И ми Срби из Хрватске смо за дом спремни – ако нам га врате   Поштовани Предсjедниче Републике Српске, циjењени Милораде, Са дужном пажњом примих виjест да ће у наредна три дана Републику Босну и Херцеговину посjетити госпођа Китаровић – предсjедница Републике Хрватске. Провозаће се Предсjедница кроз Сараjево, затим Мостар и на краjу, у повратку (да ли у повратку?) посjетиће и Бања Луку. Ви ћете jе примити, са њом разговарати и можда одвести (домаћински jе, ред jе) на Бањалучки ћевап. Приjе наjављене посjете, морам Вас подсjетити г. Предсjедниче да jе то Предсjедница оне државе коjа jе пред нешто више од 20 година протjерала у свега неколико дана „свега“ 250.000 (двеста

Трагични догађаjи у српскоj историjи су, нажалост, чести. Губици људства и териториjе су наше болно искуство. Често њихово обележавање зависи од свести и напора поjединца, не увек и државе, коjа се тек накнадно укључи, као што jе случаj са обележавањем годишњице страдања и изгона Срба у злогласноj Олуjи, када jе протерано 250.000 Срба из Хрватске, а многи су нетрагом нестали. Оно мало Срба што jе jош остало у Хрватскоj застрашуjе се на разне начине. Скидање ћириличних натписа у Вуковару само jе додавање соли на незацељене српске ране.  – Петог августа 1995. године, уз помоћ и подршку САД у опреми, обуци и авиjациjи, Срби су били очишћени са свог историjског тла,

Светозар Ливада Прочитао сам скоро све што jе Туђман написао или jавно изговорио. Из тога сам издвоjио преко 700 сомнобулних цитата коjи доказуjу да jе био неразборит, неодговоран и фалцификатор повиjести са jачом вољом него памети, успио залудити народ у борби за остварење државе, да не бира никаква средства против другог и другачиjег жртвуjучи скоро осам посто становништва За духовну обнову био му jе задужен конфабулатор, ноторни фра Баковић. Први предсjедник Сабора постао jе осуђеник за злочине, други jе био у штабу за етничко чишћење осумњичен за ратне злочине с изjавом: „када ми побиjедимо Срба неће бити, а ако се коjи и поjави огадићемо му живот да сам нестане“. Трећи

Ова тема ми се наметну (не)очекивано. Роди jе вриjеме и догађаj. Ниjе ме могла обићи а ни jа jе не могах прескочити. Живи се све до 1995. код мртвих окупљаше. Данас живих нема а мртви посљедном снагом упозораваjу.   Пише: Никола Кобац Да jе било правде и људског поштења, да мржња ниjе завладала људским умом, да се jе рука злочинца осушила приjе него што jе нож узела, вечерас би се спремао за сутрашњи збор у селу Трепчи. На граници Баниjе и Кордуна, сабирао се народ на Велику Госпоjину око мjеста Спомен костурнице мада jе право мjесто зборовања (тек ме неколико сjећања на то сjети) било Црквиште. Мала зараван испод гробља

Светозар Ливада Ево зашто! Ако се поjам „пациjент“ преведе као онаj коjи трпи, пати, ту сам проша’ школу патње за стотину живота као вишегодишњи пациjент са 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Међутим, геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам супер активно диjете, неки су говорили до горопадности… Бака, коjу сам обожавао, вjечно ме звала горопадником, проклињала да нећу никад’ своjе куће имати. Међутим, научио сам читати и писати приjе стариjе браће, приjе основне школе. Заволио сам књигу. Одваjање од књиге ме љутило до пркоса.Отац ми jе био пjесник и подржавао jе моjу приврженост читању, чак стимулирао на рачун и штету других послова коjе

Загрепчанка Татjана Вуjичић Влачић покренула jе акциjу те помогла обнову покраденог споменика за 525 српских жртава усташког злочина из 1941. године Акциjом jе освjежен циjели простор споменика Свако зло за неко добро, каже народ. Слично би се могло рећи и за оно што се у посљедњих десетак мjесеци догађало око споменика за 525 српских жртава усташког масакра у Вељуну, почињеног од 6. до 9. маjа 1941. године, коjи се налази код школе у том кордунашком мjесту у склопу града Слуња. Споменик jе посљедњих пар мjесеци био два пута мета лопова, сакупљача племенитог метала. Подсjећамо, наjприjе jе украдено двадесетак плоча са именима невиних жртава, а онда су скинуте и однесене и

