорка хрватске Управе за заточене и нестале Ана Филко  у интервјуу за “Национал” од 15. новембра 2025, као највећу препреку бржем и ефикаснијем решавању проблема несталих наводи недостатак веродостојних информација о могућим местима укопа посмртних остатака, уз објашњење и поруку: “Све је мање сведока, а дeо кључне документације налази се у архивима Републике Србије, која не отвара архиве нити доставља податке о премештањима посмртних остатака. Такав

veritas2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Двадесетдругог  јануара 1993. године Хрватске оружане снаге извршиле су агресију на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија под кодним називом “Масленица” извршена је у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније.У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту, и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и

Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине

На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине”, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред нас говорнике ставили списак питања која би „волели да обухватимо”: околности које су довеле до формирања РСК, проглашење РСК, гаранције за опстанак, унутрашње уређење (државни органи, оружане снаге, привреда, Устав), свакодневни живот у РСК (демографија, култура и образовање, учешће становништва у одлучивању), статус РСК (међународно признање државе и владе, дипломатски представници), План З-4, крај рата, губљење територија, укидање РСК и

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања равнокотарских Срба 22. јануара 1993. године (акција „Масленица“)

Дана 22. јануара 1993. године, хрватске оружане снаге напале су јужне делове Републике Српске Крајине (РСК) под кодним називом „Масленица“. Агресија је извршена током спровођења „Венсовог плана“, који је годину дана раније РСК ставио под заштиту мировних снага УН (УНПРОФОР). Била је то трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у које је примљена две године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге успеле су да заузму неколико десетина квадратних километара у Равном котару, укључујући аеродром Земуник и неколико брда на Велебиту, и да овладају браном Перућа и хидроелектраном. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села: Мурвица,

Парастос жртвама српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану 1993. године

Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 30. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93) и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22.  јануара 2023. године (недеља),  с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница: Драгана Ђукић Стратишта Отаџбинског рата: Масленица

29 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ „МАСЛЕНИЦА“: Помен српским жртвама страдалим на подручју Равних Котара и Малог Алана

У Цркви светог Марка у Београду одржан је парастос жртвама злочина које су пре 29 година припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара и Малог Алана. Документационо-информациони центар Веритас тим поводом је саопштио да је у операцији „Масленица“ погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила просечне старости 60 година. Навршило се 29 година од страдања Срба у Равним Котарима и на Малом Алану у акцији „Масленица“ хрватске војске, у којој је погинуло или нестало 348 људи, а више од 10.000 Срба је протерано са огњишта. Иако је нападнуто подручје било под заштитом УНПРОФОР-а, нико није процесуиран за злочине над Србима, ни пред домаћим, ни пред међународним

У хрватској акцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, нема кажњених за злодела

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је, поводом 29 година од злочина које су припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара, да је у операцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година. Веритас у саопштењу наводи да су међу жртвама и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година старости. Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 људи, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила,

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Ђурђица Драгаш: Земљаци, ви праштајте и заборављајте… ја не могу!

Јесте ли се уплашили кад сте чули скандирање „убиј Србина“ на Васкрс? – Ма, бојимо се, како се не би бојали, ал’ морамо ћутати. Размишљам данима о овом одговору који је новинарки РТС-а дала старија жена, очито Српкиња, у Борову. Тема прилога, гле ироније, били су избори… тај празник демократије, како га често називају аналитичари и политичари. Локални избори у Хрватској су у међувремену завршени. Резултат: мање – више исти као и раније, али није то разлог због којег ово пишем. Разлог је она бака из Борова и њене уплашене очи. Питам се да ли је уопште имала храбрости да изађе на биралиште и заокружи неку од понуђених опција. Да

Младенова долина

Звао се Младен. Био је рођен 1941. године у Кули Атлагића, општина Бенковац. Ожењен. Отац два сина, Ђорђа и Милорада. Живио је и радио у Обровцу, као механичар, стручњак за тешке рударске машине у обровачким рудницима боксита. У истој улици у Обровцу живио је и Јосип, Хрват. И он је имао два сина – Марка и Дарка. Младенови и Јосипови синови били су истих година и расли су заједно, а преко њих су се дружили и њихови очеви. Дошао је рат. Синови су за њега стасали, а и очеви су још били способни. Дарко, млађи Јосипов син, на самом почетку сукоба одлази из Обровца и ступа у хрватску војску. Марко

Страдање Срба са Равних Kотара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Kрајине (РСK). Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСK стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Kотарима, укључујућ и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Kашић и

Парастос за страдале Србе у Равним Котарима и Малом Алану

             Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 28. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22.  јануара 2020. године (петак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница удружења „СУЗА“: Драгана Ђукић Везане вијести: Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана

Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана (12) убијена са мајком

22. јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. Током злочиначке акције „Масленица“ регуларна хрватска војска масакрирала је 348 лица српске националности. Од тог броја, 65 убијених Срба су били цивили. Убијено је 35 жена и петоро деце српске националности. Више од 70 војника РСК је заробљено, мучено а потом свирепо убијено чиме су прекршена

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.