Господско лице Сенке Јововић, мајке убијеног Ивана, личи на камен који је постављен изнад места где је издахнуо њен син. Стоји усправна и нема, гледа у своје дете, гледа у нас и у године које је однело зло „Ово је мрамор Ивана Јововића”, каже Милић Милићевић, разгрће траву и показује камен постављен на месту где је пре петнаест година издахнуо младић Иван Јововић. Тај камени белег, једва видљив и зарастао, једини је спомен на њега и Панта Дакића, које је усмртио рафал док су се купали на реци Бистрици. У херметично затвореном Гораждевцу тај криви вир на реци, мала зараван, ватра за печење кукуруза били су једини излаз, предах и

Уз поруку „Заћутати никада нећемо због свих који су дали животе за Србију“ у спомен соби „Косметске жртве“ у Београду у понедељак је обележено 15 година од злочина у Гораждевцу, када су убијена српска деца током купања Уз поруку „Заћутати никада нећемо због свих који су дали животе за Србију“ у спомен соби „Косметске жртве“ у Београду данас је обележено 15 година од злочина у Гораждевцу, када су убијена двојица српских дечака током купања у реци Бистрици. Обележавању су присуствовали председник Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић, они који су преживели злочине на Косову и који су изгубили чланове својих породица у злочинима и министари

У Цркви Рођења Пресвете Богородице у Гораждевцу данас је служен парастос за дјечаке Ивана Јововића и Пантелију Дакића, које су албански терористи убили прије деценију и по на ријеци Бистрици у Гораждевцу. Игуман манастира Драганац архимандрит Иларион служио је помен поводом обиљежавања 15 година од злочина албанских екстремиста, који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се купали на импровизованом купалишту на ријеци Бистрици. „Да сте и ви отишли одавде, не би смо имали где да дођемо, као што не можемо служити парастос у многим местима у којима је наш народ страдао. Зато нека вас Бог благослови

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ позвала је међународне факторе на Косову и Метохији и власти у Србији да учине све да се приведу правди убице српске дјеце у Гораждевцу 2003. године. Поводом 15 година од монструозног убиства двоје и рањавања четворо српске дјеце у Гораждевцу код Пећи, Српска координација са огорчењем констатује да до данас нико није одговарао за овај монструозни злочин, а да је тужилац Еулекса још 2010. године обуставио истрагу „због недостатка доказа“. „Тиме је настављена антицивилизацијска пракса неодговорности за злочине почињене над Србима на Косову и Метохији, без изгледа да се она у догледно време промени“, наводи

Убиство 14 српских жетелаца на њиви 23. јула 1999. године, као и убиства свих недужних Срба на Косову и Метохији неће бити заборављена све док је српске државе и српства, поручено је данас са парастоса старограцким жетеоцима који је служио Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије, уз саслужење монаштва Епархије. Епископ Теодосије апеловао је да Срби не продају имовину, не напуштају дједовину и не одлазе са светог Косова и Метохије јер ће тиме, како је упозорио, бити узалудна жртва старограцких жетелаца и свих косовско-метохијских страдалника. „Опстанимо и останимо јер ћемо се тако одужити страдалницима на светом Косову и Метохији, које је крвљу обливено, а сузама заливено“, нагласио је владика Tеодосије у

Иживљавање албанских злочинаца настављено је и над мртвим Србима јер су у Волујаку, настојећи да униште све трагове на лешевима ораховачких страдалника, терористи ОВК бацили више десетина килограма експлозива. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Прије двадесет година албански терористи су у селима Ретимље, Оптеруша, Братотин, Зочиште и урбаном дијелу Ораховца починили највећи злочин над српским становништвом на Косову и Метохији, када су киднаповали и убили 35 Срба. Породице страдалника и данас кажу да је Ораховачка жупа обливена српском крвљу. Међу убијенима је 14 Костића и двоје Николића, као и четири члана породице у коју се удала Олгица Божанић, која говори о тим данима ужаса. Tе ноћи 18. јула 1998. године, послије тродневних