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца,

Злочин над српском породицом 1941.​ Пjесму jе у jануару 1943. године написао Владимир Назор, убрзо пошто jе пребjегао у партизане. Био jе запањен затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовних усташких злочина над српским становништвом. Маjка православна Јеси ли се насједила на гаришту куће своје, – Ох, та кућа биједна! Тражећ оком и рукама коливчицу малог Јове, Иконицу Светог Ђурђа и ђерђефић твоје Руже? Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавана, Ти, сломљена крепка грана, најбеднија међ женама, Мајко православна! Јеси ли се находала ногама што једва носе, -Ох, те ноге болне! Јеси ли се уморила тражећ Рулгу, краву своју, Краву своју, хранитељку старе баке и дјечице? Да

На данашњи дан 14. маjа 1942. године на Кордуну страдало jе од усташа око 250 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Село Воjишница, Воjнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маjа 1942. године поклале 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или

На данашњи дан 10. маjа 1942. године у три наврата страдало jе од усташа преко 100 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Домачаj луг, у шуми Млађе, код Липjа, Скакавац, 6. и 7. jануара и 10. маjа 1942. усташе масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Жељезнички вагони код жељезничке станице Скакавац, на отвореноj прузи поред шуме Млађе (Домачаj луг), 10. маjа 1942., усташе су ножевима масакрирале Србе мушкарце, жене и њихову дjецу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе

Јарак Метаљка, у Петровоj гори  oд  9.  до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце.         Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Јуре Катић, градоначелник Слуња, непримjерено jе на комеморациjи у Вељуну покушао оправдати усташки масакр над 525 невиних српских цивила назвавши га инцидентом Јуре Катић, градоначелник Слуња И овог 6. маjа, на Ђурђевдан, броjни су карловачки Срби, антифашисти и остали грађани Карловца и околних мjеста присуствовали обиљежавању 70.годишњице Дана ослобођења Карловца и комеморациjи коjа jе одржана у знак сjећања на 525 невиних жртава коjе су усташе убиле приjе 74 године у Вељуну. Подсjетимо, непуних мjесец дана од успоставе НДХ и тjедан дана након првог масовног злочина над Србима у Гудовцу код Бjеловара, одjекнули су први усташки пуцњи у околним српским селима. Био jе то увод у масовно хапшење и организирање приjеког

Парастос у Вељуну (Фото: ФАХ) У ПОВОДУ 74. обљетнице масовног покоља српског становништва Кордуна у Независноj Држави Хрватскоj, у сриjеду су у Благаjу и у Вељуну антифашистичке удруге Загреба, Риjеке, Карловца и других градова, у организациjи Српског народног виjећа (СНВ), на спомен обиљежjа положиле цвиjеће и запалиле свиjеће. Комеморативноj свечаности за убиjених 525 Срба и хрватску обитељ Мравунац први пут jе присуствовао и представник градске власти Града Слуња, градоначелник Јуре Катић. Потпредсjедник Српског народнога виjећа Саша Милошевић у свом jе говору рекао да су и данас знакови фашизациjе око нас, поjаснивши да су то напади на слободу људи и на саме темеље демокрациjе, затим бездушни увjети економског система коjи само

У Вељуну, код Воjнића, данас jе служен парастос за 525 Срба из овог мjеста коjе су побиле усташе у периоду од 6. до 8. маjа 1941. године. „Ту jе мученички страдало 525 наших вjерника, православаца, са простора Вељуна“, рекао jе за Срну jереj Жељко Видаковић, парох Коларићко-воjнићке и вељунске парохиjе, коjи jе служио парастос. Он jе нагласио да су кости побиjених Срба након масакра скупљене и сахрањене код споменика на Вељуну. „Сваке године на Ђурђевдан служимо парастос и обиљежавамо успомену на њихово страдање и, ако Бог да, то ће тако бити и убудуће. Нажалост, на овим нашим просторима има много оваквих стратишта“, рекао jе jереj Видаковић. Синиша Љубоjевић Замjеник жупана